header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Томислав Ерић: Слика апсурда
Томислав Ерић: Слика апсурда Штампај Е-пошта
субота, 06 март 2010
Томислав Ерић, адвокат

СЛИКА АПСУРДА - ВЛАДИКА КОЈИ НА СВОЈОЈ ЕПАРХИЈИ НИЈЕ МОГАО ДА СПРОВОДИ РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ - ШАЉЕ СЕ ДА КАО АДМИНИСТРАТОР РЕШАВА МНОГО ТЕЖЕ ВАНРЕДНЕ ОКОЛНОСТИ

Постоји ли критеријум поштовања општих стандарда питање је постављено у самом наслову овог текста.

Може ли неко ко је пензионисан због немоћи обављања редовних дужности, по задатку бити увек онде када се решавају ванредне, тешке и компликоване околности за које је потребна изузетна психо-физичка спремност и велика мобилност, а које као изазов новог времена се пред нашу Српску Православну Цркву свакодневно намећу.

Враћајући се уназад, негде крајем године 2007., налазим да је Владика Атанасије (Јевтић) тада гостовао у Дому културе у Чачку, имајући конкретан задатак оправдања измене Свете Литургије успостављањем "новотарске" Литургије, а супротно званичној Одлуци Сабора Српске Православне цркве.

Знајући унапред главну тему овог предавања, која је сагласно том сазнању, цела протекла неубедљивим враћањем у прве векове хришћанства као оправдањем "да се све може срушити" - и досадашње традиционалне Цркве у свом многовековном изгледу, Иконостаси, Двери и целокупно устројство досадашњих црквених ентеријера, јер у првим вековима се служило Богу "негде на ливади", припремио сам унапред питања предавачу, откуцавши их у својој адвокатској канцеларији.

На крају предавања, на питање предавача - "има ли неких питања на тему предавања" , из пуне сале слушалаца иступио сам до главне сцене и дотурио папир са следећим садржајем:

"Зашто се не поштује Одлука Светог архијерејског сабора под АС бр. 48/зап. 24 и АС бр. 80/зап. 166 са седнице од 15/2 и 24/11 од Маја 2007. године која гласи:

"У међувремену, док не дође до прихватљивих резултата рада Комисије, у свим епархијама Српске православне цркве у погледу служења Свете

Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве."

Пандан овом непоштовању прописа Врховног тела Цркве био би да на пример Председник суда у Чачку остави на вољу појединим судијама да суде по свом нахођењу или их на то подстиче, или их не обавештава о некој наредбодавној одлуци Скупштине Републике Србије као Врховног законодавног тела.

Ова нова реформисана, обновитељска, унијатска, протестантска или како је већ зову Литургија презентује се за 90% необавештених Православних верника који јој из незнања присуствују али постоји и 10% обавештених који због ње гоњени из своје матичне Цркве су приморани да беже у друге где се регуларно служи као вековима до сада.

Таква радикална промена Православља у Србији не може се успоставити без Саборног-референдумског пристанка свих Православних верника Србије а не вољом ужег круга Црквених великодостојника."

Предавач Владика Атанасије и његов асистент на предавању - локални Свештеник који је и прочитао питања, били су затечени - и то до те мере затечени да задњи став горе поменутог текста није чак ни прочитан.

Владика Атанасије тихо и неубедљиво је прозборио речима да је то лаж и клевета, да је питање злонамерно, али је истовремено додао и то: "да, има гоњења", тако да се на крају није знало да ли је његов одговор на ова постављена питања уопште био доречен - будући да је био двосмислен.

Најчудније и најупадљивије је било то што је цело његово предавање било изговорено тихим гласом - готово шапатом, знајући да је он као предавач "грмео на говорницама" када је заступао неку Истину, што му је у ранијим временима било највише својствено.

Сећам се да сам га као студент 80-тих година у Београду са поносом пратио на разним трибинама Машинског факултета и другде.

Али овде се није радило о заступању истине, обзиром да је требало овим предавањем оправдати безакоње које се састоји у непоштовању легалне и легитимне Одлуке Сабора СПЦ о обавезном начину служења Свете Литургије по вековном обрасцу који је публикован у сваком Служебнику, и који је као образац служења Литургије једино прихватљив за примену.

Зато је и глас Владике Атанасија био тако тих и готово нечујан.

Јасно је и зашто, јер ако је тумачење Владике Атанасија да је за служење Свете Литургије сходно ранохришћанском времену Храм непотребан, па због тога свако служење Службе Божије може бити у некој соби, на ливади, на сваком другом неосвећеном месту, онда се оправдано намеће други закључак да су се наши многовековни преци онда џаба мучили и одвајали од уста да изграде своје Храмове, некада и по цену својих живота.

А онда се мојим питањима на крају предавања придружио гласни бунт многобројних узорних верница града Чачка које су бучно одреаговале на целокупни наступ Владике Атанасија, опколиле га и "сколиле" новим тешким питањима на која он није имао одговор.

Клица раздора тако се у Чачку била заметнула, јер су се Свештеници и народ поделили на "новотарце" и благочестиве, до те мере да су се у Порти чачанске Цркве Вазнесења Господњег чуле речи прозивке прожете видом омразе између овдашњих свештеника, који су једни другим упућивали речи "фратре" или "секташу" упућене из та два супростављена табора.

Гледајући сада све из свог професионалног угла схватио сам да новонастала ситуација излази из оквира црквених прописа и права, и да залази у домен кривичног законодавства Републике Србије.

Зашто?

Па та нова изражена а вештачка подела свештенства и народа на бази служења Свете Литургије има све елементе садржане у кривичном делу из чл. 317. КЗС изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, и члана 131. КЗС због повреде слободе исповедања вере и вршења верских обреда, а ноторном чињеницом да је на основу чл. 64. Устава СПЦ постојећу пуноважну (правоснажну) и извршну одлуку Сабора СПЦ о обавезном начину вршења Литургије корпус црквених власти морао да спроведе и спречи овакву поделу верног народа земље Србије.

А онда у Јануару 2008. године "догодио се народ" удружен хиљадама својих потписа уз логистичку подршку УГ "Законоправило", који је тада поред успеха да се одбране и задрже од деложације прогоњени свештеници који су служили "по старом", тада истовремено - једновремено успео да успостави убудуће једнообразно легитимно служење Свете Литургије у цркви Вазнесења Господњег у Чачку, сагласно важећој Одлуци Сабора СПЦ по том питању.

Тако се ово предавање по Владику Атанасија у Чачку неславно завршило судећи по неоствареном крајњем резултату, што га очигледно није спречило да "своју мисију" исте садржине даље настави, сада на терену рашко-призренске Епархије овај пут у својству Администратора.

Служба Свете Литургије, супростављена горе означеној Одлуци Сабора СПЦ о обавезном начину служења свете Литургије, сада се тамо не поштује налозима новог администратора Владике Атанасија (Јевтића) који је заговорник и налогодавац служења Свете Литургије само "по новом" нелегитимном начину .

И то не поштује се на терену где је благочестиви Архијереј Артемије годинама и деценијама формирао армију благочестивих монаха, понос молитвене одбране Србије, због које сви ми у земљи Србији мирно живимо док се цео свет руши у разним катаклизмама (разорни земљотреси - Хаити, Чиле, оркан „Ксантија“ кроз целу Европу и слично).

Али када знамо да је тамо послат од стране потписника "равенског документа" , који као АКТ је нови посебни вид непоштовања мандата народа, јер је врста некаквог пакта са страним силама, какве је досада народ у историји једнодушно рушио и осуђивао, онда нам ствари постају много јасније, али то је нека нова тема о којој се посебно може писати.

На крају, оваква подсећања служе да се ослушне воља верног народа, провери реч Закона која се не сме пренебрегнути, и да се спречи било каква подела верног народа у земљи Србији, тако нам свима Бог помогао.

 

У Чачку, дана 05.03.2010. године                                                        Томислав Ерић, адвокат

Последњи пут ажурирано ( субота, 06 март 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.