Кардинал Левада објашњава eкуменизaм

+++

Кингстон, Онтарио, 9. март 2010. године (Zenit.org) .- Циљ екуменизма је уједињење са Римокатоличком црквом у заједницу којом се Црква преображава и обогаћује, каже челник ватиканске Конгрегације за доктрину вере.

Кардинал Вилијам Левада дао је ово објашњење у суботу на Краљичином универзитету у беседи који је одржао поводом документа „Anglicanorum Coetibus”. Овим документом се отвара пут англиканцима да у групама приђу Римокатоличкој цркви. Следи незванични транскрипт разговора који је обезбеђен посредством телевизије „Solt end lajt”.

Кардинал примећује да за многе англиканце документ „Anglicanorum Coetibus” представља логичан развој у раду оствареном у оквиру екуменског дијалога између Англиканске цркве и Римокатоличке цркве после Другог ватиканског концила.

Кардинал Левада је дао резиме онога што је до сада урадила англиканско-католичка међународна комисија (ARCIC). Закључке ове прве комисије одобрили су англикански црквени великодостојници и Ватикан.

„Резултат рада комисије ARCIC I је велика нада у екуменским круговима”, рекао је кардинал. „Многи англиканци и римокатолици у заједничком саопштењу виде пут који води до препознавања заједничког израза двеју вера”.

Ауторитет

 Међутим, има још препрека које очекују Англиканску цркву, пошто је она започела праксу рукополагања жена у свештенички чин, а одскора одобрава и хомосексуалне активности.

Суштина ова два питања, примећује кардинал Левада, лежи у питању ауторитета, а посебно у две тачке: да ли откривење Божје у Исусу Христу и у Светом Писму има за циљ да нам саопшти Божију вољу тако да захтева нашу послушност? И друго, да ли је Бог, у Христу, оставио својој Цркви ауторитет којим она може да гарантује да она зна тачно значење откривења, усред понекад различитих људских тумачења?

У том контексту, објашњава кардинал, надбискуп кентерберијски Роуван Вилијамс и Бенедикт VI, „одобравају оснивање ARCIC III чији ће задатак бити да настави са билатералним дијалогом на тему Црква као заједница - локална и универзална, укључујући и разматрање етичких питања која се јављају на ова два нивоа, као и њихову интеракцију”.

Екуменизам

Други део излагања кардинала Леваде био је усредсређен на објашњење шта екуменизам стварно представља.

„Циљ екуменизма је - уједињење са Римокатоличком црквом ”, рекао је кардинал.

Он је додао да „сам процес деловања ка уједињењу доноси промену у црквама и црквеним заједницама, које ступају у дијалог, у смислу стварног уласка у заједничарење које заиста трансформише Римокатоличку цркву и обогаћује је. Дозволите ми да одмах додам да под обогаћивањем не подразумевам додавање Римокатоличкој цркви било каквих суштинских елемената освећења и истине, јер је Христoс Римокатоличку цркву обдарио свим суштинским елементима. Мислим на додатак различитих начина изражавања тих суштинских елемената, и то таквих који ће појачати уважавање неисцрпних дарова које је Цркви даровао њен божански оснивач”.

Дакле, објаснио је прелат, „новина је само то да су хиљадугодишње истине и елементи светости, који су већ саставни део Римокатоличке цркве, сагледани у другачијем светлу или је стављен другачији нагласак, у смислу начина на који разне верски групе живе ову истину и ове елементе, а које Христос позива да се уједине у савршену заједницу једних са другима, и уживају везу вере, црквенних закона, обредâ и милосрдне делатности на различите начине, који се сви хармонично стапају”.

Вођа Конгрегације за доктрину вере рекао је да је у потпуности могуће очекивати да „док са једне стране, тачно знамо шта је могуће изрећи у истини о једној Божијој тајни, са друге стране потпуно познавање значења изреченог о тој Божијој тајни појачава се мишљењима многих група људи о истој Божијој тајни”.

 Симфонија

 У свом објашњењу екуменизма кардинал је користио симбол симфонијског оркестра.

„Видљиво уједињење са Римокатоличком црквом може се упоредити са симфонијским оркестаром”, рекао је он. „Неки инструменти, као, на пример, клавир, могу одсвирати све ноте. Исте ноте имају клавир, виолина, харфа, флаута и туба. Али када сви ови инструменти свирају ноте које има клавир, ноте су обогаћене и оплемењене, а резултат је симфонично и пуно заједништво. Неко би можда рекао да екуменски покрет жели да са какофоније пређе на симфонију, да сви свирају по истим нотама доктринарне јасности, истим милозвучним акордима освећеног делања, повинујући се ритму хришћанског опхођења у милосрдности, и да испуне свет лепим и охрабрујућим звуком Речи Божије.

„Док се други инструменти могу наштимовати према клавиру, када ти инструменти свирају заједно на концерту немогуће је грешком помислити да свира клавир. Божија воља је да они којима је Реч Божија упућена, то јест свет, чује једну величанствену мелодију која је постала дивна доприносом различитих инструмената. ”

Кардинал Левада нуди конкретне примере тих доприноса, подсећајући на примере из Православне Цркве, примере Реформације и, наравно, Англиканске заједнице.

Што се тиче текста „Anglicanorum Coetibus”, рекао је да је то „први пут да је Римокатоличка црква пружила руку као одговор људима и женама западног хришћанства, који желе пуно заједништво, и доделила им положај не једног међу многима, него издвојен, посебан положај.”

Он брани тезу да „Христос жели видљиво јединство, и да оно није недостижно или чак недоступно.”

Али, кардинал Левада такође предлаже следеће: „Ми понекад не знамо вредност онога што поседујемо и потребни су нам продуховљени увиди других да бисмо препознали благо које имамо”.

http://www.zenit.org/article-28592?l=english

http://www.svetosavlje.org/vesti.php?action=fullnews&showcomments=1&id=945