header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Велика Британија - под будним оком Великог Брата
Велика Британија - под будним оком Великог Брата Штампај Е-пошта
субота, 17 април 2010

Свилена омча демократије

 Британце тренутно контролише преко четири милиона тв камера. По критеријуму нарушавања индивидуалних приватности Велика Британија налази се међу пет држава у којима се људска права највише крше

***

Група британских академика, окупљена у форуму „Мрежа за студије о контроли над становништвом", недавно је изашла са налазом по коме је Велика Британија држава са најширом скалом шпијунирања својих поданика. Налаз кореспондира са истраживањем једне друге групе која се бави питањима људских права („Међународна приватност"). Ту се, такође, износи да је ова земља „најгора западна демократија по критеријуму нарушавања индивидуалне приватности". У овом истраживању, које је обухватило 36 земаља, најгоре су котиране Малезија и Кина, а Британија је међу пет најгорих, „са ендемичном заразом" контроле својих грађана.

 

ТОТАЛНА   КОНТРОЛА

Британце, примера ради и у прилог овим налазима, тренутно контролише четири милиона и 200 хиљада тв камера; сваких четрнаест грађана држи под контролом по једна камера.

Ричард Томас, државни комесар за информације, недавно је алармирао јавност упозорењем да „Уједињено Краљевство лагано, али незадрживо клизи ка друштву тоталног  контролисања становништва". Набројао је најмање двадесет начина на које Велики Брат долази до најинтимнијих приватних података поданика.

Канцеларија државног комесара за информације је независна институција установљена да, између осталог, штити персоналне информације од упада државе, недавно је организовала међународну конференцију (28. по реду) посвећену „заштити персоналних података и приватности". На том скупу спомињано је оних двадесетак начина на који се грађани шпијунирају, „поткрадају" њихови  приватни детаљи и прате у свакодневно) активности.

Поред тв камера посејаних од Портсмаута на југу до крајњег севера Шкотске, у „шпијуне" су набројани мобилни телефони, трансакције кредитним картицама, банковни рачуни, сателитско осматрање, подаци из здравственог и социјалног осигурања, персонални видео-рекордери, прислушкивање телефона, скривене шпијунске „бубице" у електронским комуникацијама, социјалне тв мреже, као што су „Ју тјуб", „Твитер" и друге. Систем је тако разрађен да се за „скидање" података о грађанима користе, на пример, и картице којима радници региструју долазак на посао или електронске карте (популарне „шкољке") при уласку у лондонске аутобусе и метро...

Доктор Дејвид Вуд, коаутор рапорта „Мреже за студије о контроли над становништвом", изјављује за Би-Би-Си: „Ми, заистаживимо у друштву у коме држава херметички затвара приступ у тајне и податке под њеном контролом док, истовремено, жели и успева да о нама грађанима сазна што је више могуће". Наводи као пример дане само што је Велики Брат ушао у сваку кућу у земљи, у свако надлештво, сваку школу и сваку фарму, него да и америчке шпијунске службе врше пресретање информација и снимају читав телекомуникациони саобраћај који иде преко Британије.

 

СМРТ ИНТЕРНЕТА

Проблем шпијунирања грађана и упада у њихову приватност (чак ни подаци о болести грађана нису више под заштитом лекарске тајне), напросто је експлодирао прошле недеље када је Доњи дом британског Парламента усвојио, по хитној процедури и без шире јавне дебате, драконски предлог закона о контроли интернета. Закон даје влади право да наметне рестрикције и „филтрира" сваки веб сајт за који владајућа бирократија оцени да није пожељан за јавно конзумирање.

Предлог закона под наизглед неутралним насловом „Дигитални економски акт", прогуран је експресно, у ноћне сате (10. априла), непосредно након што је премијер Гордон Браун објавио да ће се редовни парламентарни избори одржати 6. маја. Влада је, тако, ову широко непопуларну меру убацила у такозвани „пакет брзог прања", познатог као процедура експресног усвајања закона и прописа у кратком интерегнуму, између објаве датума парламентарних избора и распуштања Парламента, када замире свака легислативна активност.

Велики Брат је овог пута био не само експедитиван него је био и у сагласју са опозицијом која очекује да ће 6. маја преузети власт. Тако су и владајући лабуристи и најјача опозициона партија (конзервативци) сложно подржали предлог закона који je коментатор, Чарлс Артур, насловио у његовој колумни са „Смрт интернета".

Предлог закона (само формално треба да га још ратификује Дом Лордова) прошао је последњу процедуру са 189 гласова „за" и само 47 гласова „против".

„Сложна браћа" су „до сада незабележен удар на слободу речи" (Гардијан) образложила потребом да се, пре свега, уведе ред и спречи масовно незаконито скидање и пиратерија ауторских права, музичких и филмских, индивидуалних и корпоративних аутора. Мада је јавна тајна да је мера изгласана након интензивног лобирања заинтересованих корпорација и „обрађивања" посланика у Парламенту.

Тако, једна клаузула Закона даје право министру за трговину и бизнис да нареди блокаду „станице" на интернету, за коју се оцени „да је била, да јесте или да би могла" да се бави незаконитим копирањем, односно крађом ауторских права.

Закон, такође, даје право министру унутрашњих послова да нареди скалу „техничких мера" провајдерима да блокирају сајтове за које господин министар сматра да их треба ућуткати. Казнене „техничке мере" су:

а)  Лимитирање брзине или других капацитета сервиса;

б) Спречавање абоненту да приступи одређеним сервисима;

в) Потпуна суспензија сервиса и

г) Свако друго лимитирање провајдерових услуга абоненту.

Речју, Велики Брат ће од сада имати моћ да присили провајдера да ограничи или потпуно укине приступ абонента одређеним веб сајтовима или, чак, да му у потпуности блокира приступ интернету, уколико Брат одлучи да тако треба.

 

ПРИВАТНА МИЛИЦИЈА

Није потребна превелика интелигенција или политичко образовање да се уочи да је на делу иста процедура као и серијско сузбијање других грађанских слобода, које се у „колевци демократије", и на Западу уопште, изводи под великом заставом заштите грађана у рату против терора. Само што је у случају „смрти интернета" наслов узурпације борба против пиратерије, а у име заштите ауторских права.

Практично, Закон о „смрти интернета", а према једном коментару у „Дејли Мејлу", представља „свилену омчу демократије" око врата и абонената и провајдера интернет сервиса, који ће од сада, за рачун и у име владајуће политичке елите, контролисати, ограничавати и шпијунирати своје абоненте тиме што ће провајдери - и то стоји у Закону - обавезно морати да чувају сву евиденцију, сваког веб сајта који су посећивали и материјале које су „скинули". А провајдери који одбију да се баве овим послом шпијунаже за Великог Брата биће кажњени са 250 хиљада фунти!

Ако, с друге стране, влада, преко своје специјалне канцеларије за контролу, нађе да је, у неком случају, код индивидуалних корисника интернет сервиса реч о незаконитом копирању музичких и филмских материјала, виновнику ће - стоји у једном параграфу - бити, на пример, трајно укинут бродбенд сервис и још ће да плати казну од 50 хиљада фунти.

Кори Дектроу, експерт за законодавство на подручју ауторских права, упозорава да нови закон даје, такође, министру унутрашњих послова власт да по сопственој вољи наметне цео спектар нових казни, без дебате и провере у Парламенту. То, како каже, укључује чак и увођење „приватне милиције" која би имала овлашћења да преступнике лиши интернета, да шпијунира мрежу, да наложи затварање одређених сајтова и - на крају - нареди укидање веб сајта. „Упркос томе што Закон носи наслов 'дигиталне економије' он не садржи ама баш ништа што би стимулисало економију сектора о коме је реч, него је смишљен да контролу интернета пребаци у руке владе, да омогући политичкој бирократији да арбитрарно упада у слободу грађана, а да скрива своје информације од јавности, када год јој то одговара".

 

ВАНРЕДНО ЕЛЕКТРОНСКО СТАЊЕ

Према информацијама објављеним у британској штампи, преко 20 хиљада грађана је у току прошле седмице упутило писане протесте њиховим посланицима у Парламенту. Негодују против усвајања Закона и брзине са којом је (у глуво доба ноћи) прогуран кроз парламентарну процедуру.

„И поред ових протеста, интервенције јавности наишле су на глуве уши у Парламенту, а влада добила могућност да зада смртоносни ударац последњем реалном остатку слободног говора у овој земљи", написао је коментатор Стив Вотсон, дан после усвајања закона „о смрти интернета". Закон је, пак, само продужетак једног стратешког пројекта владе, усвојеног пре две године (2008). „Пројект успоставља" до сада незабележену власт (САН) над приватним информацијама грађана... Централни део плана је пуна контрола над електронским порукама, телефонским разговорима и интернет активностима, а све под крупним насловом „План за очување националне безбедности" (у рату против терора). Једно поглавље пројекта насловљено је са „Програм модернизације пресретања информација". У центру овог програма је главни национални штаб за пресретање комуникација у Челтенхаму. У име борбе против тероризма програм (када буде комплетиран) предвиђа и потпуно покривање „бубицама" свих електронских комуникација на Острву. Планирано је да се наједном месту магационирају све ове милијарде података.

Првобитно је било предвиђено и да, додатно, провајдери интернет сервиса морају да трајно држе у меморији све своје електронске комуникације. Након општих протеста јавности, влада се повукла, али само за корак, па је тадашња министарка унутрашњих послова, Џеки Смит, објавила да ће провајдери, уместо трајно, информације морати да чувају само 12 месеци!

Лондонски „Тајмс" је, међутим, недавно провалио детаље о постојању владиног тајног плана о масивној контроли интернета. Радни наслов плана је, како лист наводи, „Господарење интернетом". Лист, шта више, открива да је план већ активиран преко Центра за пресретање, да кошта „неколико стотина милиона фунти" и да је све урађено уз помоћ и у кооперацији са америчким војним гигантом „Локид Мартин" и британском фирмом „Детика", нашироко познатом по пословним везама са обавештајним агенцијама.

Тренутно, према британским законима, свако пресретање комуникација у земљи мора да буде писмено одобрено и потписано од стране министра унутрашњих послова или функционера његовог ранга. Само грађани који су предмет посебног интересовања полиције и служби безбедности, могу да буду подвргнути мерама електронског праћења.

Па и поред овога, тренутни пропис који се ослања на такозвани Акт о регулисању истражних надлежности, дозвољава знатном броју владиних агенција приступ подацима похрањеним код провајдера у Британији.

За сада је непознато до које фазе је стигла примена тајног плана о „господарењу интернетом", али када се план приведе крају сваки корисник интернета треба да - како је планирано - добије свој јединствени идентификациони код (ИД), магациониран уједном централном владином компјутеру. Државне агенције, као што су полиција и службе безбедности, имаће приступ свим овим идентификационим кодовима „ако то затраже због потребе борбе против криминала и терора".

Напад на интернет као део пројекта Великог Брата за пуну контролу над грађанима, није, међутим, британска ексклузива (сличне мере се већ спроводе у Аустралији и на Новом Зеланду). Неке земље Европске уније (Немачка), као и Финска и Данска, такође су предвиделе блокирање или лимитирање приступа интернету и употребу „филтера", по узору на мере у Ирану, Сирији, Кини и другим „опресивним друштвеним системима".

У априлу су два америчка сенатора изнела у Конгресу предлог прописа који председнику САД-а (у овом случају Обами) даје одрешене руке да прогласи „ванредно електронско стање", да затвори или лимитира интернет саобраћај у свакој интернет мрежи, а „у интересу националне безбедности".

Да ли је, како алармира поменути Вотсон, већ на делу први чин „смрти интернета каквог га знамо", остаје отворено. Оно што није дискутабилно јесте офанзива Великог, глобалног Брата да фингирањем бриге за безбедност грађана, борбе против терора и - на концу - наводног просперитета демократије, свеже омчу око врата демократије. Само што јој је ткање омче, за сада, свиленкасто.

Извор: „Печат“, бр.110, 16. април 2010.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 17 април 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.