Зоран Чворовић

Случај владике Артемија као медијска епизода

Случај опомиње да ће у мондијалистичкој цивилизацији 21. века класичне европске вредности, као што су право на информисаност и правично суђење, бити на озбиљним искушењима

У данима који су непосредно претходили заседању Светог архијерејског Сабора, новинарско извештавање о ,,случају владике Артемија” свело се углавном на причу о провери банковних рачуна уклоњеног епископа. О акту који је Синод упутио епископу рашко-призренском Артемију, у коме се од њега захтева да се изјасни о својим приватним банковним рачунима, могли смо да судимо само на основу половичних и непроверених информација из различитих медија. Извештавање о томе само је једна епизода у медијској причи ,,случај владике Артемија”, због чега га карактеришу иста комуниколошка, психолошка и етичка обележја.

Комуниколошки, ,,случај владике Артемија” карактеришу противречни ставови црквених органа, а пре свега Синода, у погледу извештавања о њему. С једне стране, имамо историјски дугу праксу вођења црквено-судских поступака далеко од очију шире јавности, а у складу са јеванђеоском поуком: ,,Ако ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свога; ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да све речи остану на устима два или три сведока; ако ли њих не послуша, кажи цркви” (Мт. 18, 15-17). Осим тога, информације које су кружиле у медијима говориле су о обостраном преузимању обавеза, како од стране владике Артемија, тако и од стране чланова Синода, да се до окончања поступка детаљи не износе у јавност. Међутим, различити медији су били препуни различитих полуинформација, чији је извор редовно био неименован, а потицао је ,,из Патријаршије”. Тако је једна страна очигледно прекршила договор, јер су, противно добрим обичајима новинарске струке, информације достављане тајно и селективно. У случају акта којим се проверавају приватни рачуни владике Артемија, јавност није добила на увид интегрални текст, како би била упозната са његовом садржином, али и формално-правним основама за његово доношење.

Психолошку димензију медијске приче ,,случај владике Артемија” карактерише, као и у случају банковних рачуна, таква селективна редукција информација која кориснику треба да пружи само оно што он у том тренутку највише жели да чује и што ће уз минимални интелектуални напор најлакше прихватити.

Етичка димензија медијске приче ,,случај владике Артемија” управо се најбоље огледа у извештавању о његовим наводним банковним рачунима. У морално посрнулом друштву води се медијска хајка против човека који је положио завет сиромаштва, који је игумановао у средњовековним условима црноречке пећине и који је као узор – Духом Светим породио на стотине монаха, јеромонаха и владика.

Правнички посматрано, прича о акту којим Синод истражује приватну имовину (peculium clericorum) епископа рашко-призренског открива кафкијанску страну овог случаја. Наиме, она посредно, али очигледно показује да у формалном смислу тужба против владике Артемија у црквеном поступку није ни подигнута, јер је подигнута тужба, сагласно канонима, морала да буде јавна и обезбеђена доказима тужиоца. (132. правило Картагинског помесног сабора). То показује да су појединци у Синоду знали да тужба против епископа, по 6. правилу Другог васељенског сабора, може бити поднета само ,,сабору свих епископа”. Одатле произилази да је владика Артемије уклоњен са управе над Епархијом рашко-призренском и пре извршене истраге и подигнуте тужбе. Уз то и противно чл. 111. Устава СПЦ, који прописује да се епархијски архијереј може уклонити са управе ,,само по канонској осуди” или ,,доказаној немоћи”. Некоме се журило. Коме, видећемо.

И најзад, случај владике Артемија опомиње, да ће у мондијалистичкој цивилизацији 21. века класичне европске вредности, као што су право на информисаност и правично суђење, бити на озбиљним искушењима, не само у држави, већ и у Цркви.

*Магистар, правни историчар, асистент Правног факултета Универзитета у Крагујевцу

Зоран Чворовић

[објављено: 26/04/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Sluchaj-vladike-Artemija-kao-medijska-epizoda.sr.html