Упркос бруталној репресији и претњама смрћу због отпадништва, хришћанство у Ирану доживљава брз раст. Земља некада позната као „земља песника и краљева” постаје један од најнеочекиванијих центара хришћанског буђења у свету.

Од Исламске револуције 1979, Иран се трансформисао из државе која се брзо модернизује у затворену теократију. Шеријатско право је постало основа друштвеног поретка, секуларна култура је потиснута, а слобода вероисповести уништена.

Прелазак са ислама на другу религију кажњава се смрћу, а дистрибуција Библије на фарсију сматра се злочином.

Међутим, у сенци званичне забране диже се моћан подземни покрет.

Хришћанство је једна од најбрже растућих верских група у Ирану, оцењују аналитичари.

Људи се тајно крштавају, састају по кућама, а чак и бивша муслиманска духовна лица постају Христови ученици.

Неки конвертити тврде да су дошли до вере након снова и визија о Исусу – што је феномен толико раширен да су власти у земљи биле принуђене да издају званична упозорења.

Други предузимају овај корак након година патње под лицемерном и окрутном верском елитом.

Ова промена је посебно приметна међу младима.

 Након убиства Махсе Аминија 2022. године, земљу су захватили протести, изражавајући не само противљење обавезном хиџабу, већ и опште генерацијско разочарање исламском републиком. Млади Иранци одбацују не само власт, већ и саму религију која им је наметнута од детињства. Они траже наду – и налазе је у Христу.

Усвајање хришћанства у Ирану постаје не само верски избор, већ акт духовног и политичког отпора.

Упркос мучењу, погубљењима и затворима, вера наставља да расте.

Катакомбне цркве постају симбол нове наде за читаву генерацију.

Како аутор чланка, Џон МекГлион, примећује: „Хришћанство у Ирану није само религија. Оно је изазов систему. Ово је чин непослушности. Ово је пут ка слободи.“

Превод: "Борба за веру"

Извор: baznica.info