Ученици су Га (Христа) насамо питали: Зашто ми нисмо могли истерати (злог духа из глувонемог)? И рече им: овај род се не изгони другачије осим молитвом и постом.

 Овим речима Господ озакоњава подвиг хришћанину, подвиг неопходан за успешну борбу против греха и зла.

Иначе, људи су склони да се успокојавају позивањем на Божанско милосрђе (опроштај од Господа, без подвига и дела, разбојника, блуднице, итд.) и теже да умање одговорност за духовно нечињење.

Узакоњење подвига наступа у оваквој ситуацији. Христове ученике је Он обдарио даром исцељивања болесних и изгона демона („Дао им је власт над духовима нечистим“ – Мк. 6, 7), а ипак нису могли да истерају духа зла из глувонемог. Како то?

Зар је Божји дар немоћан и реч Божија узалудна?

Уопште не. Требало је истаћи да је Божија свемоћ довољно јака да изврши било какав посао за човека, али се од човека тражи да буде активан.

Људска активност је потребна из два разлога.

Први је да људска душа сама мора бити припремљена да прими Божју силу када се та сила у њој открије. Ово је лични захтев Господа.

На овај начин, легитимише се подвиг вере од стране човека. Господ указује на то у случају који се разматра о немоћи ученика да исцеле болесника. Ово бележи јеванђелист Матеј.

На питање ученика:  „Зашто нисмо могли да га истерамо?“ Господ им је одговорио: „Због неверја вашег” (Матеј 17,19-20)  тј. Божја сила која вам је потребна да извршите чудо спремна је да се излие, али сте се показали неспособним да је примите.

Други разлог људске делатности указује Господ (у овом случају) у околностима као ван човека.

За хришћанина који је ступио на пут Христов неизбежно је одбацивање греха, зла и борба против њих (уп. Мк. 8,34-37).

Свет зла ​​није фикција, то је одређена сила. А ова сила има своје бројне и разноврсне чиниоце у смислу значаја: „овај род се не може ничим истерати...“.

Свет зла не опрашта промену себе. Он ће неизбежно започети свој контранапад на хришћанина. Напади ће доћи кроз тело, кроз људске страсти, кроз околину.

А онда, у овој борби, хришћанин, да би постао победник, мора да преузме подвиг. Господ указује на неизбежност („ништа се не може истерати“) подвига молитве и поста.

Божија сила и Божија помоћ то не искључују. Која је улога подвига? Шта је смисао молитве и поста? Очигледно, молитва пребацује људски дух у сферу Божанске моћи, а пост оплемењује материјал и омогућава бољи прелазак.

Дакле, ако желиш успех на свом хришћанском путу, ако желиш победе а не поразе у борби против зла, ако желиш радост постигнућа а не губитке понижења и клизања на једном месту, ако желиш да осетиш сталну помоћ Божију, а не безрадосну безвредност и напуштеност – прихвати се подвига.

Подвигом вере и подвизима молитве и поста победићете зло, и сила Божија ће бити опипљиво са вама.

Превод и приређивање: "Борба за веру"