Српска православна црква пуца на Космету?

Од ступања на дужност привременог администратора у Епархији рашко-призренској, владика Атанасије Јевтић је уназад непуна два месеца богослужио или освештао више храмова, страдалих у погрому албанских екстремиста марта 2004, а обновљених на основу Меморандума о разумевању који је Синод СПЦ потписао годину дана касније са косовским институцијама.

Други дан Васкрса владика је служио литургију у цркви Светог Саве, у јужном делу Косовске Митровице, где тренутно нема ни једног Србина, а прву ускршњу литургију свештеник Дарко Маринковић служио је у делимично обновљеној цркви Светог Николе у Приштини, у присуству двадесетак Срба.

Осим тога што се меморандумска обнова показала као погубна по слогу у СПЦ, за Игора Војиновића, председника Народног покрета Отаџбина из северног дела Косовске Митровице, службе у црквама које владика Артемије није желео да прими, представљају чисту пропаганду.

- У јужној Митровици одржали су литургију као пропагандни политички штос, јер испада да владика Артемије ништа није радио, да се инатио, а ето како је лако било служити у цркви у којој после владике Атанасија никог неће бити да служи, јер тамо нема ниједног Србина. Одједном је било лако обезбедити четири аутобуса за вернике, одједном је без проблема обезбеђена пратња Кфора, на услузи су и Еулекс и шиптарска полиција, док је до сада био невиђени проблем обезбедити пратњу и гарантовати безбедност владици Артемију - каже Војиновић.

За овог историчара нема сумње да се након уклањања владике Артемија са чела рашко-призренске епархије, одвија процес брисања историјског, културног и верског идентитета Срба на Косову и Метохији.

- Разбили су нам војску, цивилне институције и сада раде на разбијању цркве као једине институције око које су се окупљаљи Срби. Врло је могуће да се ствара некаква косовска православна црква. На томе се већ ради у Хрватској, у Црној Гори, у БиХ, у Македонији. Брисање српског идентитета видљиво је на сваком кораку. На билбордима које поставља Кфор и влада Хашима Тачија, стоје фотографије једне џамије, неког римског споменика и - Грачанице, а све то са заједничким потписом - Сачувајмо косметску баштину. Само слеп човек не би видео шта се дешава и како се ради на стварању глобалне цркве на челу са папом, у чему им помажу наши екуменисти и због чега им је сметао владика Артемије - каже Војиновић.

Од уништених 35 до сада су обновљена 22 црквена комплекса укључујући цркве, манастирске конаке и парохијске домове, као и Богословију и епископски двор у Призрену. Синод их је примио, без пристанка владике Артемија, којем је потом кључеве, по одлуци Сабора СПЦ, јуна прошле године предао тадашњи епископ нишки и данашњи патријарх српски Иринеј Гавриловић.

Артемије, међутим, није освештао поменуте објекте и ставио их у употребу, остајући доследан ставу да српске светиње не могу да обнављају они који су их разарали, те да би његов пристанак на Меморандум ишао наруку признању самопрокламоване косовске независности и потирању српског православног и националног идентитета у јужној покрајини.

Атанасије може у Грачаници

Занимљиво је да владици Атанасију, којем је седиште у грачаничком манастиру, Синод СПЦ није наложио да столује у обновљеној епископској резиденцији у Призрену, иако је то захтевано од владике Артемија. Одбијање да се из избеглиштва у Грачаници врати у Призрен, Артемију је приписивано као непослушност. Професори и ђаци се такође нису вратили, већ се настава и даље одржава на територији Епархије нишке где је Богословија јуна 1999. привремено измештена.

Уцењени и неинформисани

Игор Војиновић тврди да је на литургијама које служи владика Атанасије једна половина присутних уцењена, а друга неинформисана.

- Људи су присиљени да ћуте, употребљава се сила и претња да се прихвати ЕУ и екуменизам. Вероучитељи морају да доведу децу, а свештенство одређен број верника у храмове где служи Атанасије, кога по интернет форумима, једино место где владика бачки Иринеј није стигао са својом цензорском руком, већ зову Сатанасије. Владика Атанасије је, између осталог, богослужио у обновљеној Богородици Љевишкој и цркви Светог Ђорђа у Призрену, у којем је преостало свега 17 Срба. На свим тим богослужењима довожени су људи из других српских енклава.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/42853/Srpska-pravoslavna-crkva-puca-na-Kosmetu