Говор Диогениса Д. Валаванидиса

председника „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ у Београду,

одржаног на Међународној конференцији у Београду, 26.03.2025. године, под називом „Константинопољски патријарх као инструмент политике: рушилачка делатност патријарха Вартоломеја Првог“.

Часни оци, даме и господо,

У данашњим измењеним социјалним и политичким околностима на геополитичком плану, када се води отворени рат против нашег Спаситеља Исуса Христа; када цариградски патријарх Вартоломеј Први чини све да се наметне као источни папа; када папа Франциско 13. маја 2023. године током посете Француској, јавно прима сатанистичке симболе од стране председника Украјине Зеленског, тј. икону Мајке Божје са затамњеним ликом Исуса Христа; када се човечанство налази на граници суноврата а људски род у дубоком моралном и духовном паду, указујемо и упозоравамо, да се данас брани суштина и смисао нашег постојања на овом свету. 

Ако анализирамо овај тренутак, долазимо до закључка да Цариградска патријаршија и њен патријарх, канонопрекршитељ Вартоломеј Први, у овом тренутку, представљају највећу опасност по опстанак Православне цркве. Очигледно да су светски центри моћи проценили да је главна карика у Православној цркви управо Цариградски патријарх Вартоломеј I, тако да су све активности усмерили преко њега, оценивши да би на тај начин успешније извршили дезинтеграцију, односно распарчавање Православне цркве у целини.

 Као што је познато, у првом реду Цариградски Патријарх Вартоломеј I је извршио упад у поље јурисдикције канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије, и уједно, прогласио аутокефалном расколничку, тзв. Православну цркву Украјине. Такав поступак цариградског канонопрекршитеља био је један од разлога, који је упалио искру сукоба у Украјини, и покренуо талас државног терора Украјинских безбедносних снага над припадницима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ)

Готово је немогуће замислити да се Цариградски поглавар одлучио на такав шизматички корак који је изазвао огроман потрес у целокупној Православној цркви, а да за то није био богато «награђен». Из тог разлога, у ваздуху је стално лебдело питање, ко би могао да буде налогодавац који је све то осмислио и активирао.

У првом реду, реч је о Америчкој администрацији и ЦИА која је искористила Цариградску патријаршију и њен утицај у православном свету, ради остваривања својих геополитичких и геостратешких циљева. Такође, познато нам је да је из наручја ове организације настала «Доктрина борбе против Истока», коју је креирао први цивилни директор ЦИА, Ален Далс.

Међутим, у последње време уочава се амбиција преузимања иницијативе од Британске обавештајне службе МИ6.  Потврду тога смо добили када је стигла вест о недавној (крајем јануара 2025. г) посети делегације Свеукрајинског савеза цркава и верских организација управо Лондону, где су имали састанке са представницима парламента, британског Форин офиса, члановима Четам хауса, као и специјалним представником премијера Велике Британије за верске слободе, Дејвидом Смитом.

Овакве британске тенденције су постале видљивије нарочито после доласка Доналда Трампа на чело Америчке администрације, који је непосредно по ступању на дужност издао Извршну наредбу о отварању  специјалне Канцеларије Беле Куће за вере, са циљем да својим активностима заштити угрожене хришћанске заједнице.

На то, је «Центар за заштиту хришћанског идентитета» из Београда, одмах реаговао, и већ 22. фебруара и 24. марта 2025. г. послао дописе Канцеларији Беле Куће за вере, указујући на најакутније проблеме Православне цркве, а то су: безочна убиства православних верника углавном грчке народности у Сирији, којих има око 500,000, и који су под јурисдикцијом Антиохијске патријаршије, као и државни терор који званичници Украјине спроводе над свештенством и верницима Украјинске православне цркве Московске Патријаршије (УПЦ МП).

Поред америчке и британске обавештајне службе, уочавамо и присуство тзв. Светске владе у сенци, коју је потпуно осветлила једна од најистакнутијих професора Правног факултета у Београду, професор др Смиља Аврамов, у својој књизи «Трилатерала», у којој је објаснила да је реч о приватној организацији, која је основана са циљем да негује блиске односе између САД, Европе и Јапана. Формирана је на иницијативу Дејвида Рокфелера, односно, по идеји Збигњева Бжежинског.

Из сведочења професора Смиље Аврамов сазнали смо да је у оквиру ове организације до сада основано 164 националних огранака Трилатерале. Последња је основана у Србији, после Словеније и Хрватске. Заправо, ни једна идеолошка институција, која је имала за циљ да обједини човечанство као јединствену целину, до сада није успела. Када се видело да није постигнут успех са моделом капитализма, као ни социјализма, Бжежински и група теоретичара су дошли на идеју о формирању транснационалне организације која би преузела улогу Светске владе. Почетна идеја је била да се у ограниченом формату окупи транснационална елита и на тај начин формира транснационални клуб, који би се временом ширио.

Професор Смиља Аврамов је на округлом столу који је организован од стране Покрета за Србију, а поводом заседања европске групе Трилатералне комисије у Београду 31. октобра до 2. новембра 2014. године, први пут обелоданила да су САД, Ватикан и Немачка још 1976. године склопиле тајни споразум у 11 тачака од којих се једна односила на „тотално уништење Православља“. Учесници тајног споразума су били кристално јасни, када су рекли да Православље мора бити избачено из светских комуникација као религија, јер је то једини хомогенизујући елемент православних земаља који има политичке димензије, што значи да би глобализација уз Православље веома тешко успела. Другим речима, православље и православни народи су једини прави противници глобализма. Други народи немају алтернативу глобализацији, па тако ни Кина нити земље муслиманског света нису у могућности да понуде нови светски морални пројект.

Увидевши опасност која се надвила над Православном црквом у целини, «Центар за заштиту хришћанског идентитета» из Београда 6. новембра 2024. године се јавним апелом обратио патријарху Јерусалима и целе Палестине, и чувару Гроба Господа Исуса Христа, Теофилосу III, за спас целе Православне цркве, са предлогом да сазове Свеправославни сабор, на којем би учествовали сви првојерарси православних цркава, у Аману (Јордан), што је Јерусалимски патријарх и сам претходно то учинио, марта месеца 2020. године. У апелу је наведено, између осталог, да данас у Православној цркви de facto, иако не и de jure, имамо раскол који се манифестује кроз немогућност саслуживања међу православнима због неканонских поступака једног патријарха, Цариградског Вартоломеја I.    

Имајући у виду да је Цариградски патријарх Вартоломеј I прекршио бројне црквене каноне, врхунац бешчашћа је био када се скандалозно уплео у политику 22. јуна 2024. године у Швајцарској, у Бјургенштоку, где је ставио потпис на декларацију подршке Кијеву.

Овим чином, Цариградски патријарх Вартоломеј I, као и српски патријарх Порфирије, који је 2023. године био члан државне институције Регулаторног тела за контролу електронских медија (РЕМ), грубо су прекршили многа црквена правила од којих су, на пример:

- 6. Апостолско правило, које у Законоправилу Светога Саве, гласи: „Свештено лице, примајући на себе световне послове – несвештено је“.

- 81. Апостолско правило гласи: „Епископ који се упушта у управљање друштвеним стварима – није епископ“.     

            Тумачење: „Онај ко се управља друштвеним стварима и не усмерава се на црквене потребе, било епископ или презвитер или ђакон – или да престане то да чини, или, ако се не покори, да се извргне. Јер по речима Господњим, не може слуга двама господарима служити“.

       Када је реч о српском патријарху Порфирију, осим тога што је канонопрекршитељ, он је и кривоклетник. Другим речима, патријарх Порфирије је грубо прекршио епископску заклетву коју је положио, а у којој пише, између осталог, и то:

„У световне послове нећу се уплитати“.

„Обећавам да ништа нећу радити под принудом, макар био и примораван од властодржаца или од мноштва људи, па макар ми и смрћу претили захтевајући од мене да учиним нешто што је супротно Божанским заповестима и свештеним правилима Цркве Христове“.

       Због тога сматрамо, да би сви неканонски и кривоклетнички поступци напред двојице наведених као и других црквених високодостојника, били много јаснији и разумљивији јавности, уколико би се отвориле архиве тајних служби, баш као што је то учинио председник САД Доналд Трамп, Извршном наредбом о отварању тајних досијеа у вези убиства бившег председника Џона Фицџералда Кенедија.

Закључујући, желим да нагласим да упркос чињеници што Цариградска патријаршија треба и мора да остане у Константинопољу, јер би њеним уклањањем била постављена последња надгробна плоча на Хеленско-Ромејско-Византијско царство, упркос томе, велики број тешких и судбоносних неканонских одлука цариградског Патријарха Вартоломеја Првог, су толико застрашујуће да чак и уколико би се евентуално повукао са патријарашког трона, то га не би оправдало.

Хвала вам на пажњи!