Жељко Которанин

Још један канонски промашај епископа бачког

«Још један канонски преступ: током празника Светог Николаја, 2009. године, у свештеном манастиру Грачаница, Симеон је већ обукао одежде, али када је видио да Епископ Артемије и Викарни епископ Теодосије узимају време да саслужују, рекао је епископу Артемију да не жели да саслужује са епископом Теодосијем, скинуо се и изишао из храма, а преосвећени Артемије га није казнио за ову ”братољубиву” праксу, иако би, у складу са 8. и 9. апостолским правилом требало да буде одлучен!» (извор: “Иринеј бачки поново клевета” )

Епископ бачки помиње 8. и 9. канон апостолски и на основу њих a priori захтева одлучење оца Симеона. Сматрамо нужним да наведемо речене каноне.

Правило 8. (Правила Светих Апостола/ Црквена правила од Никодима Милаша Еп. далматинског)

 «Ако се који епископ, или презвитер, или ђакон или други из свештеничког именика, не причести кад бива свети принос, нека каже узрок, па ако је разложит нека му буде опроштено; не каже ли узрока нека се одлучи, јер је проузроковао штету народу и навео сумњу на онога који је принос вршио, као да га није правилно вршио.»(Анкир. 1,2; Петра алекс. 10)

Правило 9.  (Правила Светих Апостола/ Црквена правила од Никодима Милаша Еп. далматинског)

«Све вијерне који долазе у Цркву и слушају св. Писмо, а не остају за вријеме молитве и светог причешћа , као такве, који неред у Цркви узрокују, треба одлучити.» (Трул.. 66, 80; Антиох. 2; сард. 11)

У разматрању ових канона од користи ће нам бити и 80. канон Трулског сабора.

Правило 80. (Трулски (5/6 Васељенски/ Црквена правила од Никодима Милаша Еп. далматинског)

Епископ, или презвитер, или ђакон, или други, који припада клиру, исто и свјетовњак, који нема никаквог неодложног посла или нужде, да за дуже времена мора остати удаљен од своје цркве, него борави у граду, а неће да дође у три недјељна дана кроз три седмице у цркву, - ако је клирик, нека се свргне, а ако је свјетовњак, нека буде уклоњен од опћења. (Ап. 8, 9; Трул. 66; Антиох. 2; Сардик. 11)

Наведени канони говоре о обавези свакога члана Цркве да учествује у служењу свете литургије на којој ће се и причестити. Свети оци су говорили: - Ако имаш право да служиш, онда имаш и обавезу да служиш.

Осми канон апостолски говори о епископу, презвитеру, ђакону или коме другоме и свештеничког именика који се не причести када бива свети принос и за таквога предвиђа одлучење. Међутим, до одлучења не долази аутоматски како би то желео да разуме епископ бачки. Канон од дотичнога прво захтева образложење свога поступка. Уколико је узрок разложан непричешћивање ће бити опроштено. У продужетку канона видимо разлог ове наредбе, а то је проузроковање штете народу и навођење сумње на онога ко је служио свету литургију.

Одавде видимо и који разлози могу бити сматрани подобним за праштање непричешћивања, а то су: 1. уколико може да докаже да је служитељ литургије јеретик или расколник, или 2. да је посреди приговор савести човека који се није причестио.

Непричешћивање клирика наводи код народа сумњу да је служитељ јеретик или расколник, тј. да није православан или да руши поредак Цркве.

Што се тиче савести дотичнога клирика, он може из различитих разлога имати смућену савест у погледу сопствене могућности да се причести, односно да служи. Овај разлог спада у домен исповедања па остаје између клирика и онога од кога тражи опроштај за непричешћивање, односно неслужење. Врло је безобразно и неканонски улазити у духовни суд епископа који своме клирику даје опроштај. А управо то чини епископ бачки.

Правило 2. (Правила Светих Апостола/ Црквена правила од Никодима Милаша Еп. далматинског)

Презвитера нека поставља један епископ, исто и ђакона и остале клирике. (Ап. 26, 70; 1. вас. 19; Трул.. 33; 7. вас. 14; гангр. 6; Лаодик.. 24, 26, 30; Васил. вел. 51, 89)

Правило 32. (Правила Светих Апостола/ Црквена правила од Никодима Милаша Еп. далматинског)

Ако је један презвитер, или ђакон, одлучен од свог епископа, таквога презвитера или ђакона не смије примити други епископ, него само онај који га је одлучио, осим случаја да умре епископ који га је био одлучио. (Ап. 12, 13, 16; 1. Вас 5; 2. Вас. 6; Антиох.6; Сардик. 13; Картаг. 11, 29, 133; соф. 1)

Из наведена два канона се види да никакав епископ, што значи не само једнину него и множину, дакле и никакви епископи (Свети Архијерејски Синод) не смеју улазити у однос надлежног епископа према своме клирику. А то зато јер епископ самостално поставља своје клирике. Чак и када Сабор по призиву осуђеног клирика донесе блажу казну, истога у општење може пустити једино његов епископ. То је тако у јуридичким односима. А колико је то још више у односима духовништва?

У конкретном случају отац Симеон се облачио спреман да саслужује литургију којој је началствовао Епископ рашко-призренски Господин Артемије, његов духовни отац. Појава Викарног епископа липљанског г. Теодосија изазвала је раздражење савести код оца Симеона. Не знамо о чему се заправо радило. То је заувек остало између оца Симеона и Епископа рашко-призренског господина Артемија. И у то не улазимо. Епископ рашко-призренски Господин Артемије је дао опроштај оцу Симеону.

Питамо, да ли епископ бачки мисли да је канон повређен са формалне стране? Сумњамо.

Да ли епископ бачки мисли да је Епископ рашко-призренског Господин Артемије духовно погрешио уделивши опроштај? Сумњамо.

Он не зна разлог раздражења о. Симеона. Или се можда присећа односа Викарног епископа липљанског г. Теодосија према о. Симеону и према његовом надређеном Епископу рашко-призренском Господину Артемију?

А можда је у целом том односу главну улогу играо епископ бачки г. Иринеј, па је његова нечиста савест напрасно проговорила.

Жељко Которанин, 13.03.2010

Извор: Новинар.де