header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Новотарско богословље еп.Игњатија у пракси Штампај Е-пошта
среда, 14 април 2010

У Раваници уклоњен стари под због грејања

 Министарство културе Србије наложило Заводу за заштиту споменика културе скидање клима-уређаја

С цркве манастира Раваница морају да се уклоне клима-уређаји, односно да се предузму све законске мере за враћање објекта у првобитно стање. То је Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу наложила Комисија за културна добра од изузетног значаја Министарства културе Србије. По речима Драгана Минића, директора поменутог завода у Крагујевцу, ова установа је територијално задужена за Раваницу, али све услове, сагласности и надзор над радовима обавља Републички завод за заштиту споменика културе.

– Климе су постављена самоиницијативно, ми не бисмо дозволили да се наружи изглед манастира. Радна група за Раваницу крајем прошле године обишла је манастир и доставила извештај Комисији, која нас је пре 15 дана обавестила да предузмемо законске мере. Ми смо се обратили Републичком заводу да донесе решење о враћању цркве у претходно стање, односно да се уклоне климе са фасаде и крова. Одговор чекамо – истиче Минић.

Да подсетимо, „Политика” је јуче објавила фотографију манастира Раваница са клима-уређајем уграђеним на фасаду овог црквеног здања. По речима др Марка Поповића, председника Комисије за културна добра, то није једина непримерена интервенција која је урађена у последњих неколико година на средњовековном објекту. Одговорност за то, према Поповићевим речима, сносе епархија и претходно руководство Републичког завода за заштиту споменика културе.

– Републички завод је 2006. године издао конзерваторске услове за надзиђивање конака, што није смело да се дозволи. Таква надоградња није приличила споменичком комплексу, као ни подизање палионица свећа и продавнице. Она је подигнута преко јужног бедема раваничког утврђења, чиме је потпуно поремећен изглед и интегритет комплекса. Трећа интервенција је без сагласности завода урађена у самој цркви где је преко старог пода постављено подно грејање и нови мермерни под, неодговарајући за цркву из друге половине 14. века – каже Поповић.

Тиме је, оцењује наш саговорник, промењен ниво пода, а најгоре је што пре тога нису урађена истраживања гробнице кнеза Лазара, која се налази испод, чиме јој нанета велика штета. Поповић наглашава да клима-уређаји нису уграђени само изнад припрате него и иза олтарског простора, где је инсталација провучена кроз прозор и окачена на фасаду.

– Нисмо сигурни да је надлежни владика вољан да се у Раваници успостави сарадња између службе заштите и епархије. То се показало и код идеје да се уради нови кивот за мошти кнеза Лазара. Нацрт је стигао у Министарство културе, али комисија га је одбила као непримерен. Браничевском владици је предложено да се позове група стручњака за средњи век и да се са њима дефинише изглед новог кивота који треба да доликује средњовековном манастиру и личности кнеза Лазара. Епархијин нацрт далеко је од оваквих хтења. Владика није сазвао састанак и не знам докле се стигло с тим – наглашава наш саговорник.

По речима Поповића, Комисија од Завода за заштиту споменика културе у Крагуејвцу није тражила да се све руши, већ да се црква доведе у првобитно стање, да се врати стари под – испод њега може да се постави подно грејање, али пре тога да се обави детаљно испитивање.

Он додаје да је сарадња између службе заштите, Министарства културе и Српске православне цркве сада боља како се такви случајеви више не би понављали.

Др Радивој Радић, професор историје Византије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, каже да је против таквих иновација.

– Мислим да је ово недопустиво, јер нарушава традицију. Раваница спада у моравски стил, то је споменик првог реда, веома важан у историји наше средњовековне уметности – објашњава др Радић и додаје да су у одлучивању о овом случају, ипак, најкомпетентнији стручњаци Републичког завода за заштиту споменика.

У Епархији браничевској нам је речено да нико не може да коментарише да ли уградњом овог уређаја нарушен изглед културног добра, јер надлежни у овој епархији нису добили никакву информацију о томе из манастира. „Ако је клима постављена, то је сигурно учињено због околности у самој цркви”, кажу у овој епархији без намере да расправљају о нарушавању изгледа овог историјског објекта.

Еркондишн и на манастиру Копорин

И на зиду манастира Копорин налази се клима-уређај. Мати Нина из овог манастира објашњава да је врућина у том сакралном објекту велика, нарочито последњих година. Жегу нарочито тешко подносе најстарије сестре – има и монахиња старијих од 70 година. Једна је у деветој деценији живота.

– Климу нисмо уградили из обести или луксуза. Она је ту силом прилика – лети је претопло, у условима од преко 40 степени камен се усија, а црква се толико угреје да не може да се дише, па смо морали да уградимо климу. При томе, прозори су фиксирани, не могу да се отворе. Уређај искључимо чим се заврши литургија. Нисмо мислили да ће некоме то да смета, да ће неко да прави питање – каже мати Нина и додаје да у монтирању климе на Капорину не види скрнављење, јер је уграђена из преке потребе.

Поред тога, како каже наша саговорница, у манастиру је ћивот деспота Стефана Лазаревића, па је и очување његових моштију један од разлога што се еркондишн користи у овом црквеном објекту. Такође, свештеничка одора има више слојева и не приличи, рецимо, да током службе кап зноја свештеника упадне у путир.

Д. Мучибабић, Т. Бојковић

[објављено: 14/04/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Ravanici-uklonjen-stari-pod-zbog-grejanja.sr.html

Последњи пут ажурирано ( среда, 14 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.