Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

ПОДСЕЋАЊЕ: ПРВИ СЕМИНАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ У АУСТРАЛИЈИ

20-23- децембар  1984   

И у Аустралији - као, уосталом, и у многим другим земљама - ничу српске православне богомоље једна за другом. Својом стилском особеношћу и својом лепотом служе на част и понос не само православним Србима већ и државама  и градовима у којима се налазе.

Међутим, подизање богомоља, зидање физичких храмова није и не сме бити крај напора и стремљења верника. Српским православним верницима у Аустралији, њиховом свештенству, а нарочито њиховом епископу Василију ово је познато. Знају они да стварна лепота цркве није само у камену, малтеру, бојама и линијама, већ, још више од тога, у живој цркви, у верницима који храмове испуњавају. Зато је српски православни клуб "Свети Сава", који је под покровитељством цркве и епископа Василија, организовао, у заједници са Српском православном епархијом аустралијском и новозеландском, Први семинар српске православне омладине из целе Аустралије, у жељи да  се млада жива црква   духовно ојача и обогати.

Семинар је одржан у данима 20-23 децембра 1984, у дивној Висион Валлеy "Вижн Вели" недалеко од Аркадије. Предавачи на семинару су били о. Амфилохије Радовић, декан теолошког факултета у Београду, прота Матеја Матејић, професор Државног универзитета Охаја у Колумбусу, и  о. Митрофан Мишулић, монах из манастира Хиландара.

Семинару су присуствовали око двеста двадесет малдића и девојака из целе Аустралије, а такође и известан број одраслих. За сво време семинара били су такође присутни епископ Василије и већи број  српских православних свештеника из Аустралихе.

Пре званичног отварања семинара, 20. децембра увече, узнете су молитве Господу на вечерњем богослужењу. Уствари, сваки радни дан у току семинара је почињао и завршавао се богослужењем.

Семинар је званично отворио епископ Василије кратким поздравним говором и добродошлицом. После тога је присутне поздравио г. Драган Тошић, претседник српског православног клуба "Свети Сава". После њега скуп су поздравили и пожелели успех у раду, епископ Стилијанос, поглавар Грчке православне цркве у Аустралији, и архиепископ Павле, поглавар Руске православне заграничне цркве у Аустралији.

Званичном отварању семинара, као и првом  предавању, присуствовало је неколико чланова аустралијске владе. Први је представљен г. Ричард Клугман, који је званично представљао председника аустралијске владе г. Р.Ј.Л Хоук-а. У своје име и у име председника владе, г. Клугман је поздравио скуп, пожелео успех у раду и саопштио да је аустралијска влада одобрила помоћ у износу од једног милиона долара  за изградњу епархијског центра Српске православне епархије у Аустралији. После њега су говорили министри г. Крис Харфорд и г-ца Вирxинија Чадвик.

После ових говорника, руководилац програмом г. Глишић је представио првог предавача на семинару, проту др Матеју Матејића. Тема његовог предавања је била  Српски идентитет: вера, језик и култура и њихово очување у много-националном друштву.  Иако је предавање трајало дуже од једног сата, присутни су га саслушали са највећом пажњом.

После предавања ученицима на семинару је дата могућност да користе време по свом нахођењу. Мали  број се повукао на спавање, а већина је одјурила до великог  базена  за купање да се расхлади и освежи. Треба напоменути да је децембар у Аустралији летњи  месец, а не зимски, и да су онда тамо највеће врућине.

Идући дан, 21 децембар, отпочео је  богослужењем. После тога је служен доручак, а онда су учесници на семинару, подељени на око давдесетак група, разговарали о синоћњем предавању и припремали питања за предавача у вези са његовим предавањем. Пре ручка су се опет сви окупили у главној сали, где су предавачу постављана питања која су се појавила у групним раговорима о предавању.

После ручка, архимандрит о. Амфилохије Радовић је одржао своје предавање на тему Значај православославља. Омладина је и овог предавача саслушала са највећом пажњом. После предавања опет су се сви разишли по групама и разговарали о другом по реду предавању. Разговори су завршени до почетка вечерњег богослужења, а онда су се сви окупили на богослужење. После вечерње је послужена вечера, а затим, у главној сали, предавач о. Амфилохије је одговарао на постављена му питања у вези са његовим предавањем. На крају заседања тога дана, епископ Василије је замолио проту др Матеју Матејића да присутнима говори о потреби и важности свете тајне исповести. Тиме је овај дан завршен.

И 22. децембар почиње богослужењем., затим се служи доручак, а онда о. Митрофан Хиландарац држи своје предавање на тему Јединство у Цркви. Као и раније, после предавања учесници се разилазе по групама да разговарајуј о предавању и припремају питања. Одмах после ручка о. Митрофан одговара на питања у вези са његовим предавањем. После кратке паузе, сва три предавача су заузели место на бини, а присутни су постављали питања коме од њих су желели. Питања су била разна, од детињски наивних до веома озбиљних, тешких, на које није лако одговорити.

По завршетку овог заседања настао је и за писца ових редова и за све присутне свештенике и за Епископа Василија најлепши и најузбудљивији моменат: исповест омадине. Епископ Василије је одредио о. Амфилохија, проту Матеју Матејића и проту Чеду Видеканића да исповедају. Одмах су се формирала три дуга реда оних који су желели да се исповеде. Младићи и девојке, очевидно узбуђени, прилазе један за другим једном од исповедника. Многи од њих се исповедају по први пут у животу. Исповест почиње несигурно, скоро невољно, а онда, благодаћу Духа Светога, одједаред као бујица изливају се и греси и сузе.

После исповести и примања разрешења, одлазе они који су се исповедили, још сузних очију, али некако радосни, светла лика и светле душе. Тако је било не само са једном или две особе, већ скоро са сваким ко се том приликом исповедио. Неко је касније напоменуо: "Само један од оних који су се исповедили није плакао..."

То дивно вече је донело још радосно-потресних догађаја. После вечере архимадрит о. Амфилохије нас је све најпре потресао приказивањем филма о освећењу цркве у Јасеновцу и својим коментарима о филму. Док је говорио о страдању Срба, у замраченој сали су се чули гласни јецаји. Затим, као у времена давна, о. Амфилохије је узео гусле и све нас је и разгалио и раздрагао гуслањем и песмом о гуслама и о битци на Мојковцу.

Било је касно када смо се разишли, али тај дан никако да се заврши. Младићи и девојке, групно и појединачно, разговарају са предавачима, постављају питања, желе да што дуже остану са њима.

Освануо је 23. децембар. Доручак није служен јер су скоро сви били спремни за примање светог причешћа. Архијерејску литургију је служио епископ Василије, уз асистенцију неколико свештеника из Аустралије, као и о. Амфилохија и проте Матеје. Од свих учесника на семинару само се десетак није том приликом причестило.

После завршетка свете литургије служен је доручак, а онда је семинар званично завршен. Настаје поздрављање, грљење, захваљивање. Младићи и девојке, очевидно препорођени, раздрагани, прилазе и љубе руку епископу Василију, предавачима, свештеницима. Сви радосни, сви духовно окрепљени.

Организовање овог семинара је захтевало огромне напоре, али организатори имају све разлоге да буду срећни јер су постигли огроман успех. Залагање епископа Василија, неуморан рад др Марка Маринковића, Србољуба Милетића, Маре, Николе Готовца и многих других уродио је плодом на добро Српске православне цркве, а посебно Српске православне епархије аустралијске и новозеландске. Не треба заборавити ни напоре свештениака о. Милана Збиљића, о. Милорада Лончара, о.Чеде Видеканића, о. Илије Драгосављевића. о. Мирослава Поповића, о. Николе Билића, о. Љупка Чубриловића, о. Мирослава Поповића, и јеромонаха о. Луке Ковачевића. Сви су они свесрдно помогли да се овај семинар одржи и да буде успешан.

На иницијативу о. Чеде Видеканића, учесници на семинару су скупили своту од преко две хиљаде долара и предали је о. Амфилохију Радовићу са молбом да за тај новац набави копирајућу машину за Теолошки факултет у Београду.

По завршетку семинара, по жељи епископа Василија, предавачи на семинару, о. Амфилохије, о. Митрофан и прота Матеја су, заједно са епископом Василијем  обилазили парохије у непосредној близини Сиднеја, где су служили, проповедали и држали предавања окупљеном  народу. Обишли су парохије у Сиднеју, Варивуду, Вологангу и Рути Хилу. Свуда се народ окупљао у великом броју, пажљиво слушао предаваче, постављао питања, интересовао се за ситуацију  Цркве у  отаџбини и у Америци  и Канади. На сваком скупу су прикупљани прилози за изградњу зграде Теолошког факултета у Београду и сви су дарежљиво прилагали. Само у горепоменутим парохијама прикупљено је близу седам хиљада долара и предато архимандриту о. Амфилохију Радовићу.

Семинар српске православне омладине у Аустралији остаће у незаборавној успомени како омладини, тако и епископу Василију, предавачима и свештенству. Не би било лоше ако би се и у Америци и Канади, где су могућности много веће, и где је Црква и организованија и богатија него Црква у Аустралији, организовали семинари за српску православну омладину. И овде је потребно да се лепота наших зиданих храмова усклади са лепотом живе цркве...