|
Лауреати награде „Растко Петровић“ за 2009. годину Жири за награду „Растко Петровић“ (Матија Бећковић, председник; Милан Дачовић и Предраг Р. Драгић Кијук) завршио је рад 08. јануара 2010. године. Једногласном одлуком, награда „Растко Петровић“ (чији је титулар Матица исељеника Србије) додељује се следећим лауреатима:
ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО 1. Николи Моравчевићу и 2. Неговану Рајићу. ЗА АУТЕНТИЧНО ДЕЛО ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА 3. Србољубу Живановићу. (Награда је уручена господину Живановићу 11. фебруара, на чему му честитамо, поштујући његову одлуку да буде стални сарадник нашег сајта) ЗА ДОПРИНОС ИСТОРИЈСКОЈ ИСТИНИ 4. Мири Бехам, и 5. Вацлаву Дворжаку О б р а з л о ж е њ е НИКОЛА Б. МОРАВЧЕВИЋ, професор је Универзитета у Чикагу, на одсеку светске књижевности од 1966. године. Оснивач је катедре за славистику на истом Универзитету. Био је главни уредник (1980 – 1994) јединог научног часописа у Америци посвећеног српској култури (Serbian Studies). Објавио је пет историјских романа („Албион, Албион“, „Светлости запада“, „Витоз у доба зла“, „Бранденбуршки кончерто“ и „Време Васкрса“ на основу дугогодишњег истраживања и уз помоћ документарне грађе. Својим књигама је допринео новом виђењу даље и блиске прошлости српског народа. Живи у Чикагу. НЕГОВАН РАЈИЋ, инжењер електротехнике и приповедач. Од јула 1946. боравио је у затворима, концентрационим логорима и логорима за расељена лица Аустрије, Италије и Немачке 14 месеци. У Паризу је радио на Ecole Polytechniqe, а од 1963. у Стразбуру као професор у Техинчкој академији. Од 1969, када је емигрирао у Канаду (где и живи) предавао је математику на Колеџу за професионално образовање. Његова култна књига, „Људи-кртице“, донела му је заслужена признања широм франкопонског језичног подручја и сврстала га уз ауторе сличне вокације: А. Солжењицина, В. Шаламова, В. Буковског. Овај роман је у преводу на српски објавила „Српска национална академија из Канаде 1989 а превод књиге новела „Гутенбергова галаксија“ из Београда 2003. Пише на француском. Добитник је престижних награда, међу којима и медаље „Евроског друштва Франц Кафка“. СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ, антрополог и палеопатолог, од 1968 до 1987 предавао је анатомију на Медицинском колеџу болнице „Св. Бартоломеја“ Универзитета у Лондону. Ова најстарија болница у Британији основана је још 1123. године. Изабран је за редовног члана Међународне словенске академије наука 1995. године. У издању „СКЗ“ објавио је 1984. обимну студију „Болести древних људи“. Од 1964, када је са групом антрополога радио на есхумацији и сондирању земљишта у Градини код Јасеновца и делом самог концентрационог логора Јасеновац – објавио је велики број стручних текстова о хрватском логору смрти и првом логору за децу у Европи. Награђена књига „Јасеновац“ досад је најпотпунија збирка Живановићевих текстова о злогласном усташком логору из Другог светског рата. Др Србољуб Живановић живи у Лондону. МИРА БЕХАМ, журналиста, писац и преводилац. Рођена у Минхену, где је завршила студије славистике и политичких наука. Амбасадор је Србије у међународним организацијама европских земаља за безбедност и сарадњу (OSCE и UNIDO) у Бечу. Била је стални сарадник београдског магазина НИН 2002, а 2003-2004 радила је у Београду у Центру за либерално демократске студије. Објавила је неколико књига о пропаганди и рату на Балкану, од којих је најпознатија „Ратни добоши – медији, рат и политика“ (изишла на немачком 1996 а на српском 1997). ВАЦЛАВ ДВОРЖАК је познати чешки редитељ документарних филмова (између осталог о Алберту Ајнштајну и Паблу Пикасу) те аутор бројних рекламних спотова. Дворжаков филм „Отето Косово“ (продуцент Алеш Беднарж). Прво је приказан у Чешкој на интернету, па после реакције јавности на чешкој телевизији која га је цензурисала. Филм траје педесет седам минута а завршава поређењем признања Косова и Метохије са највећом чешком историјском траумом, када су 1938. године Француска и Велика Британија дале благослов Хитлеру да распарча Чехословачку. За погроме Срба и њихова сведочења, који се не уклапају у дириговани сценарио, редитељ и продуцент децидно тврде: „Ми стојимо иза тога да су све информације у филму истините. Матица исељеника Србије прес служба |
