Поштована редакцијо,

+++

Дакле, као што је јавности већ и познато, у манастир Кончул је дошао архијерејски намесник Томислав и локални парох Сава Шмигић, који је сестринство и тужио код администратора, сазвали сестре и прочитали им администраторов акт. У акту се наводи да због нереда који су сестре изазвале, као и због противљења одлукама Св. Арх. Синода које је прихватио и владика Артемије и то јавно пред камерама поновио 26. фебруара, сестрама се намеће епитимија коју сте већ чули. Игуманији смена и забрана причешћа због тога што је пред групом верника причала о Синоду као безаконом скупу!? На крају се наводи да ако се сестре покају и дођу да траже опроштај, постоји могућност смањења епитимије (важи само за забрану причешћа). Иако на крају акта стоји да је достављено Синоду и манастиру Кончул, оци су изричито навели да је администратор рекао да у манастиру акт не остављају, тако да сестре ни дан данас тај акт немају код себе. Ту су погрешиле, јер није игуманија могла да преда игуманство, будући да је актом на игуманство и постављена, но сад, шта је, ту је. Збунио их је и овако одреаговао из ко зна ког разлога, очигледно нешто крије.

Иначе, све је безаконо и неканонски, а да не кажемо противно Уставу СПЦ који у члану 218. каже да нико не може да се кажњава било каквом црквеном казном без претходног саслушања. А администратор је само саслушао тужиоце, написао акт и одредио казну. Кадија те тужи, кадија пресуђује. Суда није ни било, већ само пресуде. Још горе него у турско време, или комунистичко, кад је суђења, барем монтираног, било.

Пре три дана све сестре су ишле код администратора, "на покајање", да му учине метанију и траже опроштај, иако ни саме нису знале зашто. Код њих се појавило мало нејединство, неке сматрају да треба прихватати као што је и владика прихватио, а кад дође до нејединства, онда се зграда љуља, а новопостављена Минодора је позната као опозиција Сари, верна бившој игуманији Катарини и веома наклоњена новотаријама које се проводе у Жичкој епархији (која им је близу, Рашка је подељена између наше и Жичке).

Тамо, на "покајању", администратор је држао ужасни монолог два сата, испирајући мозак сестрама свим и свачим, "од Кулина бана", па је тако, између осталог, говорио о честом причешћивању (на свакој литургији), о забрани поста у суботу и обавези причешћивања у недељу, о томе како намеравају све постове да скрате на 15 дана, осим Великог, како сестре у Светлу седмицу могу да једу месо, и да то није ништа лоше и сијасет још неких небулоза и глупости.

Њихова кривица није ни спомињана, ништа о томе нису разговарали (пошто нису ни разговарали, само је он говорио), и само им је на крају речено да могу у недељу (прекосутра) да дођу у Н. Пазар, где ће он да служи литургију, и да сестре донесу документ, на који ће се све потписати и ударити манастирски печат да прихватају одлуке Синода!?

Ето, драга браћо и сестре, тако изгледа „увођење реда“ у Епархији рашко-призренској.

Група верника Рашко-призренске епархије