Вања Ј. Вученовић:

ДЕКОДИРАЊЕ “МЕКЕ” ТИРАНИЈЕ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА

"Данас би Американци побеснели када би трупе УН ушле у Лос Анђелес да одржавају ред; већ сутра би били захвални. То је посебно тачно ако бисмо их убедили да постоји спољашња претња, стварна или измишљена, која угрожава њихову егзистенцију. Тада би сви народи света молили светске вође да их избаве од тог зла. Једна ствар које се сваки човек плаши је оно што је непознато. Када би били суочени са овим сценаријом, људи би се добровољно одрекли својих права у замену за гаранције које би им пружила Светска влада"

                       (Хенри Кисинџер,конференција клуба Билдерберг, Евијан,1992.)

Негде по завршетку Заливског рата, готово сви медији, у Русији, подједнако као и они на Западу су у своју терминологију укључили  добро познату кованицу „Нови светски поредак“. Реч је о термину који је, подсећања ради, обзнанио некадашњи амерички председник Џорџ Буш (старији) сада већ давног, али у много чему симболичног, 11. септембра 1991. године, а којим су недуго затим почели да се „служе“ државници и политичари свих осталих земаља света, стидљиво најављујући на тај начин надолазеће Ново доба на глобалној политичко-економској  „позорници“. Нови светски поредак, као  својеврсни синкретички концепт  (покрет) без преседана у људској историји,  по признању идеолога окупљених у Билдерберг групи и Трилатералној комисији, за свој превасходни циљ има успостављање једне светске владе, једног центра, из ког би се управљало целокупним животом на планети, а  не би било претерено да се констатује и следеће - и одлучивало о животу и смрти свих нас обичних „грађана света“, а неки кажу - „бескорисних изјелица“. Ипак да не би било забуне, када говоримо о феномену Новог светског поретка, онда не говоримо искључиво о политичко-економској доминацији владајућих клика глобалног, невидљивог и у многим његовим аспектима - окултног менаџмента.

Овај „поредак“ саздан је, пре свега, на победи и доминацији једног посебног глобалистичког „виђења“ света, па, с тим у вези, он се у свом остваривању не користи искључиво тврдим инструментима моћи, већ исто тако и идеолошком револуцијом која се заснива на схватању о престанку потребе државе схваћене у старим „превазиђеним“ националним оквирима. Дакле, Нови поредак уводи једно ново, револуционарно схватање света у коме живимо, схватање које потире и урушава све старе политичке, економске, религијске, културолошке и шире друштвене концепте и обрасце, а на којима се људска цивилизација изграђивала готово пуних двадесет векова.

Нови поредак света представља и својеврсни есхатолошки, условно речено, „месијански“ пројекат или покрет који је по свом обиму много значајнији, комплекснији али истовремено по људски род опаснији од свих ранијих знаних планетарних утопија, као што су на пример рани протестантски покрети у Европи, Арапски калифат, или пак некадашњи „паклени“ комунистички планови за светску револуцију. Посматрајући свет из данашње перспективе, може се извести недвосмислен закључак да су све те раније утопије послужиле само као прелудијум или „предигра“ која је требала да доведе до форме мондијализма (глобалне диктатуре) који данас познајемо. Требало је кроз све раније друштвено-политичке системе и тоталитарне режиме (комунизам, бољшевизам, фашизам) тестирати механизме контроле живота појединаца, грађана или различитих друштвених група, и све то ин виво. „ Морало је да се види до које границе држава, која иначе има све полуге власти, може да терорише становништво. Дакле, колико механизми из теорије могу да се примене у пракси и да се види да ли та пракса може да опстане; да се људи претворе у робове - то је суштина облика владавине који би илуминати (глобална елита) волели једног дана да влада у целом свету. Дакле, да човечанство буде поробљено, али не у метафоричком смислу, него у буквалном: да се отму сви светски ресурси и да се дистрибуција светског богатства направи тако да је  такозвана „златна милијарда“ становништва довољна на земљи... У тој хијерархији илуминатске власти, врх власти је тај “ луциферијански култ“  који жели да влада светом, испод њега је нешто што се зове „Ротшилд трибунал“ и  наравно зашто  се овај Хашки трибунал назива трибунал...дакле, зашто се зове трибунал а не суд? Он јесте суд, али и још нешто више од тога. Екперимент стварања бирократске државе је започет у Русији, а онда је варијетет – војна диктатура, као облик тоталитарне власти направљен у (нацистичкој) Немачкој. Пратили су се паралелно токови да се види шта ће дати један систем, а шта ће дати други систем...У једном тренутку су (глобална илуминатска елита) желели да окончају експеримент, и створили су, односно измислили Други светски рат...“ (Милан Видојевић).

Теоријски посматрано, идеологија Новог светског поретка може се посматрати и тумачити на четири основна и полазна нивоа:

Економски – идеологија Новог светског поретка подразумева обавезно и потпуно успостављање либералног капиталистичког тржишног система широм планете, без обзира на територијалне, историјске, етничке или културне разлике. Сви социо-економски системи тј. државе, који се јављају као носећи стубови „социјализма“, „социјалне и националне правде“ и „социјалне заштите“ морају бити прво деградирани и обесмишљени, а потом најгрубље урушени као реликти прошлости, да би на крају били претворени у друштва апсолутно „слободног тржишта“, под чврстом контролом глобалне „невидљиве руке“ која управља светком владом.

Геополитички – Идеологија Новог светског поретка даје безусловну и апсолутну предност земљама које у географском, економском, духовном али и политичком смислу чине „Запад“,  у односу на земље „Истока“. Неке историјске површне и експерименталне „алијансе“ Запада са Истоком током Другог св. рата (капиталистички Запад и комунистичка Русија против национал-социјалистичке Немачке) нису одавно у “оптицају“ у идеолошким кухињама „глобалног закулисног менаџмента. Питамо се зашто? Одговор је једноставан уколико на објективан начин посматрамо геополитичке игранке које САД преко НАТО-а, данас спроводе на планетарној „шаховској табли“. Нацистичка Немачка Другог св. рата је била, данас је то потпуно јасно за све оне који имају очи да би видели,  чедо и пројекат елите о којој све ово време говоримо, дакле, управо тог глобалног менаџмента који данас, на свим пољима, ради на формирању једне светске владе,  тако да се на тај начин може пре говорити о својеврсној закулисној и плишаној колаборацији САД и Вел. Британије са Немачком, посматрано у кључу заједничког „западног погледа на свет“, неголи неком удруживању „слободољубивог и правдољубивог“ Запада са Русијом, а против наводно „суманутог“ Адолфа и његове нацистичке војне машинерије. Тачније, Други св. рат није био рат против „лудог Хитлера“ како нам је „убризгавано у мозгове“ кроз наше у много чему намерно и плански „редиговане“ школске програме (контроле ума), већ заправо плански рат против Истока, односно православног руског народа и етничке Русије која је тада претрпела и поднела највеће, показаће се ненадокнадиве људске и материјалне губитке, и која се данас, у Путиновој ери, јавља, волели је или не, као последња брана од тоталитарног концепта заснованог на успостављању и доминацији једне закулисне светске владе западнистичког типа.    

Етнички – Нови светски поредак инсистира на максималном расном, националном, етничком и културном мешању и преплитању људи, стављајући акценат на космополитизам великих градова. Свет је глобално село, а сви смо ми грађани света без разлике - главна је девиза идеолога „врлог новог света“. Национални „ослободилачки“ покрети унутар разних држава којима је “невидљива илуминатска рука“ кроз историју манипулисала у њеној беспоштедној борби против монархија, национализама империјалног типа, биће одлучно потиснути или уништени, и као такви бачени на сметлиште историје пошто су одиграли улогу (корисног идиота) коју им је доделио глобални менаџмент из сенке. Истовремено, националне државе би убрзо, према замислима идеолога Новог светског поретка, требало да постану превазиђен и сувишан оквир повезивања људи, те да отворено уступи место наднационалним интеграционим телима, као органима једне и једино дозвољене и легитимне будуће (светске) владе.  

Верски - Идеологија Новог светског поретка припрема долазак у свет једне посебне мистичне фигуре, појединца, „месије“, чија појава треба да уздрма, нагло промени или пак сруши све постојеће званичне религијско-верске концепте који, према „глобалним менаџерима“, представљају сметњу успостављању једног новог глобалног религијског, пре свега, „ну ејџ“ погледа на свет, као својеврсног синкретизма духовног лутања, ништавила и празнине. Идеолози мондијализма су убедили себе а све више раде на томе да путем медија или музичке и филмске индустрије убеде васколико, већ у великој мери, заведено и обездуховљено човечанство како ће се, тобоже, у свет „спустити“ нови (по илуминатском укусу) Месија који треба да открије законе једне нове -  а тада ће бити обзнањено - једине исправне и истините религије. Долазак новог „Христа“ пратиће наравно и разноразна спектакуларна  чудеса која ће се тих дана одигравати на небу и на земљи, а за шта ће већ постарати, у домену стварања привида и холограмских пројекција, више него добро истренирана холивудска А филмска продукција. Наравно да ће се задојеници и зависници од „Фарме“, „Великог брата“ и осталих постмодерних ријалитија ове „апокалиптичне“ представе дочекати на коленима са језиком до пода, вапијући и запомажући  за тим толико „очекиваним“ месијом, који треба да их коначно избави из овог њиховог, већ сада, учмалог моралног и духовног стања. Јер, познато је „невидљивој руци“ Новог светског поретка са каквим то „облицима живота“ (да не кажем људима , јер је појам „човек“ много комплекснија и садржајнија категорија) има посла, те ће како сценарио тако и читава сценографија силаска „спаситеља света“ бити прилагођена опскурним духовним перцепцијама „фармоида“ и биг бротхер роботоида. Већ су многи насели на причу о смаку света 2012. године, зар не? Холивуд је чудо. Нови атеизам, отворено богоборство, луциферијанство и вештичарење или пак спиритуализам, према креаторима Новог светског поретка, треба да буду замаскирани учењем о новој „напредној религији“ на коју ће „насести“ сви они којима није дато да „виде“. Али, неко је рођен само да постане плен, и у томе нема ништа спорног, наравно.            

Извесно је да је све ово претходно изнето слика будућег  „врлог“ света коју су скројили магови и технократе Новог светског поретка груписани у Трилатералној комисији, Билдерберг групи, америчком Савету за спољне односе и другим тајним или полутајним групама које би могле врло ускоро, много отвореније и садржајније одлучивати о животу свих нас постмодерних хибернираних „ријалити робова“. Из тог разлога, потребно је да се сви ви пробудите што пре, иако нисам ни посве сигуран да би буђење чак и у овом тренутку било правовремено да бисте „стигли на воз“ који води у какву-такву слободу.

 А можда сте, ипак, само рођени да будете плен?

Да будете Јозеф К.?

Сапиенти сат.          

Нови Сад, 22.03.2010.

Извор: "Српска аналитика"