28. 04. 2010. 12:07h | Р. Лончар - Вести

 Владике брани полиција

Нека вам речи буду благе, а докази јаки - овим речима је патријарх Иринеј Гавриловић, са трона председавајућег, прекјуче поподне отворио прву пленарну седницу Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, пред којим је једна од главних тема расветљавање "случаја" владике рашко-призренског Артемија, који од владикине суспензије и увођења привременог администратора Атанасија Јевтића половином фебруара потреса не само црквену, него и ширу српску јавност.

Расправа је затворена за јавност, владикама је забрањена комуникација са новинарима, а из саборских извора у зависности од ставова и интереса неименованих саговорника, у медије допиру различите информације.

С једне стране, како се може чути у црквеним круговима, тврди се да већина архијереја подржава све синодске потезе и одлуке, а с друге да је међу владикама "подела дубока", исход неизвестан, те да је случај Артемије само окидач да се најзад расправе прекорачења овлашћења, кршење канона и црквеног законодавства, било од црквених тела или појединаца у врху СПЦ.

Циљ је, како се може чути, да се после више година поново заведе ред и вишевековни црквени поредак у духу изворних канона, а не да се црквени живот обликује под било чијим притиском изнутра или споља, али "ни по правилима било каквих интересних група".

- Црквени позив државним органима да се и они уплићу у унутрашња црквена збивања, као што је позивање полиције да јерархију штити од сопственог народа, или као што је подношење кривичне пријаве у случају Епархије рашко-призренске пре него што је извештај синодске комисије о материјалном пословању епархије размотрен на Сабору, то је грандиозан поклон држави. Иако га није тражила, она га је на тацни добила и тешко да ће се тога убудуће одрећи, пошто је већ пала баријера да се држава не меша у унутрашње ствари Цркве - сматра један од високодостојника СПЦ.

Радни део вишедневног заседања Сабора одвија се иза затворених врата у, како је " Вестима" описао један од учесника, "натегнутој и мучној атмосфери" којој доприноси и кордон полиције позван из врха СПЦ да онемогући прилаз групи од неколико десетина верника који су донели апел за очување изворног православља и преиспитивање канонске исправности синодске одлуке о суспензији владике Артемија. У питању је петиција са 14.643 потписа верника из више градова Србије, али и монаха из Епархије рашко-призренске.

- Зар позивање полиције да свештенство и владике штити и раздваја од мирног окупљања народа, који молитвено и побожно пева црквене песме, није само по себи својеврсни доказ за најширу јавност ко је узрочник поремећаја, нереда и скандала у Цркви? А то свакако нису верници.

Сведоци смо, али и саучесници, у свим збивањима која се нарочито у последње време неканонски и неуставно множе у Српској православној цркви. Саучесници смо зато што смо у случајевима кршења црквеног поретка у више наврата ћутали да се не би откривале мањкавости у једномишљу и хришћанској љубави међу нама.

Али, показало се да прећуткивањем саучествујемо у ширењу беспоретка - предочено је од појединих епископа "браћи по Христу" још пре отварања саборског заседања.

Већи број владика СПЦ, како је процурело у јавност, сматра да су одлуке црквене владе (Синода) о увођењу привремене управе у Артемијеву епархију, канонски спорне. Поједине владике, како незванично тврде црквени извори, заговарају утврђивање одговорности црквене владе или бар смену чланова Синода, свих изузев председавајућег патријарха Иринеја, иако "мандат" на овом Сабору истиче само митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.  

У црквеним круговима тврде да ће овај Сабор бити испит и за новоизабраног српског патријарха по питању архипастирског ауторитета и саборности у Цркви.

Јевтић прекорачио овлашћења?

Поједине владике сматрају да је Јевтић прекорачио администраторска овлашћења, да је реч "о разграђивању црквенодуховног живота у Епархији рашко-призренској, које је с муком Артемије стварао 19 година".

- Одједном се, судећи према многим сведочанствима, насилнички све то руши театралним утеривањем страха, забранама богослужења и причести у монашким заједницама, а с друге стране увођењем причешћа без адекватне припреме постом и исповешћу.

Такође, ако се као кривица брату Артемију ставља на душу нешто што је материјалне и финансијске природе, а засновано је на гласинама и до сада није доказано, то не може бити основ за покретање канонског поступка против њега.

Зато, све до коначне саборске одлуке остаје нам, сабраћо архијереји, да се сваки од нас појединачно запита који је тај међу нама који би могао да каже да је бољи од брата Артемија и да се први каменом баци на њега - поручило је на Сабору више српских епископа.

Подељени

У појединим црквеним круговима кажу да је већински став владика да се проблеми расправе у духу саборности, а не петицијама и уличним протестима. Исти извори тврде да је "већина владика свесна канонске одговорности епископа рашко-призренског Артемија" и да он "нема подршку архијерејског Сабора".

У другим, пак, епископским круговима сматрају да Сабор првенствено треба да преиспита "црквеноправну ваљаност синодске одлуке" о Артемијевој суспензији, али каноничност и уставност постављања пензионисаног владике Атанасија Јевтића за администратора епархије од 13. фебруара.

Појединци изнад Сабора

Неки српски епископи сматрају да се, како кажу, "важна црквена питања не решавају саборно, сагласјем свих владика, него прејудицирањем и предвођењем од стране појединаца тако што улогу Светог архијерејског сабора подређују улози Синода или, што је још страшније - сопствену вољу каткад дижу изнад воље оба та тела, спутавајући их у канонском и уставном поступању".

- Реч је о појединцима из наших редова, који самовољно дају себи улогу да мимо постојећих саборских одлука прекрајају једнообразно служење литургије или да без ичијег овлашћења потписују решења донета на међуправославним, међухришћанским и међурелигијским скуповима, која су штетна по СПЦ - предочили су Сабору поједини епископи.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/48666/Vladike-brani-policija