Ранко Гојковић, дописник "Руске Линије"

 Дешавања око "Руске Линије"

 Пошто је "Руска Линија" веома читана и од многобројних српских корисника интернета, а "Борба за веру" по традиционалистичком, конзервативном, православном схватању религијских и државотворних питања, братски сајт, где се такође често може прочитати мудра реч не само световних већ и духовних лица, желео бих да читаоцима „Борбе за веру“ кажем пар речи о дешавањима око „Руске Линије“. Тим пре што је „Руска Линија“ последњих година, објавила небројено много текстова у којима са пуно љубави, топлине и братске саосећајности и разумевања пише о стању у Србији, о братском српском народу и сестринској Српској Православној Цркви.

 „Руска Линија“ је задњих година, постала не само веома значајан фактор и утицајан чинилац руске православне заједнице (где је највише заинтересованих и забринутих за њену судбину) него и битна и утицајна агенција, чије ставове и текстове преносе свакодневно стотине електронских и штампаних медија широм света. То огромно позивање огроманог броја медија на „Руску Линију“ и њена доследна АНТИЕКУМЕНИСТИЧКА, ДУБОКО ПРАВОСЛАВНА И ПАТРИОТСКА орјентација, очито је засметала многим структурама руске либералне и световне и црквене власти. И почели су напади на „Руску Линију“. Главни уредник „Руске Линије“, Анатолиј Степанов је на други дан Ускрса у последњем тексту који је објављен на старом домену www.rusk.ru покушао да објасни о чему се ради и понудио "другој страни" људски и хришћански начин решења настале ситуације. Ја ћу овде укратко објаснити шта су "тачке спорења" и шта је законски власник домена rusk.ru замерио Анатолију Степанову по питању уређивачке политике „Руске Линије“. Наиме оснивач и директор „Руске Линије“ (године 1998, иницијатори оснивања „Руске Линије“ била су три човека: Константин Душенов, Сергеј Григорјев и Анатолиј Степанов. При њеном оснивању Анатолиј је лакомислено одбио понуђени оснивачки удео, јер није имао финансија да учествује у оснивачком капиталу, али је његова заслуга за оволики успон и углед „Руске Линије“ немерљива и много већа од законских власника домена). Сергеј Михаилович је у дугом разговору са Анатолијем Степановим рекао да жели после Ускрса промену уређивачке политике агенције и да он оснивачка права предаје једном полудржавном фонду, који ће заједно са неким "црквено-друштвеним" фондом постати власници „Руске Линије“. Анатолиј наводи да су се разногласја између њега и Сергеја Михаиловича појавила пре две и по године због Анатолијевог инсистирања на православно-патриотским ресурсима уређивачке политике. Тада колектив „Руске Линије“ стаје на страну Анатолија Степанова и из редакције одлази само заменик главног уредника, близак Сергеју Михаиловичу а „Руска Линија“ у периоду од 2008. до 2010. године достиже невероватних за православну информативну агенцију 400 000 посета дневно са различитих адреса, при том увелико побољшавши квалитет презентације и постаје ресурс реалног утицаја на црквено-политичке и црквено-друштвене процесе.

По Анатолију, суштина конфликта је у разногласју по питањима веома важним за национално самосазнање. Наиме његов опонент види читаву совјетску епоху као црну рупу руске историје, не правећи никакву разлику између Стаљина са једне и Троцког и Лењина са друге стране и сматрајући да је право ослобођење Русије дошло тек 1991. године. Анатолиј је навео као свој кредо, речи великог руског књижевника Валентина Распутина да је "руски народ префарбао комунизам" и да је у стаљиновом периоду дошло до принципијелне промене совјетског режима који се постепено "русификовао", да је 1943. године дошло до ослобођења Руске Цркве из "заробљеништва" и да он прозападну Јељцинову владавину никако не може сматрати као ослобођење Русије.

Друга тема несагласја је питање око генерала Власова. Наиме „Руска Линија“ се оштро супротставила покушајима рехабилитације генерала Власова, кога су покушали да оправдају чак и неки либерални руски свештеници. Наиме генерал Власов је сарађивао са нацистима у време Другог светског рата и покушај његове рехабилитације (јер забога, он је био антикомуниста) је на „Руској Линији“ наишао на осуду и организована је конференција и издата књига посвећена тој теми. Ту су на страну „Руске Линије“ стали чак и многи архијереји РПЦ сматрајући да је недопустиво величање човека који је сарађивао са нацистима у тренуцима када је на фронту гинуло на хиљаду његових сународника борећи се против Хитлерове пошасти.

Трећа тачка несагласја је принцилијелно различито схватање начина борбе да Украјина не оде потпуно у западно наручје, што је веома важно за стратешки значај саме Русије. Анатолиј сматра да је сада најважније то осујетити и да у овој ситуацији борбени покличи могу само учврстити прозападну антируску и антиправославну политику Јушченка и одмоћи искреним православним проруски настројеним снагама у Украјини.

Четврта тачка несагласја је у критици Запада. Акценат Сергеја Михаиловича је да на Западу живе ипак Хришћани, да су они ближи Русима од муслимана-традиционалиста (шта би на ово рекао св.Александар Невски који је пред чувену Невску битку рекао "Татаро-Монголи су као елементарна непогода, они ће доћи и проћи, али ако ми изгубимо веру, све ћемо изгубити. Није Бог у сили већ у Истини". Благоверни кнез, св. Александар Невски је као млад владар одлично схватио да код римског папе нема Истине и сматрао је важније одупрети се лажном западном хришћанству него татаро-монголима и са малим снагама храбро кренуо на папине крсташе и уз Божију помоћ потпуно их поразио. То је утрло пут великој руској Православној цивилизацији која је буквално од сваког контакта са Ватиканом имала само немерљиву штету) Анатолиј је рекао да су по питању критике Запада, своју реч рекли велики руски конзервативци и славјанофили као и многи други класици руске националне мисли и многи руски архијереји и  светитељи и да је он као главни уредник Руске Линије само реализовао те мисли руских  великана.

Најсвежији пример несагласја, како истиче А.Степанов, била је организација конференције "Ватикан и Руска цивилизација: да ли је конфликт неизбежан?" (о којој је писано и на вашем сајту). Григорјев је одбио учешће на тој конференцији са образложењем: "Ви ћете тамо само исмевати католике". Овде ћемо уместо даљњег коментарисања цитирати Анатолија Степанова, главног уредника Руске Линије:

"А та конференција је постала значајан догађај у друштвено-политичком животу. То судим не само по одзиву експерата већ и по личном осећају - УПРАВО ПОСЛЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЈА САМ ПОЧЕО ОСЕЋАТИ ОЗБИЉАН ПРИТИСАК НА "РУСКУ ЛИНИЈУ".

Као последица тих притисака дошло је до мог разговора са Сергејем Григорјевим на Велики Уторак. После тога разговора ја сам осетио да су иза мојих леђа, иза леђа сарадника "Руске Линије" решена сва питања а мени препуштена улога неког тиквана. Хтео сам да напишем нешто жестоко, да их разобличим, наведем имена, жестоко залупим врата. Али ипак сам се уздржао схаватајући да је Велики Уторак и да је у току Страсна Седмица. И ето, у таквом, смушеном стању, ја сам се обратио за помоћ једном духовнику и после разговора са њим на души ми је постало много лакше јер сам добио не само духовну утеху и опомену, да смо ми православни, него и разуман практичан савет, како поступити у тој сложеној ситуацији.

Сматрам да је тај савет најбољи начин решења проблема. Пре свега ми је предложено да на тај проблем гледам као на "процес природног раста Руске Линије" и из тога произилази и његово решење. Крајем прошле недеље ја сам разговарао са свим сарадницима "Руске Линије" и са оним људима који су нам пружали финансијску помоћ. Сви они су ме подржали и сагласили се  да и даље раде на бази те идеолошке платформе која је сада основа уређивачке политике "Руске Линије".

Зато предлажем својим опонентима: Драги у Господу једноверци и пријатељи, ако ви сматрате да је ваша концепција развоја "Руске Линије" боља од садашње, да она више одговара интересима Цркве и наше Отаџбине, хајде да се мирно поделимо и да на бази Руске линије направимо два православна пројекта. Ви одлично знате да у Руској Линији раде савесни црквени људи који живе црквеним животом. Ви одлично знате и да су људи који нас финансијски подржавају такође црквени православни хришћани. Ви чак знате и храмове и парохијане који су кључни сарадници и спонзори "Руске Линије". Зато се надам да ви нећете почети тврдити да ви предлажете црквени програм а ми нецрквени. Нећете, пошто је то несумњиво лаж.

...Шта ја конкретно предлажем? Оснивач и власник домена www.rusk.ru јесте Сергеј Михаилович Григорјев. То је неоспорна чињеница. Својевремено ми је он предлагао да ја будем суоснивач "Руске Линије" што сам ја лакомислено одбацио. Али што је било, било је, прошлост се не може повратити. Али власништво над доменом није довољна основа за право на контент „Руске Линије“. Колико ми је познато, то питање није у потпуности правно регулисано. Но чак и ако је регулисано, хајде да га решимо по савести а не по формалним правилима. А по савести контент „Руске Линије“ не припада само С.М.Григорјеву већ и свима онима који су га стварали. Тим више што за последње три-четири године рада, учешће С.М.Григорјева у стварању контекта се свело на публикацију два његова чланка и на редовну критику онога што је радила редакција. Зато ја предлажем да се контент сматра општим добром. То је као са историјом Русије и Украјине - њу не можемо поделити, поготово историју древне Русије. Хајде да створимо два пројекта заснована на једном контету. А ми се слажемо са тим да ви користите контент у чијем стварању нисте учествовали неколико последњих година.

Ви се налазите у несумњиво добитничкој позицији. Вама остаје познати домен, разрађен бренд. Ми ћемо морати регистроватинови нови домен, учврстити нову структуру са другим именом. Зато дајте да одредимо неки прелазни период, да би ми могли решити те проблеме а да ви за то време окупите нови тим, који ће реализовати вашу идеологију. Лето је на прагу, зато хајде да се договоримо да се завршно разделимо до првог септембра. За то време ми ћемо учврстити нову структуру, пренећемо контент на нови домен, отворити нови рачун, речју предузети све неопходне организацијске мере. А за то време, ви ћете окупити сараднике и решити своја организацијска питања. И првог септембра ћемо имати два црквена информациона пројекта.

Ако ми пођемо таквим путем, то ће донети корист не само учесницима конфликта него ће послужити и на добробит Цркви и свима нам драгом Отачеству. Јер у резултату мирне поделе и стварања два информацијска ресурса, ми ћемо само ојачати информативну политику Цркве.

Сматрам дубоко промислитељском чињеницу да се ово питање разматра у светле дане Светле Седмице. Какво може бити боље решење за братско решење изниклих несугласица?! Радосна настројеност Васкршњих свечаности може нам послужити као залог мирног решења проблема. Надам седа ће тако и бити! Желим да замолим све којима је "Руска Линија" драга, а посебно свештеницима, да се помоле да би се ова ситуација мирно решила".

   Христос Воскресе!

   Воистину Воскресе!

Главни уредник:

Анатолиј Дмитријевич Степанов

На жалост ова братска и хришћанска понуда да се разногласја реше мирним путем, није наишла на разумевање. Уместо предложеног цивилизоваог разлаза и стварања два пројекта на бази „Руске Линије“ није прихваћено и С.М.Григорјев и А.Н.Алекајев су кренули на "ратну стазу".

Ево шта пише Анатолиј Степанов 08.04.2010 године на новој адреси, сада „Руске Народне Линије“ (www.ruskline.ru):

"Мени су упућене потпуно бесмислене оптужбе да сам ја поступио неморално, објавивши учешће у тој операцији ауторитетног Фонда, иако сам ја у јавности изнео само реч Фонд, не именујући га, у шта се може уверити сваки непристрасан читалац, а код нас у земљи имате пуно фондова.

Колико ја схватам, наше опоненте су раздражиле две ствари. Као прво, ја сам обзнанио јавности њихове закулисне преговоре. Задивљујућа за православног хришћанина бојазан од јавности и задивљујућа аберација ставова! Значи, вођење иза леђа колектива "Руске Линије" вишемесечних закулисних преговора - то је морално. А јавно то изнети је - неморално. А овде се не ради о финансијским питањима или интимним стварима из нечијег живота, него је реч о промени уређивачке политике једног од водећих информационих ресурса православног руског интернета.

Као друго, ја сам јавности саопштио веома непријатну ствар за наше опоненте - колектив „Руске Линије“ није прихватио њихову авантуру и сагласио се са мојом позицијом. Сви су видели да је краљ остао го. Испоставило се да они нуде "ауторитативном Фонду и озбиљним државним људима", под видом пројекта, само домен rusk.ru. Наравно, повољан, разрађен препознатљив бренд али ништа више.

Мислим да је баш то избезумило наше опоненте и они су започели рат.

У уторак, 6. априла, после нерадног Светлог понедељка, као и обично, „Руска Линија“ је почела да ради свој посао, но око 13 часова, на захтев С. М. Григорјева, наш провајдер је искључио портал. Као што се касније испоставило Сергеј Михаилович је захтевао од провајдера да искључи „Руску Линију“ још током ноћи, али је то током ноћи било немогуће. Иако смо се надали мирном, братском дијалогу, нисмо искључивали на ратна дејства, па смо за сваки случај на интернету регистровали домен www.ruskline.ru. После затварња сајта ми смо покушали објаснити насталу ситуацију нашем провајдеру: да је дошло до несугласица поводом уређивачке политике, да је колектив РЛ предложио директору ресурса да се проблем реши мирним путем. Ми смо замолили да се сајт укључи на другом домену, док ми не расчистимо односе. Када се око свега договоримо РЛ би била укључена на нови домен. Но, пред крај дана, било је јасно да, пошто је провајдер обавестио Григорјева о отварању „Руске Линије“ на новом домену, тај је изјавио да сервер припада њему, да је он као бајаги купљен новцем А. Н. Алекајева и затражио затварање нашег сајта и на новом домену. Додуше, сервер је био купљен у августу, септембру прошле године а Алекајев је од маја месеца престао да финансијски помаже „Руску Линију“. Тај факт није документован и нико га није могао оповргнути: наши опоненти, јер они нису купили сервер, нити ми, јер нисмо размишљали о могућности конфликта и нисмо сачували документе. У резултату, провајдер нас је поново активирао.

Тек крајем минулог дана ми смо нашли компромисно решење и сајт је поново био укључен. "Ратна дејства" против нас се настављају. С.М.Григорјев се обратио провајдеру са захтевом да нас не укључује на другом домену, у супротном он прети судом. Сергеј Михаилович је изјавио да се спрема да нас преда суду због "крађе контента" и "крађе бренда". При том је напоменуо да се неће судити он лично, већ искусни адвокати уваженог Фонда. Зато, нека се нико не игра. Уплашени провајдер је поново искључио наш домен.

Цело то време, директор Григорјев је вршио психолошки притисак на сараднике „Руске Линије“. Он је обавештавао све сараднике да од њих тражи хитан одговор за кога су они, ако нису за њега морају да му напишу хитну изјаву о разлогу одсуства. У супротном, он прети отпуштањем због недоласка, што је јако ружно, јер се он сам постарао да се искључи сајт, чиме је прекинуо рад сарадника усред радног дана, 6. априла.

За ово време ми смо добили много писама и позива са речима подршке. Многи наши пријатељи, међу њима и свештеници и монаси, су звонили и питали како могу да помогну. Срдачно се свима захваљујемо за подршку. Молимо да нас извините што благовремено не одговарамо на ваша писма, надам се да схватате да немамо ни времена ни снаге. Молим вас, драги истомишљеници и пријатељи, у ове Свете Дане, пре свега за ваше молитве. Посебно молим да се помолите за раба Божијег Сергеја Григорјева и Александра Алекајева. Ко може да пружи финансијску помоћ, примићемо је са захвалношћу. Пошто још нисмо регистровали ново правно лице и нисмо отворили рачун, молим вас да нађете могућност да нам финасијску помоћ упутите на други начин или да сачекате промену ситуације. Молимо вас такође да преко пријатељских потенцијала руског интернета, преко ЖЖ страница, раширите ову информацију.

Посебно се обраћам С.М.Григорјеву и А.Н.Алекајеву. Драга браћо у Христу, наши предлози о мирној деоби и стварању на бази РЛ два пројекта, остају на снази. Ви одлично знате да са правне тачке гледишта, ви немате никаква права на контент. Зар ви стварно желите да се са нама судите на световном суду?! Ја сам често слушао од Сергеја Михаиловича речи да су православни дужни да се код свештеника суде. Дајте да се сетимо да смо ми православни, дајте да се по-хришћански, на крају крајева по-људски договоримо. Неће ваљда у овој ситуацији победу однети дух злобе, зависти и подела?! Колектив „Руске Линије“ је спреман да води преговоре са иницијаторима обнављања уређивачке политике. Лопта је на вашој страни.

Ми намеравамо, уздајући се у милост Божију, да продужимо да деламо на добробит Мајке-Цркве и љубљеног нам Отачаства".

Главни уредник „Руске Линије“, Анатолиј Степанов