header image
НАСЛОВНА СТРАНА
"Недељни телеграф": "Семе зла" загадиће Србију Штампај Е-пошта
среда, 17 март 2010

Министарство пољопривреде признало за НТ: Мења се закон који забрањује производњу и продају генетски модификованих биљака и производа

„СЕМЕ ЗЛА“ ЗАГАДИЋЕ СРБИЈУ

   Готово ни у једном домаћем медију није објављена агенцијска вест од 2. марта да је Европска комисија одобрила узгајање генетски модификованог кромпира немачке хемијске компаније БАСФ. Како се истиче, овај кромпир користиће се само за индустријске потребе, као сировина за сточну храну.

То је преседан који, по многима, представља резултат попуштања Европе пред навалама Америке да прихвати генетски модификовану храну. Наиме, до сада је у Европи било забрањено узгајање ГМ поврћа због страха да би полен или семе могли неконтролисано да се прошире.

Европска комисија је дозволила и да се у ЕУ продају три сорте трансгенетског кукуруза, али њихова производња још није дозвољена. За сада је дозвољено само узгајање једне сорте ГМ кукуруза - МОН 810, компаније „Монсанто".

Ова вест активирала је аларме свих домаћих еколога и пољопривредних стручњака. Она посебно добија на тежини ако се зна да је у току израда новог закона о генетски модифлкованим организмима (ГМО) који ће, како нам је признало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, бити усклађен са европским прописима!

Најбуквалније преведено: ускоро бисмо и у Србији, уместо оазе здраве хране, како су власти најављивале, могли да очекујемо генетски модификоване соју, кукуруз, кромпир, а можда и парадајз, чије су последице по здравље људи још непознате, а по здравље природе, тврде еколози, катастрофалне.

„Недељни Телеграф је у прошлом броју објавио текст о анонимном упозорењу, које се невероватном брзином шири преко интернета, о томе да мултинационалне компаније врше притисак на наше власти да промене законе и дозволе производњу и продају ГМ хране. У упозорењу се наводи и да постоји притисак да се ГМ намирнице убудуће не обележавају, што је обавезно у Европи, али не и у Америци, а да све животиње буду узгајане уз „Монсантов" хормон раста и антибиотике.

Посебно је занимљиво „Монсантово" терминатор-семе које је стерилно, па сељак за сваку сетву мора да купује ново. Иако је овакво семе, наводно, под притиском светске јавности повучено, у Индији су недавно због њега избили протести. Тамошњи фармери оптужили су „Монсанто" за стварање новог колонијализма. Због банкротства, за само пола године у Индији се убило око 700 малих пољопривредника!

 

Заборавили обећања

У прошлом броју нашег листа стручњаци су истакли да је ГМО технологија недовољно испитана и навели разне штетне последице које може да изазове код других биљака, животиња, земљишта, и последично код људи.

У међувремену, стигао нам је и одговор Министарства пољопривреде који, иако „ушушкан" у административне формулације, открива да је у припреми радна верзија измена и допуна Закона о ГМО. Званичници овог Министарства вероватно су заборавили како су се, колико у септембру, после доношења претходног закона, клели да измена неће бити!

Још тада су поједини медији, позивајући се на сајт америчког Министарства пољопривреде, објавилии да је Америка незадовољна тврдим ставом Србије по питању ГМО и да наша земља неће моћи да уђе у Светску трговинску организацију. Наведено је и да су домаће власти обећале да ће ускоро донети нови, далеко либералнији закон.

Дакле, допис Министарства пољопривреде, између осталог, подсећа да је законом из прошле године експлицитно забрањено комерцијално гајење ГМО и стављање у промет тих производа, али ово, кажу, није у складу са законодавством ЕУ. Као разлоге за измене и допуне закона наводе:

• „Примена технике модерне био-технологије за добијање ГМО је релативно нова и налази се у експанзији. Поред користи које пружа, она носи и одређени степен ризика, а овај проблем могуће је превазићи само успостављањем регулативног оквира који строго регулише употребу ГМО, успостављање система контроле и мера заштите животне средине и здравља људи (...) са циљем заштите усева од ширења недозвољених ГМО."

• Подношењем захтева за приступање ЕУ обавезни смо да хармонизујемо законодавство са европским, као и да имплементирамо одредбе Картагена протокола (међународни споразум који се примењује на прекогранични промет, транзит и коришћење ГМО који могу да имају негативно дејство на природу).

Радна верзија Закона о изменама и допунама Закона о ГМО, кажу у Министарству, уредиће процедуре употребе генетски модификованих организама у експерименталне сврхе, производњи, промету, обележавању, руковању и паковању.

С обзиром на то да ће регулисати производњу, промет и обележавање производа од ГМО, може се закључити да ће убудуће бити дозвољена не само продаја производа од ГМО, већ и њихова производња и прерада у сточну и храну за људе, кажу стручњаци с којима је НТ разговарао.

Даље, у допису Министарства стоји и да се „ниједан живи организам неће ставити у промет, односно користити за гајење у комерцијалне сврхе, ако за њега не постоје експериментални подаци добијени у огледима на територији Србије о потенцијалном утицају на екосистеме који могу бити угрожени."

Свака употреба ГМО разматраће се случај по случај, а поднете пријаве зи „рад са ГМО" анализираће Стручни савет за биолошку сигурност Министарства пољопривреде, састављен од 18 експерата (од агронома и генетичара, до токсиколога, еколога, ветеринара, алерголога и нутриционисте).

Заинтересовани ће добијати дозволе по следећој процедури: подношење пријаве Министарству, њена провера, процена ризика од стране Стручног савета достављање мишљења Министарству, јавна расправа по поднетој пријави, доношење коначне одлуке Министарства!

 

Министарство под притиском

Тачно је да је Србија у обавези да хармонизује своје прописе са европским, али тек кад буде имала претприступне преговоре у том делу. То може да буде и пет година од дана прихватања ССП, који су представници ЕУ само парафирали, али га чланице још нису, и не зна се када ће га прихватити.

Ово за НТ каже проф. др Миладин Шеварлић, шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта на Институту за агроекономију београдског Пољопривредног факултета. Др Шеварлић, који је и председник Друштва аграрних економиста Србије и Савеза пољопривредних инжењера и техничара, каже:

- С обзиром на ниво корупције код нас, нема тог тела које ће а приори бити отпорно на притиске моћног лобија који стоји иза ГМО индустрије. Поставља се питање колико ће њихов рад бити транспарентан и колико ће јавност у пракси имати на њега утицаја. Формирање Стручног савета, који ће у крајњој инстанци давати дозволе и за производњу ГМ усева, истовремено је и преношење одговорности ресорног министарства на друго, помоћно, и том министарству подређено тело.

Наш саговорник додаје да је тешко разговарати о овој теми кад је верзија закона још радна и недоступна јавности, али додаје да га „не би зачудило да се јавна расправа организује од 15. јула до 15. августа". Или још горе, као што је био случај са најављеном јавном расправом о предлогу закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту, код чијег предлога је првобитно наведено да се јавна расправа сматра завршеном објављивањем овог предлога на сајту Министарства:

- Значи, трајала је две секунде, колико је вебмастеру требало да прикачи тај документ на сајт ресорног министарства!

Више је него очигледно да ресорно министрство и држава трпе велике утицаје моћног лобија мултинационалних компанија које производе ГМО семе, наглашава Шеварлић:

-И врло ће се тешко томе одупрети, јер притисци долазе у тренутку кад смо оптерећени мноштвом проблема, па је ово вероватно један од најрањивијих момената у нашој новијој историји. Довољно је да мали број произвођача посеје ГМО семе, па да се оно прошири са парцеле на парцелу, опрашивањем, ветром, али и злонамерно.

Пошто ЕУ полако попушта под притиском САД, у последње три деценије имамо експанзионистички раст површина под ГМО:

- Данас је под „семеном зла", како га многи зову, више од 130 милиона хектара у свету. Србија не дозвољава коришћење ГМО у комерцијалне сврхе, међутим, још пре годину и по процуриле су информације да је, наводно под притиском САД, ресорно министарство обећало да ће изменити закон. Већина пољопривредника и стручњака сматра да нема потребе за гајењем ГМО и да наше земљиште треба да остане „незагађено". Са расположивим земљишним и климатским ресурсима можемо да производимо не само за себе, већ и за дупло више потрошача.

У Србију су, ипак, што легално што илегално, већ ушли ГМО. Прво смо 2001. имали америчку донацију 50.000 тона у ГМО соји за сточну храну, а после тога и шверцовање семена ГМО соје из Румуније и БиХ, о чему је НТ већ писао. Оно се већ годинама сеје у Мачви и Банату. Пољопривредна инспекција га је делимично откривала, доношена су решења да се поља униште, и негде је то и чињено. Касније је толерисано, с тим да је произведена соја лагерована у посебним магацинима и да се у количина ма од 0,5 до један одсто додавала за производњу сточне хране.

- Последње информације које круже међу пољопривредним стручњацима јесу да Србија има неколико хиљада хектара засејаних ГМО сојом. Тим произвођачима је тешко стати на пут јер је казнена политика симболична - каже познати агроекономиста.

 

Расте број гладних

Проф. Шеварлић подсећа да је пре 50 година, кад је међународна заједница први пут расправљала о феномену глади, на Земљиној кугли било три милијарде становника. Гладних је било 80 милиона, односно сваки 38. становник. Тада је формулисан нов приступ развоју пољопривреде - „зелена револуција". Она је маркетиншки приказана као нешто на добробит пољопривреди и елиминисању глади у наредних 10-15 година, под патронатом ФАО (Организације УН за храну и пољопривреду):

- Међутим, тај концепт, иако је повећао просечне приносе, изазвао је и низ негативних последица: загађење земљишта, и површинских и подземних вода чак до најдубљих слојева у Земљиној утроби, које су резерве човечанства. Смањио је број биљних врста, јер су селекционари издвајали само оне сорте које дају највеће приносе. Пољопривредни произвођач је изгубио доминантну улогу у процесу производње.

Дотле је пољопривреда учествовала у структури вредности пољопривредног производа са 70 и више одсто, а данас учествује 10 до 30 одсто. Оних 70 до 90 одсто чине хемијска и индустрија пољопривредне механизације, производња фосилних горива, адитиви, средства за заштиту биљака, фактори раста у сточарству, индустрија сточне хране, произвођачи семена и ГМО.

Пет деценија касније, укупан број становника порастао је на 6,7 милијарди, али је и број гладних повећан на алармантних милијарду и 25 милиона. Гладан је сваки седми становник Земљине кугле!

„Зелена револуција" није дала очекивани резултат, између осталог и због све већег продора индустријализације у фармерски сектор, што је захтевало све већу централизацију и концентрацију капитала. Ситни све више пропадају и либерална трговина у сектору аграра постаје глобалистичко-либералистичка фраза, каже проф. Шеварлић:

- Индустријско-трговачки и финансијски лоби долази до новог решења - генетски модификованих организама. Али ако резултат није дала „зелена револуција", за очекивати је да га неће дати ни „ново решење", посебно ако се настави оваква динамика раста становништва, а смањи број произвођача. Уз то, због сталног повећавања раздаљине између места производње и потрошача, у оскудици фосилних горива, расте и цена хране. Она постаје скупа и недоступна, па ће број гладних још више расти!

Од 1982, кад су откривене, до данас, генетске манипулације отишле су толико далеко да се поставља питање где је граница и како их контролисати.

- Тај капитал је толико моћан да може да купује не само националне владе, већ и међународне организације. То, уосталом, показује и афера са мексичким грипом. Не знамо када ће се манифестовати последице употребе хране која је резултат генетских манипулација. То што већина њених потрошача још нема видљиве негативне последице, не значи да код неких већ не постоје или да се код осталих неће јавити у другој или трећој генерацији наследника - упозорава овај професор Пољопривредног факултета.        

 

Канцерогено млеко

У Америци 80 одсто прерађене хране садржи ГМО. Ту спадају и: пиринач, кукуруз, пшеница, соја и сојини производи, биљна уља, безалкохолна пића, додаци за салате, поврће и воће, млечни производи, јаја, животињски производи, чак и храна за децу, наводи др Зоран Петровић Пироћанац у књизи „Геополитика хране".

Он наводи да четири агрохемијска и семенска гиганта контролишу чак 75 одсто продаје семена кукуруза и 60 одсто соје у САД, а имају и највећи део пољопривредног хемијског тржишта. То су „Монсанто", „Новартис" (познат у Србији по вакцинама против новог грипа), „Дау Кемикал" и „Дупонт" (има канцеларију у Београду). Семе „Монсанта" и „Дупонта" је генетски модификовано.

Ове компаније доживљавају нагли успон после 1989, кад Џорџ Буш Старији постаје председник САД. „Монсанто" тада за први ГМО производ бира млеко, које је генетски манипулисано уз комбинацију хормона раста. Америком кружи реклама да краве сад могу да произведу за трећину више млека. Али, амерички фармери почињу ускоро да се жале да стока оболева од инфекција и маститиса, отежано хода, а код телади се јављају деформације. Истовремено, убачени ГМО хормон изазива леукемију и тумор код заморчића у лабораторијама, а Европска комисија закључује да конзумирање овог млека изазива рак дојке и простате, пише Пироћанац.

Аутор цитира и америчког левичарског активисту, водитеља и публицисту Стивена Лендмана, који каже: „Генетски инжењеринг је штап и шаргарепа 21. века. Вашингтон и четири највеће агробизнис корпорације планирале су светску доминацију патентирајући животињске и биљне облике живота, да би задобили планетарну контролу над снабдевањем храном. Широки потрошачки круг је подвргнут нелегалним, чак злочиначким експериментима на људима са још непознатим последицама..."

Војислава Црњански Спасојевић

Извор: „Недељни телеграф“, бр. 724, 10.март 2010.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( среда, 17 март 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.