Истина о посети администратора Атанасијa манастиру Св. Николаја у Кончулу код Рашке

                                 Христос васкрсе!

Јавност је  упозната са служењем администратора Атанасија у манастиру Кончул, 17 априла 2010, извјештајем на званичној интернет презентацији администратора ЕРПКИМ.

Имам потребу као неко ко је тамо присуствовао,а и тамо живим,  да опишем (мада ријечи не могу све да пренесу) како је на тој Литургији било.

Прво, откад смо сазнали да администратор треба да служи у нашем манастиру, осјетила се велика разлика у односу на то како смо дочекивали нашег епископа и духовника владику Артемија. С колико смо само радости чекали и распитивали се кад ће да нас владика Артемије посјети! Свака његова посјета за нас је била празник, нерадан дан.А администратора смо чекали са зебњом. Сви, једни због тога да ли ће моћи довољно добро да га угосте а други са тугом јер ево долази онај који није допустио нашем духовнику и владики Артемију да проведе код нас период од Велике сриједе до Васкрса.

Када је требало да стигне у манастир настојатељица је са дијелом сестара и свештеницима изашла, не испред цркве, него на улаз у манастирску порту, са цвијећем да га дочекају. На улазу у цркву, одмах је наступило комешање, хука. „Склоните ово“. То се односило на средишњу цјеливајућу икону. Као да је рекао: „Склоните ми ово са пута“.   Галама испред двери. Ђакон је одмах добио епитимију, три појасна поклона, јер је склонио васкршња јаја, а није требао. И неизбјежно ТУП по глави, да се зна.

Док су ђакони изговарали јектеније, толико је админ. гласно причао, звао присутне игуманије да им нешто појасни, да нико није ни слушао за шта се ђакони моле. А сестре монахиње, које су иначе упјеване, и то могу да потврде сви који стварно код нас редовно долазе, биле су више пута прекидане и збуњиване, јер нико није могао да погоди шта и како администратор тражи да се пјева. У извјештају на горе поменутом сајту пише да је Литургији присуствовало десетак вјерника који редовно долазе у манастир и троје дјеце. А истина је да су биле присутне двије жене и једна дјевојка ( које не долазе редовно) попадија, два полицајца у цивилу који су дошли са протом Милијом,  и два дјетета. Полицајци су ту били по задатку, претпостављам јер кад год би се неко у позадини храма помјерио и кад год је неко ушао или изашао из храма, они су се окретали и пажљиво посматрали. Кога су дошли да штите и од кога?

Такође је наведено да су се све сестре причестиле а то није истина.

А један од присутних дјечака, три године стар, је био „маскота“. Вукли су га по цркви, ваљда знајући да администратор воли дјецу, тјерали да држи дикирије, иако је он викао : Нећу то! И кад год би за тренутак урадио то што су му налагали, фотограф је брже боље фотографисао, да има шта народу да се покаже. Кад је завршена литургија, администратор је тражио да му доведу његовог чтеца (тог дјечака од три године) да му помогне док скида одежде. Дао му је појас, дјете га је бацило на под. Исто се десило и са наруквицама. И говорило је „нећу то“. Чудно је што су се неки, одушевљавали тиме и гледали све са симпатијом.

Послије је услиједило послужење и ручак, на коме је било присутно само пар сестара из нашег манастира. И обавезна „бесједа“ у којој је неизоставно износио своје мишљење о нашем духовнику владики Артемију, за које и врапци на гранама знају, какво је.

И још једна неистина, у извјештају у наставку пише да су владике Атанасије и Теодосије потом посјетиле села у околини Лепосавића, а кад је администратор отишао владика Теодосије је у нашем манастиру остао до 18 часова.

Зашто пишу неистине? Зашто су храмови у којима се до сада окупљало мноштво истински црквених људи, сада празни? До сада је код нас у манастир сваке недјеље долазило бар 40 мирјана са својим многодјетним породицама, двадесетак дјеце. Зашто нису дошли када је администратор најавио долазак? Кад год би владика Артемије служио код нас, храм је био пун. Сви су се радовали и били у миру. То могу и свештеници потврдити, за које сада пишу да су били преплашени. Нека свако од нас испита своју савјест: Када је наш духовник и владика о било коме рекао неку ружну ријеч или препричавао или исмијавао било кога?  Да ли сте икада од њега чули да прича о другом владики? Да ли је некад владика од неког свештеника тражио да „напуни“ храм, кад он служи?

Станите сад међу оне који су, по писању горе наведеног сајта, сада „ослобођени терора који је над њима вршен“, и ослушните… Нисам сигурна да ћете да пронађете љубав  и радост о којој се толико нашироко и надугачко прича и пише од стране администратора.

И , ако, само ви на том сајту пишите, уљепшавајте, украшавајте, преносите само себехвале, (зло)грдите оне који мисле другачије од вас ..али кад останете сами са собом, пре него пођете на починак, запитајте се: Колико сте људи ожалостили, колико је суза због вас потекло, коме и колики сте неред направили…Да ли вам се и ко вам се заиста радује?

Монахиња Сара, манастир Кончул

(у недељу св.Мироносица, 2010 год)

http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/04/atan-koncul/