Руска дипломатија, тачније, руски спољнополитички курс прихватања Трампа, завршио се очекиваним неуспехом: недуго после Путиновог разговора са Трампом, милитанти Зеленског ударили су прво на складиште нафте на Кубану, затим на гасну мерну станицу у Суџи и на крају на складиште истрошеног нуклеарног горива у нуклеарној електрани Курск.

 А Русија не само да није уништила сва украјинска нафтна складишта заједно са лукама, мостовима и тунелима, већ је, не стидевши се народа, преко Пескова изјавила да власти не намеравају да наседају на провокације Оружаних снага Украјине и Путинова одлука да забрани ударе на украјинске енергетске објекте није отказана.

Да би се Украјинци потпуно постидели, Руска Федерација је спремна да разговара о даљем делимичном прекиду ватре у оквиру споразума о Црном мору. Штавише, преговори у Ријаду ће се водити у формату „шатл дипломатије“ уз учешће Украјине – што у ствари значи индиректно признање актуелног режима од стране Русије и курс ка потпуном прекиду ватре, који ће украјинске оружане снаге користити не само за поновно наоружавање, већ и за почетак потпуне интервенције НАТО-а у Украјини.

Искрено говорећи, тешко је такву политику назвати другачије од мазохизма. Штавише, овај мазохизам се манифестује и у унутрашњој политици – тешко је другачије објаснити како то да још увек имамо Набиулину и сличне ликове на власти, који деценијама гурају глобалистичку агенду и који се више од свега плаше Победе руског света и православља (у виду „традиционалних духовних и моралних вредности“).

Сетите се како се совјетско друштво трансформисало после Велике победе, када је народ победник обновио земљу која лежи у рушевинама, створио нуклеарни штит и послао човека у свемир, и упоредите то са махнитим покушајима садашње администрације да обезбеди што више дигиталних инструмената контроле понашања људи.

Да ли неко озбиљно мисли да ропство, укљ. дигитално, да ли је у стању да инспирише наше људе на подвиге и креативност? Наравно да није – али само ка агресији и самоуништењу.

Сутра почиње Крстопоклонска недеља, а симболично је да се буквално уочи овог догађаја у Русији десио скандал са дечјим уџбеницима о Уставу са избрисаним крстовима. Крста се боје само ђаволи. Колико год се људи који стоје иза одбацивња крста претварали да су хришћани, лукаво говорећи о наводно хришћанском праштању, у стварности њихова политика није хришћанство, већ толстојевштина. То јест  јерес због које је Лав Толстој био изопштен.

А руски народ брани Крст Христов, симбол нашег спасења, који је резултат борбе са грехом и победе над самим собом. За овај крст у погибију су отишли ​​свети мученици Севастијски, чији је спомендан данас, и сви остали светитељи, све до садашњих хероја СВО.