„НИЈЕ БОГ У ВЕЋИНИ, НЕГО У ИСТИНИ“

 Једног Епископа може само Бог да смени, онај Који га је и поставио на трон, који га је увенчао са том невестом. Какви „духовни пензионери“? Што би се женик тако лако одрицао од своје невесте? Поготово ако је неправда у питању. Женик има обавезу да се бори за невесту, да покаже своју мужаственост! То је права послушност, али послушност Богу и Истини, а не послушност неправеднима.

Наш највећи црквени проблем је прегласавање. Ми смо допустили да одлучује и пресуђује демократска већина, а то није Божански и светоотачки принцип. То је друга крајност! Папизам је на једној страни, а протестантска демократија на другој страни. Православни знају искључиво за непрестану борбу зарад Истине и спасења. Тамо где нема борбе и страдања, то и није Православље. Демократска већина ту уопште није релевантна. Кроз историју је било безброј примера исповедника вере „у мањини“, а најлепши је онај Светог Марка Ефеског. Противници Светог Марка нису могли да поднесу да их неко изобличава па су га зато позвали на Сабор да расправљају, а данашњим Пастирима се жури да окончају Сабор. Е па онда можемо очекивати да ће се на улицама, по њиховим манастирима и Епархијама водити дијалози, расправе и изобличавања, да бисмо дошли до Истине. Кад не може на Светом Сабору, просто мора негде другде да „пукне“. За медије је Истина забрањена, и не треба на њих трошити драгоцено време. Када „пукне“, а већ пуца и уздуж и попреко, онда ће пастири морати да одреагују и да сазову Сабор који се неће завршити све док се не запечати Истином. Један тако добар Сабор свештенства и верног народа одржан је прошле године у Епархији банатској. Епископ Никанор је једини „гласни“ владика који се не боји да каже у шта верује. Е он је изгледа следећи, па тако редом. Чини нам се да ће га држати у заједници све док је Истина надгласана, што да не? Не смета им кад је "мањина", а и Банат им је досадан, није политички узбудљиво као на Косову и Метохији, а и нема пара. Мало по мало, и полако ће све сменити са духовних руководећих позиција. Тај процес је скоро завршен на новоу игумана и настојатеља, па су сад на реду епископи. Њима се не жури! Неко је од Папе узео кредит на 100 година, са "грејс периодом" од 20 година, како отворено каже игуман једног манастира са Свете Фрушке горе. Ми можемо бити анонимни верници, али огромна је одговорност на Епископима, они су глава, без њих нема Цркве. Зашто правоверне владике, њих тројица, не хиротонишу тајно 10 нових правоверних епископа? То би био њихов тестамент али бисмо макар остали са надом.

Чему служи већина? Већина је срамотна, бесрамна. Већина је увреда за Бога! Бежите увек од већине. Бежите ка Истини. А Истина никада није у већини. Тамо где су двоје или троје сабрани у Име Исуса Христа, тамо је истина и тамо је Црква.

Већина ако пожели може да изгласа да се од сутра уводи нови, папски или мајански календар. Што да не, кад то уопште није битно, то није део православног Светог Предања.

Већина ако пожели може ускоро да изгласа да се папа позива на Сабор у Ниш 2013. године. Већина јеретика опстају само зато што живе у већини. Да су у мањини, не би их ни било.

Већина ако пожели може да монополизује богословску науку у Србији и да забрани развијање богословске мисли у ткз. провинцији. Што би Ниш имао богословски факултет, кад не користе све падеже?

Већина ако пожели може да укине и ублажи предугачке постове. Што да постимо кад нисмо грешни? Довољно је и 8 сати пред Литургију се намучити.

Већина ако пожели може да „снисходи“ до бесвести и да дели Свето Причешће без питања. Ионако није више цивилизовано и модерно делити епитимије и одлучивати људе од причешћа.

Већина ако пожели може да се бави плагијаторством и мењањем Литургије Светог Јована Златоустог, уместо да напише неку своју литургију, под својим светим именом и чином.

Већина ако пожели може да поскида све иконостасе по Србији и да их пошаље код господина Склириса на „рестаурацију“, јер већина нема никаквих граница.

Већина ако пожели може врло лако да уведе заједничко причешћивање са иноверцима јер све друге јеретичке „тајне“ су временом постале „валидне“. Благодат се дели тамо где они дишу.

Већина ако пожели може да препоручи свим поданицима биометријска документа, јер ионако већински имају дипломатске пасоше.

Већина ако пожели може да се моли с ким год хоће и кад год хоће. Тој саблажњеној мањини треба забранити да чита каноне Светих Отаца.

Већина ако пожели може да шиканира духовнике широм Србије, да им брани да јавно говоре. Сви су они зрели за пензионисање.

Већина ако пожели може да канонизује кога год хоће, без устручавања, јер Свети Оци се од недавно деле на „етичаре“ и „онтологичаре“. Ко како воли нек изволи, само да је већина на месту.

Већина ако пожели може да изгласа да је душа смртна, да то лепо увије у обланде и направи 1000 „докторских“ дисертација из теологије за следећих 20 година.

Већина ако пожели може без пардона да дели ордење и одликовања масонима, буџованима, побожним тајкунима и свим благочестивим хришћанима који своје две лепте уграде у зидове неког храма.

Већина ако пожели може да дели томосе по Балкану, и шаком и капом, „свим народима и народностима“, тако да сви буду мирни и задовољни. Довољно је да избришемо реч „српска“ из назива Цркве, или парохије, или назива манастира, и све ће бити у реду. ЕУтаназија.

Већина ако пожели може већ сутра да нас преко реда „угради“ у Европу, јер има одличне екуменске везе са колегама и колегиницама из Светског савеза цркава.

Већина ако пожели може да набави и службене хеликоптере и авионе јер „сигурност у вожњи“ је најбитнија, и у то се не дира. Не приличи једном српском владики да изађе из „стојадина“, „југа“ или несигурног „голфа“.

Већина ако пожели може да узима кредите колико јој воља, може по манастирима да граде најмодерније радионице и фабрике док верници скапавају без посла, може да се башкари у луксузу, у друштву моћних политичара.

Већина ако пожели може да направи рокаду манастира, кад год зафали електричне енергије. Горе, доле, лево, десно, нема проблема. Наши претци нису били толико далековиди.

Већина ако пожели може да направи фудбалски тим! Већина је сама себи довољна да се направи чак и фудбалски турнир. Већина може спокојно да ужива у својим неиживљеним дечачким страстима, јер зна да је мањина дуготрпељива и бескорисна.

Већина ако пожели може да путује по белом свету по екуменистичким конференцијама и да потписује шта год пожели, јер она затуцана мањина код куће нема појма о „љубави“.

Већина ако пожели може да дели Косово и Метохију на пола, што да не? Кад удружимо две већине, добијемо једну велику, „веееелику већину“ која може чак и Косово и Метохију да подели. Та велика већина може свашта! Тек ћемо да видимо шта све може велика већина.

Већина ако пожели може да смени кога год хоће!

Питам се, зашто одмах не пензионишу свих 9 епископа који су бранили Владику Артемија? Зашто? Па могу ако пожеле и да их пензионишу, а могу сву деветорицу да их пошаљу на јужни пол. Што да не? Може им се. То је већина. А већина влада. Не Бог - Свети Дух, него већина. Јавно питам зашто одмах не пензионишете свих 9 владика јер сви подржавају Владику Артемија? Шта ће Вам та мањина у Сабору? Само сметају и отежавају рад. Сви мисле исто или слично као и пензионисани Владика исповедник. Која је разлика? Ако постоји већина, треба је искористити да се одмах пензионишу сви они који сметају. Зашто трошити време? Неће бити лако да се све обави до 2013. године.

Сабор не сме да се заврши док се Истина не пројави. Нема краја док се Бог не јави и док не посведочи Истину. А истина се распознаје по плодовима. Онај ко у паузама саборских заседања игра фудбал, тог треба јавно прозвати и на тај начин исповедити Истину, и тако редом. Суштински је битно да се Истина тако јавно исповеди, а не да се олако прихватају одлуке разноразних фудбалера. То није послушност. Послушност је кад се Истина Божија јавно пројави кроз нас. Почевши од Епископа, преко архимандрита, настојатеља, монаха, свештеника, па све до мирјана. Разочараће се верни народ ако се Истина не посведочи јавно и ако се јавно не пострада. Мора да се страда, то је наш пут! Али, није страдање ако нас фудбалери пензионишу и пошаљу у неки манастир у дивљину. Медији пишу ли пишу и развраћају благочестиве душе, а ми се тешимо благочестивим трпљењем и наш се глас не чује. Живимо у свом малом свету илузије, чешемо једни друге по ушима, уместо да се организујемо мало боље. Изгледа да нема довољно расуђивања. Отац Антоније је обећао да ће исповедати Истину до краја. Он је до сада направио највећи друштвени помак у последње време. Његове полујуродиве акције буде из сна залуђене и заслепљене душе. Он се не сналази баш најбоље у медијима, али има расуђивање и зна да мора јавно да се пострада. То је опасно, али сила Божија се осећа. Треба тако сви да се отворено, јавно појаве и гласно посведоче докле смо догурали. Ђаво је сада и лево и десно, са свих страна, али Истина је у нама.

Владимир И. Копривић