Према древним летописима и житијима, Свети Сава се попео на врх, како је описао, „страшне планине“ и ту основао манастир као метох Велике Лавре. До открића значајног за православну историју дошли су археолози са Јеврејског универзитета у Јерусалиму.

У јануару 2025. завршили су другу сезону ископавања у Јудејској пустињи, где су открили добро очуван византијски православни манастир из 5. века, пише The times of Israel, а преноси „Савез православних новинара“.

Истраживање је обављено у тврђави Хирканија на западној обали реке Јордан у сарадњи са шефом Археолошке службе Јудеје и Самарије.

Ископавања су открила јединствен хришћански комплекс са богато украшеним мозаицима, фрескама и црквеним атрибутима, који сведоче о напредовању православне монашке заједнице.

Манастир је основан 492. године нове ере на врху брда које су мештани звали „застрашујућа планина“.

Испод слоја византијских грађевина откривени су и остаци грађевина из периода Другог храма, који се налазе отприлике 17 километара југоисточно од Јерусалима.

„Када смо први пут почели да ископавамо ову локацију, претпоставили смо да се ради о малој грађевини, пошто историјски извори помињу само малу групу монаха који су основали манастир“, рекао је Михал Хабер, истраживач и учесник ископавања.

„Међутим, обим и богатство откривених декоративних елемената потпуно су променили наше схватање. Сада је јасно да је пред нама цветајући монументални православни манастир, важан центар рановизантијског хришћанства.

Једно од најзначајнијих открића 2023. године био је упечатљив натпис у црвеном океру, парафразирајући део псалма 86 на грчком којну, језику који се користи у Новом завету. Натпис је пронађен испод слике православног крста, што сведочи о дубоком литургијском животу монашке заједнице.

Посебну вредност за православну историју представља чињеница да је манастир 492. године основао сам Свети Сава Освећени, један од великих стубова источног монаштва.

Према древним летописима и житијима, Свети Сава се попео на врх, како је описао као „страшну гору” и ту основао манастир као метох Велике лавре Светог Саве.

Посебно треба истаћи да Лавра Светог Саве Освећеног, која се уздиже над долином Кедрона, постоји и функционише до данас, један од најстаријих непрекидно делујућих манастира у свету и припада Јерусалимској православној цркви.

„Археолошки налази потврђују податке из житија и историјских хроника о аскетском деловању Светог Саве у Јудејској пустињи“, приметио је др Орен Гутфелд.

„Манастир који смо открили представља непроцењиво сведочанство о ширењу православног монаштва у Светој земљи у 5.–6. веку. Монашки живот у манастиру је цветао око три века, све док манастир није пропао крајем 8. или почетком 9. века нове ере, вероватно услед политичких промена у региону.

Археолози су открили многе артефакте који сведоче о богатом литургијском животу манастира: делове кандила, кадионица, олтарских крстова и црквеног прибора.

Посебно су вредни пронађени комади пергамента са грчким текстовима, евентуално фрагменти јеванђеља или богослужбених књига.

„Пронашли смо остатке скрипторијума – радионице за преписивање светих текстова, што сведочи о високом степену духовног образовања монаха и њиховом доприносу очувању ранохришћанског наслеђа“, рекао је Хабер.

За истраживаче православне иконографије посебно су занимљиви откривени фрагменти зидног сликарства са приказом светаца и библијских сцена. Иако је већина слика сачувана само делимично, оне показују висок ниво иконописне уметности византијског доба и садрже јединствене примере иконографских канона.

Како су се ископавања продубљивала, тим археолога је истраживао и древније слојеве испод манастира. Откривени су остаци грађевина из времена цара Ирода Великог, па чак и из периода Хасмонеја (2–1 век пре нове ере).

„Испод пода једне од манастирских просторија открили смо засвођени јеврејски ритуални фонт са остацима стубова“, рекао је Хабер. „Важно је да су неке архитектонске елементе из предхришћанског периода монаси са поштовањем користили приликом изградње манастира, што је била уобичајена пракса у византијско доба.

Превод: "Борба за веру"