|
Припремио Вања Ј. Вученовић
КОЛИКО ЈЕ ОПАСАН ОРВЕЛОВСКИ "РИЈАЛИТИ СВЕТ"?  О томе колико је, у ствари, погубан утицај телевизије као и својеврсне поплаве постмодерних ријалити програма показао је и документарац француских аутора, у оквиру кога се приказује како такмичари пробног ријалитија "Ла зоне еxтреме" без проблема пристају да муче једни друге електро-шоковима, па чак и убијају.
Манипулативне методе и технике контроле ума, емоција и понашања које се данас готово нескривено спроводе над "заморчићима" савремених ријалитија, буде оправдану запитаност просечног човека, каква је то судбина резервисана за њега у надолазећем контролисаном свету Орвелове 1984. Са пуним правом се питамо да ли је људска слобода постала превазиђена категорија и да ли ми сви играмо већ неку своју унапред одређену улогу у глобалном ријалитију који нам се свакодневно одвија пред очима. "Годинама се на телевизији приказују све екстремнији програми у којима се такмичари понижавају и муче. Хоћемо ли ускоро видети и убиство у ударном термину?", питао се глас у поменутој документарној емисији "Ле Јеу де ла Морт" ("Игра смрти)". Креатори програма окупили су такмичаре и убедили их да присуствују снимању новог ријалити програма "Ла зоне еxтреме" у којем је једно од главним правила да се погрешни одговори кажњавају мучењем, тј. електро-шоковима. Такмичарима је прећутано да су уствари део експеримента и да ће "жртве" бити глумци који ће се претварати да трпе бол услед електро-шокова. Иако су поверовали да стварно муче "жртве" и чули их како запомажу и моле за милост, такмичари су настављали са задавањем електрошокова. Чак и када су мислили да ће електрошокови били фатални по такмичара, већина учесника није отказала послушност и одбила да притисне дугме. Лажни ријалити имао је и хостесе и публику, која је "навијала" за "мучитеље"Наводећи податак да је осамдесет одсто учесника пристало да зада електро-шок од 460 волти иако је знало да ће то усмртити "жртву", аутори су покушали да алармирају јавност и укажу колико може бити опасан утицај ријалити програма, који учесницима "испирају мозак". У таквим условима учесници су спремни и да убију, порука је аутора. "Документарац показује колико су учесници оваквих програма спремни да иду против својих моралних принципа када им буде наређено да уреде нешто овако екстремно", кажу аутори, преноси ББЦ. "Када смо кренули да снимамо, нисмо ни сањали да ће резултати бити овако поразни. Једна учесница је пристала да мучи друге иако су јој баба и деда били жртве холокауста. Један такмичар нам је рекао да је то радио јер се плашио да не поквари емисију", додао је један од аутора, иначе познат по шокантним документарцима. Само 16 учесника је одбило да мучи друге такмичаре и отишло са снимања, преносе француски медији. Критичари и новинари су, међутим, дочекали овај програм на нож, и истакли да су у њему кориштене исте манипулативне технике као и у ријалити програмима на чији погубан утицај желе да укажу. Критике су дошле и од стране социјалних психолога који наглашавају да телевизија не представља никакав специјалан "терен" на којем се учесници не могу одупрети ауторитету (што су аутори хтели да покажу), већ да она представља само један "контекст" у којем је такво понашање видљиво. Овај документарац направљен је по угледу на познати експеримент америчког социјалног психолога Стенлија Милграма 1963. године. Он је, у покушају да схвати понашање нациста који су слепо извршавали наређења и вршили масовна убиства у логорима, извео експеримент са волонтерима. Они су били "изложени" ауторитету који им је издавао наређења да задају електро-шокове у случају да "жртве" погрешно одговоре на неко питање. Две трећине волонтера нису могли да се супротставе ауторитету и били су спремни да убију. Извор: „Српска аналитика“ |
