Зоран Чворовић

КАКО ЈЕ ЈЕДНА МАЛА КЊИГА ПОКАЗАЛА КОЛИКО ЈЕ СРБИЈА СЛОБОДНА

среда, 28. април 2010.

Jедна од незаобилазних тема у српским медијима претходних дана било је појављивање књиге под насловом "Истина о случају владике Артемија". По садржају ова књига представља зборник већ објављених саопштења владика Артемија и Атанасија, ту је и један допис владике бачког Иринеја, као и текстови познатих српских новинара и интелектуалаца о овом случају. И ништа више!

Књига"Истина о случају владике Артемија"започела је свој бурни живот још у малој провинцијској штампарији, у коју је, док су се сушила слова на њеним страницама, дошао "лопов" и узео књигу. Тај "разбојник" је и пре приређивача на енкаведеовски начин дошао до књиге, оглушујући се о речи Христове - "ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник" (Јн. 10. 1.). Опскурни штампар који шаље дојаве о књигама, и уз то штампа за наведену "фирму",новинарску муштерију, и свештеник тајни цензор - то су сцене, које су се, из времена највећих прогона православља (из доба Теофана Прокоповича и Петра Великог или Јосифа Висарионовича Стаљина), пренеле у демократску и слободну Србију на почетку XXI века. Када је цензор, и не гледајући садржај, у наслову књиге видео реч ИСТИНА уз име прогоњеног владике, почео је пред сведоцима (да ли је у ничеовском заносу моћи свештеник-правник заборавио на значај овог доказног средства?), у духу најбољих учитеља који су лечили народ од "опијума" званог религија, да прети приређивачима књиге. Сцена са разбојником и цензором се завршила, а већ првог јутра живота малене књиге, уследио је нови напад на приређиваче. Ректор Универзитета у Крагујевцу позива, по налогу Синода и администратора Епархије рашко-призренске умировљеног епископа Атанасија, поједине професоре Правног факултета да у најбољем духу "европске просвећености" изврше притисак на приређиваче "јеретичке" књиге. Незаштићени асистенти, на почетку научне каријере, егзистенцијално везани за установу у којој раде, подвргавају се систематској пресији, по методама успешно савладаним у времену "брозоморе". Врхунац овог својеврсног духовног линча, коме су изложена два асистента и њихове породице, уследио је у петак, 23. 4. 2010. године, после посете ректора Слободана Арсенијевића, као и декана и професора Правног факултета у Крагујевцу Предрага Стојановића и Ненада Ђурђевића, патријарху Српском г. Иринеју. Ректор Универзитета у Крагујевцу је тадa изјавио, како је пренела на свом званичном сајту "Информативна служба СПЦ", да"добри односи између Универзитета и СПЦ не могу и не смеју бити нарушени самовољним и неодговорним иступима појединаца као што су јавни иступи мр Зорана Чворовића и мр Соње Спасојевић, асистената Правног факултета, који су се укључили у својеврсну кампању против легитимних одлука Светог Архијерејског Синода поводом ситуације у Епархији Рашко-Призренској". На изјаву ректора, како стоји на поменутом сајту, надовезао се декан Правног факултета проф. др Предраг Стојановић, речима: "да ниједан ораган Универзтета и Правног факултета не стоји иза ставова које у јавности износе двоје поменутих асистената и од истих се јавно ограђује... " Разумљиво је да Ректор, гинеколог, не зна да својим иступима крши читав низ одредби Устава Републике Србије о секуларној држави и слободи мисли, савести и вероисповести (чл. 11 и чл. 43 Устава), али и чини кривично дело повреде равноправноправности, (чл. 128, ст. 2 К. З.), као и кривично дело злоупотребе службеног положаја (чл. 359, ст. 1 К. З.), јер својом изјавом наноси штету и повређује права двоје асистената. Међутим, несхватљиво је да професори Правног факултета не поштују наведене норме, већ као саучесници учествују у њиховом извршењу. Врхунац свега је понашање проф. др Ненада Ђурђевића, професора Облигационог и Спортског права, јер он, као неко ко предаје и Црквено право, најпре треба да зна шта значи принцип одвојености цркве од државе, као и то да једну од темељних европских вредности чини freedom of religion, ујемчена Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода од 1950. године. У овој инквизиторској хајци, нажалост, саучествује и невидљива рука из "Информативне службе СПЦ" која саставља оваква саопштења, иако су она противна предањској пракси уређивања односа државе и Православне Цркве. Приређивачи књиге се, и после свега, надају да ће разумевање наћи управо код оних архијереја, који говоре о Хришћанској вери, као вери љубави, и који имају разумевање за све, за римокатолике, протестанте, муслимане, будисте и атеисте, а уз њих верујемо и за нас, "заблуделе" своје овце.

Шта су показале све ове епизоде из медијске приче "Истина о случају владике Артемија"? Једна малена књига показала је колико је поље слободе у данашњој Србији и колико су чврста њена правна јемства. Још једном се видело да су због политичких интереса жртвовани, не владика Артемије, понајмање два асистента, већ слобода и право, као темељ једне државе. Крајње је време да се освестимо, и у српској држави и у Српској Цркви, јер гној из целог народног тела куља на све стране! Што се тиче приређивача књиге, они смирено, као правници, чекају реакцију тужилаштва, омбудсмана, Министарства просвете, и најзад Председника Републике.

http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/kako-je-jedna-mala-knjiga-pokazala-koliko-je-srbija-slobodna.html