header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Родољуб Лазић: Одговор на текст "Одговор на клевете псевдо-бранитеља"
Родољуб Лазић: Одговор на текст "Одговор на клевете псевдо-бранитеља" Штампај Е-пошта
недеља, 14 март 2010

На новом сајту Епархије рашко-призренске, 8. марта 2010. године, објављен је текст  умировљеног епископа Атанасија Јевтића под насловом "Одговор на клевете псевдо-бранитеља". Г. Родољуб Лазић је 11. марта 2010. године том сајту упутио свој одговор на поменути текст. Пошто је сајт Епархије рашко-призренске одбио да објави његов одговор, он је исти проследио "Борби за веру" и ми га са задовољством објављујемо.

Уредништво „Борбе за веру"

+++

Родољуб Лазић

ОДГОВОР НА ТЕКСТ

''ОДГОВОР НА КЛЕВЕТЕ ПСЕВДО-БРАНИТЕЉА''

Владика Атанасије  у поменутом тексту каже:

Цитат

         ''Ту су и такви „бранитељи“ као што су разни фрустрирани надри-каноничари: Жељко Жугић, Владимир Димитријевић, Родољуб Лазић, који вероватно још само групици својих истомишљеника могу да проповедају своја фарисејска тумачења Отачких учења и Светих Канона, несрећни људи који идентитет граде у сукобу са Црквом и својим Епископима, а не у изградњи Литургијске Саборности у својим парохијама и епархијама.''

Патријарх Павле је говорио да речи треба да нам буду благе, а аргументи јаки. Владика Атанасије је успео да у једну сложену реченицу од пет редова унесе неколико увреда-етикета и клевета.  Шта имамо? ''Бранитељи'' (под знацима навода), ''разни фрустрирани надри-каноничари'', ''фарисејска тумачења'', ''несрећни људи'', и тврдња да градим идентитет на сукобу са Црквом и епископима.  Видите ли ви негде благе речи и јаке аргументе? Ја не видим. Видим ружне и грубе речи и никакве аргументе. Можда владика Атанасије мисли да је у позицији да може свакоме да каже шта год хоће и да се његовим речима мора беспоговорно веровати, без икаквих аргумената. Нека остане у том уверењу. 

Што се мене тиче, ја сам на два православна форума изнео своје мишљење о томе да одлука Синода о привременом разрешењу владике Артемија није заснована на Уставу СПЦ и  светим канонима.  Да би се ово увидело не треба чак ни превише знања. Потребна је здрава логика и правничко размишљање (јер се ради о одлуци која је заснована на (црквеном) праву). А рекао бих да тога имам у довољној мери да изнесем образложен став. За све то време, најјачи аргумент ''друге стране'' је био да је одлуку донео Синод и да се томе мора беспоговорно повиновати. Видим да је и владика Атанасије у свом тексту ''поентирао'' на сличан начин:

Цитат

''Када се сабере цела слика тих вајних "бранитеља" Православља, Канона и самог Владике Артемија, на крају се сасвим легитимно поставља питање: Где је ту Црква и благочешће = Православље? Да ли је на страни разуларених псевдо-зилота, који псују као кочијаши носећи слике Епископа Артемија; на страни Пеђе Суботичког који седи у затвору и Симеона Виловског који бежи од правде и гнева опљачкане сиротиње косовске; на страни виртуелних „народних лидера“; неостварених теолошких "генија", који не стигоше ни теологију да заврше, али стижу да Епископе уче вери; разних ловаца у мутном, који о свему говоре више осим о Христу, о животу у Христу и спасењу у Цркви као Телу Христовом; или је пак истина тамо где је Патријарх, као чувар саборног идентитета Цркве, са најугледнијим Епискпоима српским, професорима богословља, и монаштвом духовно најстабилнијих српских манастира. На читаоцу ових редова остаје да просуди. Вероватно и сам Владика Артемије може на крају да каже: "Тешко мени од оваквих бранитеља".

Дакле, на једној страни имамо ''разуларене псевдозилоте'' ''који псују као кочијаши'', ''виртуелне ''народне лидере'' (под знацима навода), ''разне ловце у мутном'', ''неостварене теолошке ''геније'''' који епископе уче вери, а на другој – Патријарха, најугледније српске епископе, професоре богословља...

Шта мислите, ко је у праву? Па ови други, нормално. А зашто? Па зато што поседују формални ауторитет, који се не може и не сме довести у питање.

Постоји само мали проблем. А то је да је кроз историју Цркве било много и патријараха, и много сабора са стотинама епископа, и много угледних професора који нису били у праву. Они би могли и требало да буду у праву, и у огромној већини случајева и јесу, али то не значи да су увек били у праву, и да морају бити у праву само из тог формалног разлога – што су патријарх, сабор или угледни професор. Патријарси и сабори су  и свргавали и гонили и светог Атанасија, и светог Јована Златоуста, и светог патријарха Германа и Јована Дамаскина, и светог Симеона Новог Богослова, и  светог Филипа Московског, и светог Нектарија Егинског, и оца Јустина Поповића...Сви ови и многи други свети не би, по критреријуму који је изнео владика Атанасије, могли бити у праву, јер су били ''у сукобу са Црквом и епископима''. Да ли нису били у праву?

Знамо да су и патријарси и сабори  доносили многе догматски и канонски погрешне одлуке. Вреди се подсетити макар двеју таквих одлука. Једна је одлука практично свих помесних Православних Цркава о потписивању Уније са римокатолицима 1438/1439.  године. Друга је одлука Сабора Руске Православне Цркве из 1969. године о интеркомунију са римокатолицима, која је касније повучена. (Занимљиво је да је много, да не кажем већина, канонски и догматски неисправних одлука донето у спрези са световним властима, или под њиховим притиском).

Такође, завршени богословски факултет и професура не дају никоме тапију на истину. Почев од неуких рибара, преко нпр. светог Спиридона и светог Николаја Мирликијског (наспрам кога је био велеучени Арије), светог Серафима Саровског и светог Силуана Атонског (коме се дивио проф. Георгије Флоровски) било је и биће и учених простака и неуких професора.

Значи, и патријарси и сабори и професори МОГУ погрешити, и не вреди се позивати на њихов формални ауторитет и тиме доказивати да је неко у праву. Уз то је потребно користити и аргументе.

А пожељно је и благе речи.

Родољуб Лазић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 14 март 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.