header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Отворено писмо епископу средњоевропском Константину Штампај Е-пошта
недеља, 28 март 2010

Његовом Преосвешенству епископу средњоевропском господину Константину

У име Оца и Сина и Светога Духа! Амин!

Ваше Преосвештенство,

Средства јавног информисања, као и информативна служба Српске православне епархије средњоевропске, објавили су вест да сте Ви,18. септембра 2009.године, учествовали на екуменском богослужењу у грчкој цркви у Минхену на којем су између осталог учествовали и минхенски надбискуп професор др Рајнхард Маркс (Reinhard Marx) из Римокатоличке цркве и бискуп др Јоханес Фридрих (Johannes Friedrich) из Евангеличке цркве Баварске.

Oво је само један од, у последње време, Ваших учесталих екуменских састанака и заједничких молитава са непровославнима. Последњи састанак је се под Вашим патронатом и благословом догодио у хотелу, од 18. до 21. октобра, у хотелу НОРЦЕВ на Фрушкој Гори, када је одржана девета међуцрквена немачко-српска конференција из низа „Српски сусрети“, посвећеног дијалогу о односима цркве, државе и друштва у Србији, Немачкој и Европској Унији.

Као српском православном епископу, Вама је познато да православни хришћани у својим кућним молитвама, као и на заједничким у нашим храмовима, узносе молитве за све људе и за мир у целом свету. Тако да немамо никакве потребе за било каквим посебним молитвама за тзв. јединство са тзв. црквама, а поготово не са иновернима, тј. са јеретицима.

У свим законицима и законоправилима Свете Православне Црве не може се наћи ни једно једино слово којим се допушта било какво заједничко мољење са неправославнима. Штавише, правила Светих Апостола и Свети Канони донесени на Седам Светих васељенских сабора, и потврђени Духом Светим, строго забрањују да ми, православни хришћани, свештена лица или мирјани, одржавамо било какве заједничке молитве или заједничке обреде са онима који нису у Православној Цркви. У складу с тим, строго се забрањује такво мољење чак и у кућама, а камоли у храмовима, како каже 10. правило Светих Апостола: Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.

Својим кривим исповедањем вере и застрањивањем у јерес, Римокатоличка црква на челу са римском папом, као и све остале тзв. цркве, саме су себе одлучиле од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве (Православне), о чему јасно говори и Свети Марко Ефески: „Јасно је да су они Латини (јеретици) јер су се потпуно одвојили, пре чему је њихово учење о Светом Духу – хула на њега и највећа од свих опасности и ми их одбацујемо као јеретике...“

Ваше Преосвешенство,

Каква би била реакција наших Светих Отаца, почевши од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, па све до Светог Николаја Србског и Светог Јустина Ћелијског, да су се тог 18. септембра нашли у грчкој цркви у окружењу надбискупа, бискупа, фратара?

Можете ли препоставити каква би била реакција свих Срба Новомученика, који су невино пострадали и убијени у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцу, Доњој Градини и свим другим стратиштима и логорима у Другом светском рату. Или, како би реаговали они Срби који су августа 1995. године протерани са својих вековних огњишта из Српске Крајине, побијени од Хрватске државе, која је са благословом Ватикана починили још један геноцид над србским народом?

Како каже Свети Јован Кронштатски: „Мржња према Православљу, фанатизам и и прогони православних, убиства – то је црвени нит кроз све векове живота католицизма. По плодовима ћете их познати. Зар нам је такав дух заповедио Христос? Коме се, ако не латинима, лутеранима и реформаторима увек може рећи: Не знате какога сте ви духа!“

Да ме не бисте погрешно разумели што се тиче међуљудских односа и овоземаљских потреба, ми православни хришћани треба да исправно сведочимо нашу веру Православну тако што ћемо свима указивати поштовање, бити спремни да помогнемо сваком човеку у невољи, без обзира на верску и националну припадност, а све у складу са Јеванђељем и причом о Милостивом Самарјанину (Лк. 10, 25 – 37). Међутим, када треба да исповедамо и бранимио своју Православну веру, ту се ствари у потпуности мењају. Тада православац као члан Цркве Христове, ако жели то и да остане, био он свештено лице или мирјанин, не сме преступати заповести и прелазити границу омеђену Светим Канонима и Светим Оцима. Не сме мешати своју прађендовску веру са инославном и ни у најмањем, тј. не сме имати никакве заједничке верске обреде и молитвене заједнице. Ми можемо да се молимо Богу да их Он просветли и врати на прави пут спасења, али заједнички обреди и молитве са јеретицима су строго забрањене.

Даље Вас подсећам на Свете Каноне и правилима наше Цркве:

33. правило Лаодикијског Сабора каже: „С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити“.

38. Лаодикијског Сабора каже: „Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју“.

Исто тако, синовски Вас умољавам да све иноверне, као оне који су својевољно отпали од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, не уводите више у храмове Епархије средњоевропске ради било ког заједничког молитвеног општења како налаже 6. правило Лаодикијског Сабора, где се каже: „Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси, да улазе у дом Божји“.

Из свега горе наведеног, преклињем Вас да престанете са екуменским молитвама, да се покајате, те да се вратите учењу Светих Отаца наше Цркве. Нека Вам водич у будућности буде јасна порука коју је у оквиру беседе у Жичи изговорио Србима Свети Сава: „Срби, мој народ – Христови су, а не папини!“

Молећи се Богу да будете здрави, часни и да правилно управљате речју истине Божје, молим Ваш архипастирски благослов.

У Цугу, Швајцарска

На дан Свете великомученице Варваре

Лета Господњег 2009.                                                  Милан Старчевић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 28 март 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.