СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОM САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ваша Светости,

Митрополити и Епископи,

         Можда у протоколу и сазиву стоји да је ово редовна седница Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, али знајте да је ово по своме значају, по своме очекивању све друго само не редовна седница јер је стање ВАНРЕДНО.

Ово је седница на којој се брани Православље.

Ово је седница на којој се у Српској Православној Цркви коначно, дефинитивно и за сва времена осуђује папизам као јерес.

И као што рече отац Венијамин из Жичке Епархије „Папа је највећи претеча антихриста… Папска институција је највећа претеча антихриста! Свеједно који био папа. Нико од њих не носи ни трунку покајања. Ама баш нико. А ми журимо њима у загрљај. ШТА ЈЕ ТО? Каква је то логика? То није љубав према њима. То је мржња према њима. Дозвољавамо да остану у заблуди. А ако им укажемо да не можемо с њима, такви какви су… да не би и себе упрљали… Ставиће прст на чело па ће онда неко од њих доћи памети, па ће се вратити Православљу. То је љубав према њима! А не ово…“

Ово је седница на којој се осуђује екуменизам као трулежна пошаст, „озбиљна опасност која води ка потпуном уништењу Православне Цркве путем утапања у море јеретичких скупина“.

„Питање јединства се више не ставља на ниво на коме су га разматрали Свети Оци. За њих је питање уједињења са јеретицима подразумевало њихово безусловно прихватање свих Православних догмата и обраћање у наручје Православне Цркве. Под екуменском призмом се подразумева да обе стране, и Православни и инославни, нису у праву, али да се могу ујединити не одричући се ничега, и то се односи не само на Римокатолике, него и на Протестанте. Патријарх Цариграда Атинагора јасно је то изрекао у свом поздравном говору кардиналу Вилебранту у Цариграду (Турска), 30. новембра 1969. године“ (Писмо бола Друго Митрополита Филарета).

Ово је седница на којој се спасава Српска Православна Црква изласком из Светског савеза цркава.

Ово је седница на којој се именом и чином осуђује сваки онај који је од папе овог или оног примио бискупски крст и прстен (за сада се једини тиме јавно хвалио Епископ бачки Иринеј).

Ово је седница на којој се избацује јеретички веронаук Епископа браничевског Игнатија Мидића из основних и средњих школа.

Ово је седница на којој се поново враћа на Богословски факултет Српске Православне Цркве Догматика Оца Јустина Поповића избачена од паписта, јеретика и свеколиких расколника.

Ово је седница на којој се брани борба Епископа рашко-призренског Артемија за Православље и Истину.

Ово је седница која не престаје све док се Православним, Светоотачким и  Светосавским путем поново не крене.

Ово је седница на којој се ПРЕСТАЈЕ СА ЋУТАЊЕМ.

Почните да говорите у име Истине.

Почните да говорите у име Једине, Праве и Истините Христове Цркве на земљи.

Почните да говорите у име Православља.

Почните да говорите у име Светосавља.

Почните да говорите чврстином вере, непоколобљивошћу и истрајношћу Светог Марка Ефеског, који оснажен Духом Светим готово сам порази Унију.

Почните да говорите у име васцелог српског верујућег и напаћеног народа који је дуго био и наружен и понижен и обесправљен Вашим досадашњим ћутањем, а њиховим јеретичким, душепогубним, неканонским кажњавањем свих оних који су били, остали и још увек јесу и стоје у правој вери.

Почните да говорите да камен уместо Вас проговорио не би.

Ударите на најслабију њихову тачку, а то је Ваше упорно ћутање.

Не заборавите да је зло у Српској Православној Цркви почело, настављено и још увек траје срљањем у екуменизам и папизам.

И када се Епископ бачки Иринеј (Буловић) јавно, пред римокатолицима, хвалио да је од папе добио бискупски крст и прстен мање је зло његова хвала, а већи је пораз у Вашем ћутању, јер ћутањем одобристе потпуно посрнуће једног Православног епископа и саблазан велику у народу учинисте.

И када се Епископ бачки Иринеј (Буловић) у јавности огласио да је у Равени потписао документ у сагласности са одлуком Светог Архијерејског Синода, а у том документу небројено је доказа издаје Православља и директног супротстављања ономе што нам Свети Оци оставише и против чега се тако здушно у своје време успротиви Свети Марко Ефески, мање су зло његове речи, а већи је суноврат у Вашем ћутању јер њиме као да поручисте да је то једини и прави пут којим Српска Православна Црква треба да ходи.

И када Епископа бачког Иринеја (Буловића) виђасте у активностима које су у последњих 20 година биле усмерене на промене у служењу Свете Литургије, на продору екуменизма, на продору папизма, на кажњавању свештеника мимо Устава Српске Православне Цркве, на понашању противно канонима Православне Цркве (рукополежење свештеника без одређења парохије, кажњавање Епископа Артемија), у избацивању Догматике оца Јустина Поповића са Богословског факултета, у увођењу јеретичке веронауке у основне и средње школе, Ви упорно ћутасте и тим ћутањем многе свештенике који право чинише у јад гурнусте, многе монахе и монахиње што веру праву држаше у руке силника предадосте, а народу Српском огромну бол учинисте.

И докле да се тако ћути?

Докле да гледамо како допуштате да нам Цркву нашу Православну и Светосавску растачу?

Зар је могуће да вапај народа не чујете?

Спасоносне речи оца Јустина Поповића нека Вас сада покрену:

„ако чак и многи свештеници, и многи епископи изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, и онда се не бој, него чврсто држи Светосавску заставу до краја и непоколебљиво веруј; Светосавска застава ће у српском народу увек наћи свог неустрашивог заставника можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху“.

Заборавите на све своје досадашње слабости и надахнути Духом Светим и Истином за коју се борите узмите реч неустрашиву и спасоносну и избавите народ Српски од свих јеретика и паписта и успоставите давно већ од Светих Отаца успостављени ред.

Знајте – пред Господом сте Ви одговорни за Српски народ.

У Новом Саду,                                                                                      

26. априла 2010.                                                                                    

На дан Светог свештеномученика

Артемона Лаодикијског

                                                                                                                Грешни раб Божји

                                                                                                                 Остоја Дражић