"ПРВИ БЕЗ ЈЕДНАКИХ" ИЛИ ШТА ЈЕ ТО

Такве материјале треба штампати као брошуре и дистрибуирати на кутијама за свеће. И нема потребе за било каквом полемиком са екуменистима. Само дајте на читање овакву брошуру америчких аутора, уместо хиљаду речи и објашњења.

 „1942. године, архиепископ Северне и Јужне Америке Атинагора Спиру (Athenagoras Spyrou) (који је, наравно, касније постао васељенски патријарх) је писао агенту Канцеларије за стратешке службе (претеча ЦИА) писмо следеће садржине:

 „Ја имам три епископа, триста свештеника и велику организацију. Они не само да су нам мом располагању, већ и Вашем.  Ви можете да им наређујете да реше било који ваш проблем. Ваша наређења ће бити извршена тачно и без сувишних питања“.

 Атинагора је био упорни присталица америчке изузетности и подстицао је милитаристичку спољну политику Вашингтона. Амерички конзул у Истанбулу се присетио разговора са Атинагором 1951:

„Као и обично, он је опширно говорио о свом уверењу да Сједињене Државе морају да остану на Блиском истоку вековима да би испуниле своју богомдану мисију да донесу слободу, просперитет и срећу свим људима“.

Атинагора није био само поштовалац Америке, већ и новотарац, како се називају либерални православни хришћани.

Године 1964. састао се са папом Павлом VI у Јерусалиму како би званично укинуо међусобне екскомуникације које су наметнули њихови претходници 1054.

Овај гест је изазвао згражање у целом православном свету.

Атинагора је оптужен да је жртвовао православну веру зарад папирно-патетичне уније са Римом.

Године 2014. Елпидофор Ламбриниадис (Elpidophoros Lambriniadis), садашњи архиепископ амерички и Вартоломејев наследник, објавио је кратак есеј под насловом „Први без једнаких“. Ово је алузија на израз primus inter pares, што значи „први међу једнакима“.

У почетку је ову титулу носио само папа, али су је после Великог раскола 1054. године православни пренели на цариградског патријарха.

Сам раскол је у великој мери био последица осећања да римски понтифекси не поштују права и привилегије својих колега епископа, посебно на хришћанском истоку.

Јасно је да је архиепископ слао сигнал своје жеље да развије ауторитарнију, централистичку еклисиологију у Православној Цркви – философију названу „грчки папизам“.

___________________________________________

 Године 2019. Стејт департмент је дао 100.000 долара „Ортодокс Тајмсу“, сајту за вести који је чврсто повезан са Васељенском Патријаршијом. Сврха? „Да се ​​супротставимо субјектима који шире лажне вести и обмањују вернике у православним заједницама“ — другим речима, руске "дезинформације".

_____________ ______________________________

Влада Сједињених Држава званично подржава доктрину грчког папизма, као што ћемо видети у наставку.

Јачање позиције Васељенске патријаршије у светском православљу има два циља.

Први од њих је да се ослаби утицај цариградског ривала, Московске патријаршије.

Вашингтон гледа на православље као на оруђе пропаганде Кремља и стога као легитимну мету за контраобавештајне операције.

Друго, патријарси - новотарци су спремни партнери Вашингтона у кампањи наметања либералних, демократских вредности широм света.

Елпидофор је 2019. именовао оца Александра Карлуцоса, фактичког пастора породице Бајден, за генералног викара Америчке надбискупије. Члан је Управног одбора Фондације Бо Бајден и председников „духовни отац“.

Отац Александар је 2015. присуствовао (сада већ озлоглашеној) вечери коју је приредио Хантер Бајден у кафеу Милано у Џорџтауну. Био је то приватни пријем у част неколико источноевропских олигарха, укључујући и корумпираног бившег градоначелника Москве Јурија Лужкова. Те вечери Хантер је упознао свог оца са Вадимом Пожарским, шефом Бурисме, компаније која је наводно извршила посао за који је Батурина платио Хантеру 3,5 милиона долара годину дана раније.

Али шта год да наша (америчка) влада тврди, она ће промовисати Вартоломеја и његовог наследника Елпидофора као „грчке папе“ како би либерализовала грчко православље и супротставила се руском православљу. Ово је политика владе САД. Постоји особље Стејт департмента (и долари пореских обвезника) посвећено постизању овог тачног циља. О томе се расправља — отворено; радосно — у главним институцијама Васељенске Патријаршије и Архиепископије америчке.

Па ипак, свако ко сугерише да је ово тешка издаја и америчког народа и православних верника, одмах се оптужује да је „руски агент“...

Напомена "Борбе за веру": подвлачења у тексту су наша