„ИНФОРМБИРО“ ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА Божијом милошћу давне 1956. године доживели смо крај и крах Информбироа, који је био средство у рукама човекоубице Јосифа Васирионовича Стаљина за држање у незнању и у покорности широких народних маса диљем Источне Европе и шире.
Божијим допуштењем видимо и данас једну неуспелу карикатуру, једну аматерску копију Информбироа у форми Информативне службе СПЦ којом човекомрзац у покушају, владика бачки Иринеј Буловић, настоји да у покорности и незнању држи светосавску децу. Тако неће бити, ако Бог да! Неће Бог дати да доврше информбировску мисију започету са бившим епископом захумско-херцеговачким Атанасијем Јевтићем. Неће моћи, јер је њихово време на заранку, као што је у време оно истекло време Информбироа! Неће моћи ни зато што је Бог отворио очи духовним чедима светог Саве и Владике Николаја и аве Јустина... па су та чада прозрела намере њихове, да нас издају и предају србокрвнику папи. Опште је позната ствар да су епископи Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић одавно сагубили страх Божји. До скоро их је придржавао на ногама стид од људи. Али су и њега, авај, сагубили. Они преко свог „Информбироа“ покушавају да увере људе у оно ушта нико паметан не може веровати: - Монаси и народ подривају јединство и канонски поредак СПЦ! Они, законорушитељи, који су одавно већ окачили каноне мачку о реп! О, срама и грдобе! - Они кажу да су монаси и народ ударили на институцију СА Синода. Они, законорушитељи, који су својим безакоњем до суза унаказили и обрукали ту институцију. О, срама и грдобе! - Они називају Борце за Веру „творцима секташких памфлета“, осуђујући их што своју забринутост не траже у послушности и саборном црквеном поретку. Они који су Сабору деценијама непослушни и који законорушитељски газе црквени поредак! О, срама и грдобе! - Они траже да монаси и народ буду слепци, код Богом им даног вида, бестидно тражећи да буду послушни (како накарадно кажу) „канонски постављеном администратору“ који је „умољен да прави ред“. Ко је умировљеног и одавно од Божјег и људског реда отпалог, молио да прави ред, он и нека га слуша. Монаштво, верни народ и духовници су добро савладали лекцију Светих Отаца, да је „проклетство ићи за непослушнима“. И неће насести триковима самољубивих и бахатих самовољника међу епископима новотарцима. - Они кажу да неко омаловажава Устав СПЦ! Они, законорушитељи! Па зар под сводом небеским постоји створ који тако без трунке страха Божјега гази Устав СПЦ, као што то чине деценијама епископи Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић? О, срама и грдобе! - Они, законорушитељи, позивају народ на молитвеност у данима Педесетнице! Они, који су у народ, и у нашу свету Цркву, унели саблазан над саблазнима, немир над немирима, уочи Великог Поста! О, срама и грдобе! - Они ни ову прилику не пропустише да не запрете строгим епитимијама. О, срама и грдобе! Само нека се опомену, да су њихове праве намере и монасима и народу, а и родољубивим српским интелектуалцима потпуно јасне и да им они личе на уплашене незнавенике који решетом хоће да уплаше мечку. Човек заиста не може да нађе речи којима би описао тоталитарни менталитет неостаљиниста са панагијом. Јер они, јадни, сами са собом ратују. Покушао сам да дефинишем њихово лукавство, самовољу и самољубље научним принципима моје струке. И није ми пошло за руком. Можда стање беде њиховог духа најбоље илуструје крилатица „Корела коза овцу“. Можда заиста Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић имају разлог да коре монахе, верни народ и духовнике тог народа, као што је коза имала „јаке разлоге“ да прекори овцу. У сваком случају, оно где светосавска чада немају дилема, јесте њихово сазнање да су Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић сишли са стазе Светога Саве и одродивши се од нас, и отпавши од свог духовног оца Јустина Поповића, упутили се странпутицом која води у загрљај римском папи, у погибао јереси којој је име екуменизам, а презиме свејерес. И зато ми, док у нама има светоотачког духа, за њима ићи нећемо, а њихова саопштења макар у какве обланде их они завијали, ћемо окачити тамо где су они окачили Устав СПЦ и каноне. И нећемо сметнути са ума нашу обавезу да се молимо за њихово оздрављење од безакоништва које их је снашло и за њихов повратак под хитон светосавске Цркве Христове. У недељу Мироносица 2010. Раб Божји Драго Жарковић |