"Али нигде код Светих Отаца нећете наћи папистичке глупости о послушности папи па макар то био и оваплоћени ђаво. Напротив, епископ мора бити свргнут ако отворено проповеда јерес!"

+ + +

„Чак и да је ђаво у телу, ја не бих подигла главу на њега, него бих увек смирено тражила милост по цену крви... Молим вас, ради љубави према Распетом Христу, не устајте против свог првосвештеника“.

Ово су речи Хелене Сијенске, коју Парижани сматрају „светом“.

Свако ко има посла са филокатолицима унутар Православне Цркве или са римокатолицима који мирно гледају како папа гази непроменљиве каноне древне Цркве треба да запамте овај цитат заувек.

Ово је главна разлика између православља и јереси.

Ово није некаква теорија завере против добрих католика.

Овде је овај цитат дат у отвореном католичком извору у опширном одговору на питање: Шта да радим ако једноставно не могу да волим овог папу? Његове речи ме дезоријентишу, посебно када говори контрадикторне ствари... (овде:)

За разлику од овог безумног учења жПравославна Црква никада није учила да је Патријарх намесник Христов на земљи или да је непогрешив.

 Патријарх може погрешити и његове грешке или заблуде нису у стању да промене православно учење.

Али, као и сваки епископ, он је слика Христа за вернике, и ми поштујемо епископско достојанство које су установили сами апостоли.

Св. Игњатије Богоносац у својим посланицама пише о епископској служби коју је установио Сам Господ Исус Христос, а самим тим и о величини ове службе.

Обраћајући се Филаделфијској цркви, на пример, он пише:

„Поздрављам је крвљу Исуса Христа, која је вечна и непрестана радост за вернике, а посебно ако су у заједници са епископом и његовим презвитерима и ђаконима, постављеним вољом Исуса Христа, којега је, по благовољењу своме, непоколебљиво учврстио Духом Својим Светим“.

Али нигде код Светих Отаца нећете наћи папистичке глупости о послушности епископу па макар то био и оваплоћени ђаво.

Напротив, епископ мора бити свргнут ако отворено проповеда јерес!

А папа може спокојно да натера своју „цркву“ да благослови хомосексуалне парове и нико то не може да поништи. Што је потвршено и рецепцијом римокатолика.

Наравно, наши филокатолици из ОВЦС-а и карловарски „оријенталисти“ не усуђују се да прекину односе са Ватиканом чак и након очигледног кршења хришћанских норми.

 „Чак и да је (папа) инкарниран ђаво“. То се већ догодило и сада се дешавају многе невоље.

Чињеница да папе не сматрају хомосексуализам у цркви проблемом и не искорењују га није могла а да се не пренесе „наслеђе“ на наше филокатолике по „линији Никодим-Ротов“, јачајући њихово уверење да црквена служба дозвољава и изопаченост.

Ни заузимање и пљачка Константинопоља, ни истребљење православних на територијама које је заузео католицизам нису могли да промене однос наших филокатолика према „непогрешивом ђаволу у телу“.

 Они и даље проповедају да католици не морају да се крсте. Могуће га је прихватити кроз исповест, као пребега из суседне епархије.

И док год људи са таквом збрком у глави буду управљали спољном црквеном политиком, нећемо постати не само Трећи Рим, него чак ни обична здрава Помесна Црква.

Превод: "Борба за веру"

Извор: ТГ "Политправ"