Помаже Бог поштовано уредништво и уважени читаоци „Борбе за веру“!

У последње време много се говори о припремању уније између цариградске патријаршије и латина. У суботу треће недеље васкршњег поста, уочи крстопоклоне недеље, виђене су прве такве, могло би се рећи, припремне заједничке службе.

Наиме, осведочени екумениста, верни следбеник фанарске доктрине и идеологије и самозвани представник свих православних хришћана у Аустрији – митрополит Арсениос Кардамакис – организовао је и учествовао у литији заједно са римокатолицима. Римокатолици у својим богослужбеним одеждама, али и представници митрополије (чтечеви, ипођакони и сам митрополит), здушно и радосно су се поклонили Крсту у католичком храму па га затим у литији уз појање пренели у храм Свете Тројице (цариградске патријаршије) у Бечу. Након завршене службе у храму истанбулске митрополије и „православни“ и римокатолици отпевали су химне у част Крста.

Кратко бих само подсетио уважене читаоце „борбе за веру“ да су на јесен 2023. неки свештеници СПЦ-е (Миомир Сандо, Александар Столић, Александар Станковић и Далибор Брнзеј) прешли управо код горе поменутог митрополита Арсениоса у ЦП бежећи од такозваног прогона владике Андреја. Све то су правдали борбом против неправде која им је наводно учињена и одбраном вере, јер је владика Андреј непосредно пред та дешавања у Риму љубио руку папи као његов некадашњи сабрат а сада нажалост патријарх Порфирије; отишли од једног екуменисте и новотарца код другог – смешено и жалосно! Исте је након смене владике Андреја, његов духовни отац, епископ или од недавно митрополит бачки Иринеј вратио. Како сазнајемо, ти исти свештеници након повратка у СПЦ, остају да предају веронауку под надлештвом митрополита Арсениоса. Колико је нама познато, митрополит Арсениос не прашта напуштање његове јурисдикције тек тако. Поставља се питање: да ли се овде поново ради о неком трулом договору двојице митрополита, Иринеја и Арсениоса, који је на штету српског народа у Аустрији?

Недвосмислено цариградска патријаршија и њени представници показују да срљају радосно у пропаст звану унија са Римом. Нажалост ни представници београдске патријаршије нису гадљиви на такве потезе иако духовно чедо владике Иринеја бачког Фотије жели да створи другачију слику у јавности.

У наставку можете прочитати извештај са сајта митрополије, која нигде не наводи ни да је православна, већ да припада „васељенској патријаршији“ (ваљда то треба да се подразумева?):

„У суботу, 22. марта 2025. године, реликвија Крста пренета је из Бернардове капеле у Хајлигенкројцхофу (Heiligenkreuzhof) у процесији у катедралу Свете Тројице. Његово Високопреосвештенство, митрополит аустријски Арсениос, изразио је велику захвалност на братском гесту и срдачно поздравио и опата Максимилијана Хајма (Maximilian Heim) и бечког апостолског администратора Јозефа Гринвидла (Josef Gründwidl). Након свечане вечерње, током које је реликвија Крста била изложена у монстранци/показници у средишту катедрале, одржан је концерт са грегоријанским и византијским химнама посвећеним Светом Крсту. Бројни хришћани православне и католичке вероисповести искористили су прилику да одају почаст реликвији Крста, која је по трећи пут у историји посетила бечки центар града.

У оквиру прослава 1700. годишњице првог васељенског сабора у Никеји, реликвија Крста је пренета. Реликвија је била смештена у уметнички дизајнираном крсту и у свечаној процесији пренета у катедралу Свете Тројице на Флајшмаркту (Fleischmarkt). Крст су носили митрополит Арсениос, опат Максимилијан, администратор Јозеф, као и велики број верника. Представници католичких редова налазили су се у првом реду, док је православни клир са хором пратио реликвију Крста и певао хвалоспеве Светом Крсту. По доласку Крста, започела је вечерња служба за празник Часног Крста, којој су присуствовали Његово Високопреосвештенство митрополит аустријски Арсениос, Његово Преосвештенство епископ аустријски Максимос и клир православних заједница у Бечу[1]. Након вечерње, митрополит Арсениос одржао је говор у којем је говорио о овом историјском догађају и изразио захвалност монасима манастира, а посебно опату Максимилијану и апостолском администратору Гринвидлу за плодну сарадњу цркава у Аустрији. Такође, митрополит Арсениос поклонио је манастиру Наше Госпође од Светог Крста драгоцену икону Богородице Умиљење.

Године 1133. манастир је основао маркгроф Леополд III, који је монасима предао прву реликвију Христовог Крста. Тим поводом, новооснована заједница названа је „Манастир Наше Госпoђе од Светог Крста“, или једноставно „Свети Крст“ (Heiligenkreuz). Прва реликвија је украдена 1649. године током провале у тадашњу капелу Крста и од тада је нестала. Године 1182. војвода Леополд V – „Честити“ – донео је из Јерусалима комадић Светог Крста величине длана. Године 1188. ова реликвија је била остављена манастиру Светог Крста. Ова реликвија је сачувана до данашњих дана и има значајну улогу у екуменској повезаности између манастира и Православне цркве у Аустрији. Манастир Светог Крста је поново одредиште за православне вернике који долазе да одају почаст реликвији Крста. У ову крстопоклону недељу, аустријска митрополија по други пут је обдарена реликвијом Крста од стране патра. Веза између Аустрије и Византије, као и Православне цркве, почиње једним историјским догађајем: Након венчања са Теодором из династије Анђела, Леополд VI је поклонио реликвију Крста метоху Лилиенфелд (Lilienfeld).“

https://www.metropolisvonaustria.at/i