ЕПАРХИЈИ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОЈ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКОЈ Администратору, Преосвећеном владици Г.Г. Атанасију Преосвећени владико, Свакако да нисмо изнанеђени овим Вашим саопштењем, јер нам је један црквени великодостојник недавно у једном разговору већ наговестио да ћемо због наше подршке монаху Антонију сносити озбиљне последице, али смо веома изненађени начином на који то чините.
Тиче се писма подршке оцу Антонију, којим смо покушали да му се на неки начин, сада када му је тешко, захвалимо на ономе што је он за нас учинио када је нама било најтеже, и које уистину нисмо писали сами, али смо преузели одговорност. Он је сада, видимо заиста на „великој муци“, ако од нас, како ви кажете, „тражи подршку“ себи у одбрану од оптужби Св. Арх. Сабора СПЦ, који захтева да буде црквено кажњен због нецрквеног и немонашког понашања. Вашу тврдњу да о. Антоније уз нашу помоћ подбуњује народ против Патријарха и Цркве, лично посећујући српске породице, нећемо да коментаришемо, јер би то било неозбиљно са наше стране, већ ћемо то препустити самом народу, да свако по савести својој сведочи о томе. Само се ево пред Богом и пред Вама јавно заклињемо да је осим нас о. Антоније посетио само још једну породицу (која је са њим и протосинђелом о. Стефаном становала у црквеном конаку у време када су поменути оци након рата живели са нама у Ораховцу, јер је глава ове породице тада био црквењак у истој цркви, и због старог познанства о. Антоније их је на кратко посетио). Поред тога, ево јавно сада позивамо све породице у Ораховцу и Великој Хочи да ако знају ишта супротно нашим тврдњама, демантују ово што смо овде изнели и да, не нас ради, већ Бога и истине ради, јаве се Вама, ако има таквих које је о. Антоније посетио и подбуњивао током свог недавног боравка у Ораховцу. Ако их не буде било, да ли ћете се Преосвећени Владико запитати шта сте то потписали. Кажете да смо му пружили гостопримство, зар то није хришћански. Ми га примисмо у свој дом и не осудисмо, јер му не нађосмо ништа за зло а ево га Вама па му Ви по црквеним канонима и правима судите. Ми по том питању нећемо противуречити СА Сабору, јер не знамо да ли можемо, и да ли на то имамо право. Наравно да има Срба у Ораховцу и Великој Хочи који ће Вам, насупрот нама, много тога ружнога рећи, или како Ви кажете, посведочити о оцу Антонију. Има и оних који ће исто тако ружнога рећи и о нама, и о Вама, и о Јанку и о Марку, такви смо ми Срби, Ви то добро знате. Познајем човека у свом крају који отворено тврди да не верује у Бога и да Бог не постоји, али га нећу проказати да се не би атеисти порадовали и рекли да поседују сведочанства једног броја Срба у Ораховцу да Бог не постоји. Кажете да о. Антонију помажемо у ширењу порука „секташке“ садржине преко интернета. Разумећемо да сте то рекли у афекту проузрокованом немилим догађајима у нашој Eпархији, које су Вас и све нас узнемирили и сигурни смо да и сами не верујете у то. Ако је супротно, онда је то страшно, за све нас, јер смо ми ваши. Па на том истом интернету су се поводом задњих догађаја у цркви појавили разни написи и коментари од мирјана, интелектуалаца, адвоката, атеиста, свештенства, верника, аналитичара, теолога, црквених историчара, познаваоца и непознаваоца црквених питања и многих других, где су изношене тешке речи, међусобна вређања, прозивања, где у поређењу са тим, наше писмо звучи као читанка за малу децу (док се ово није десило нисмо ни знали да на интернету постоји толико црквених или ако хоћете и антицрквених сајтова), а само је наше писмо (које, при том, нисмо ни на кога насловили и у коме нисмо никог поименичмо прозвали), изазвало толику реакцију, подбунило, смутило и поделило народ, увредило црквене власти, толико, да је лично и сам Владика Атанасије морао да изађе са саопштењем у којем позива јавност на својеврстан линч двоје, по Цркву и државу, опасних мирјана, само зато што су се усудили да кажу оно што знају и осећају о оцу Антонију. На крају кажете у Напомени, „Дејан Баљошевић је запослен при српској општини Ораховац и већ му је лично више пута саветовано да не учествује у антицрквеним делатностима и стварању подела у народу, на што су се и он и његова супруга, иначе професорица енглеског у ораховачкој школи, оглушили“. Ово о подацима које јавно износите о нашим радним местима нећeмо да коментаришемо, јер иако се лично тичу нас, оне су ипак упућене државним институцијама Републике Србије у којима смо запослени, па ћемо стога оставити њима да суде и оцењују наш рад и стручност, спремни да од истих сносимо све законске консенквенце због „прекршених радних обавеза“ уколико их је било, уз једну малу исправку да Јована Баљошевић, није како сте рекли, професорица енглеског у ораховачкој школи, већ у основној школи у Великој Хочи. Међутим, ово да нам је више пута саветовано да не учествујемо у антицрквеним делатностима и стварању подела у народу, о шта смо се наводно оглушили, морамо да прокоментаришемо из разлога што нисте прецизно навели у каквим смо то антицрквеним делатностима учествовали, ко нас је, колико пута, зашто, када и на који начин саветовао да одустанемо од овaквих „активности“. Преосвећени владико, ја сам онај исти Дејан Баљошевић који је заједно са Вама учествовао на Сабору српске слоге који је у организацији часописа „Двери Српске“ и „Сабора српске омладине“ а поводом почетка преговора о статусу Косова и Метохије, био одржан у сали Дома синдиката у Београду 29.11.2005. године (био сам јако поносан што сам седео до Вас), а Јована Баљошевић тада Бојић је она иста, коју сте Ви у шали називали „мутава“, која је, сећате ли се, преводила Ваше састанке са представницима КФОР-а, када сте нас након рата више пута, између осталог и са истим овим о. Антонијем, посећивали у Великој Хочи и Ораховцу. Сећате ли се када Вас је те бурне 1999. године у порти ораховачке цркве вербално напала група Срба, из које Вам је један од њих громогласно довикнуо да сте Ви и владика Артемије српски издајници, јер сте, по њима, ви довели НАТО на Косово. Ја сам Вас тада бранио (као што сада браним о. Антонија) и умало ме мој народ не растрже и линчова (као што сада неки покушавају да учине због одбране о. Антонија). Ви то можда, улазећи са владиком Артемијем, у кола, праћени повицима масе, у свој тој гужви и комешању нисте приметили, јер вам је на хаубу скочио и сео један од њих и једва сте га уразумили да сиђе како би могли да кренете. Овај се догађај и дан данас, али сада са шалом, често препричава у Ораховцу и Великој Хочи. (http://www.stari.dverisrpske.com/srpske_zemlje/kosovo_metohija/sabor_za_kosovo_i_metohiju.htm) И ето ти сад. Испаде да су народу који је већ смућен догађајима у Цркви, забезекнут срамотном тучом монаха у Грачаници, подељен по више основа и у више интересних група, крива два мирјанина из једне изоловане српске „енклаве“ које Вашим саопштењем прозивате. Да ли ми можемо саблазнити и смутити народ који је већ смућен и саблажњен? Пред Богом понизни, Дејан и Јована Баљошевић НАПОМЕНА НА НАПОМЕНУ: Многи новинари – добри познаваоци прилика на КиМ затечени Вашом „Напоменом“, нису (како су нам сами рекли) хтели да, због наше безбедности и несвакидашњег нарученог линча, свесни услова у којима живимо и радимо, објаве наша пуна имена и презимена, јер јавно износите податке и о српским институцијама у којима радимо а на које албанске власти и међународне организације на КиМ, будући да их сматрају „паралелним“ не гледају добронамерно и свим силама настоје да их укину, тражећи повољну прилику и „миг“ запада да то спроведу у дело, сво време тврдећи како оне смућују српски народ и како су сметња интеграцији Срба у систем тзв. Републике Косово. С тим у вези, сличну, али много дужу листу са именима истакнутих Срба који раде у српским институцијама на КиМ, својевремено је у Приштини јавно обелоданио и лидер покрета „Самоопредељење“ Аљбин Курти. Можда Вас човек и тужи што сте му украли идеју и што му се мешате у посао. Поштовани Владико ова „Напомена“ није, како је из вашег саопштења покушано да се представи, намењена Србима у Ораховцу и Великој Хочи, којима се у једном тренутку директно обраћате, јер њих нема потребе да обавештавате ко смо и где радимо (знају то они добро и много више од тога), већ неком другом. Коме?!? Видећемо, али се нисмо уплашили. П.С. Преосвећени, извињавамо се што смо се све време у овом писму обраћали Вама, иако можда Ви нисте написали ово саопштење, али пошто испод истог стоји Ваш потпис, пракса налаже да га ословимо на Вас. Није нам намера и не приличи нама мирјанима да на овај начин општимо са једним владиком и надамо се да убудуће неће бити разлога за то. + + + Саопштење Епархије Рашко-призренске о анти-црквеном деловању монаха Антонија Давидовића у Ораховачком крају 11. Март 2010 - 14:03
САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ Призрен-Грачаница 11. март 2010. године Православна Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска поседује проверена сазнања да црноречки монах Антоније Давидовић, за кога је Св. Арх. Сабор СПЦ више пута тражио да буде црквено кажњен због свог нецрквеног и немонашког понашања, а који је сада коначно стављен под Велики Црквени Суд СПЦ, тренутно борави на подручју Ораховца и Велике Хоче, где подбуњује народ против Патријарха и Цркве и уноси смутњу разним суманутим причама, наводно у заштиту Епископа Артемија. Давидовић оваквим поступцима истовремено тражи подршку и себи, јер је под црквеним судским поступком. Уз подршку Дејана и Јоване Баљошевић из Ораховца*, који су му пружили гостопримство и помажу му у раду ширењем порука секташке садржине преко интернета, Давидовић лично посећује српске породице на овом простору и шири смутњу, а о чему је Епархија директно обавештена од више житеља Ораховца и Велике Хоче који су узнемирени понашањем Давидовића и не желе да учествују у његовом деловању против Црквеног поретка. Поручујемо нашем верном народу Ораховачког и Призренског краја да не дозволе лицима секташког и анти-црквеног понашања да уносе неповерење према свом Патријарху и Цркви, јер је реч о људима који на тај начин руше духовно и народно јединство које је Србима на Косову и Метохији и те како потребно у овом тренутку. Деловање монаха Антонија је било веома неуравнотежено и ранијих година и Епархија поседује сведочанства једног броја Срба из Велике Хоче и Ораховца који су потврдили да их је у најтежим тренуцима страдања 1999. године управо монах Антоније Давидовић подстицао на исељавање са Косова и Метохије, што они нису прихватили и до данас живе у својим домовима у Великој Хочи и Ораховцу. Браћо и сестре, Срби у Ораховцу, немојте слушати такве који уносе раздор у народ и стварају раскол у Цркви! +Епископ Атанасије Администратор Епархије Рашко-пирзенске и Косовско-метохијске (*Напомена, Дејан Баљошевић је запослен при српској општини Ораховац и већ му је лично више пута саветовано да не учествује у антицрквеним делатностима и стварању подела у народу, на што су се и он и његова супруга, иначе професорица енглеског у ораховачкој школи, оглушили) http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-o-anti-crkvenom-delovanju-monaha-antonija-davidovica |