Адвокат Томислав Ерић

ЗБРКА ПРИОРИТЕТА - ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ КАНОНСКОГ ПРЕСТУПА У ОДНОСУ НА КАНОНСКУ ОДГОВОРНОСТ

Данима се на овом пролећном Сабору СПЦ најављује расправа о канонској одговорности Ахијереја Артемија по основу Оптужнице састављене од стране оних Владика који су очигледно у црквено-уставном и канонском преступу.

Зашто је то тако?

Питамо се да ли се релевантно и са пуним кредибилитетом може судити на основу Оптужнице оних који су припремајући је прекршили Устав Српске Православне Цркве и њене Каноне који су старији од те саме Оптужнице.

"Што се грбо роди време га не исправи", пише у Законику из 1888. године аутора Валтзара Богишића.

Данима се тако упорно одлаже ова расправа која није законито заснована, па због тога и не може кренути даље од почетка.

Архијереј Артемије је склоњен са своје Епархије пре суда и пресуде, што је канонски преступ и противуставна радња надлежних органа црквене власти.

Стога се као ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ поставља ИЗУЗЕЋЕ свих чланова Синода СПЦ који су формирали Оптужницу и истовремено спровели радње извршења (уклањање Архијереја Артемија са његове Епархије и постављање Администратора умировљеног Владике Атанасија) а све пре правноснажног завршетка црквено-судског поступка против Архијереја Артемија.

У садашњој фази поступка, морали би се поставити нови чланови Синода СПЦ који би требали на црквено-уставан и законит начин обновити поступак против Архијереја Артемија.

Истовремено Архијереј Артемије би се морао вратити на управљање својом Епархијом, рашко-призренском, до окончања тако започетог поступка против њега - сада све на законит начин поштовањем Устава СПЦ и пратећих Канона који би били подлога такве Оптужнице - састављањем свих аката од почетка од стране новопостављених органа Синода СПЦ.

ЈЕР У СУПРОТНОМ СВАКО ПОЧЕТНО БЕЗАКОЊЕ РАЂА НОВО БЕЗАКОЊЕ И НА КРАЈУ СТРАДА ИСТИНА, ДО КОЈЕ СЕ НЕЗАКОНИТО ЗАПОЧЕТИМ ПОСТУKОМ  НИКАКО  НЕ  МОЖЕ ДОЋИ,  ДА БИ ТАКВА ИСТИНА БИЛА МЕРИТОРНА.

Није било писане Оптужнице против Архијереја Артемија која је ИНИЦИЈАЛНИ АКТ за уопште започињење црквено-судског поступка, а која Оптужница подразумева обавезно и могућност одговора у року од 30 дана по члану 19. Канона Картагенског Сабора.

Истовремено намећемо констатацију да је на основу истих црквених прописа овај оптужени имао право на своју пуну архијерејску власт на својој Епархији до окончања поступка.

Међутим, на основу чл. 70 тачка 35. Устава СПЦ - донета је одлука Синода као првостепеног судског органа, против Архијереја Артемија, а без постојања Оптужнице против њега.

Видимо да на ту првостепену Одлуку Синода СПЦ није било ни права жалбе коју би поднео Архијереј Артемије.

Потом је Синод СПЦ подигао Оптужницу пред другостепеним органом Сабором СПЦ - који је судски орган (другостепени орган црквеног суда који решава по жалбама на првостепене одлуке Синода СПЦ), и тако сада Синод СПЦ постаје орган тужилаштва јер узима другу надлежност да сада подиже Оптужницу против Архијереја Артемија правећи тако очигледан сукоб надлежности.

Ово даље говори да сукоб надлежности изискује изузеће чланова Синода СПЦ који су очигледном некомпетенцијом или правним насиљем у себе уградили и институцију суда и институцију тужилаштва.

Тако нешто било би могуће само у шеријатском праву у нашем свакако не.

Нека би дао Бог да се правда оствари у сваком сегменту наших живота и заштите права свих оних који правду траже и очекују.

У Чачку, дана 04.05.2010. године                                           Томислав Ерић, адвокат