Отац Антоније, монах манастира Црна Река

 АРТЕМИЈЕ ЈЕ СМЕЊЕН

То што неки епископи не престају да вршљају и стављају све под „своју шапу", представља доказ да се све ово дешава само због најављеног доласка папе 2013. године

                                                      +++

Црноречки монах Антоније тврди у разговору за Правду, да је Сабор донео одлуку већинским гласањем да владика Артемије буде смењен, а не пензионисан, како су пренели медији којима је то одговарало.

Тврдите да  je погажено много канона...

- Да, али нису могли да иду до краја у томе и да пензионишу Артемија, јер за то постоје два јасна услова. Један је да владика то сам жели, а друга да се докаже да је немоћан. Пошто ни о једном, ни о другом, није реч, сменили су га, али му нису одредили где ће да живи. То само још више доказује иживљавање над жртвом, као и страх да ће велики део монаштва без дозволе напустити епархију и отићи тамо где ће оклеветани владика живети. Владика Атанасије је поново постављен за неког администратора, који треба да представља, како они покушавају да нађу неки оправдавајући црквени израз, „мјестобјуститеља", тј. привременог чувара епископовог трона. Чувар би требало само да чува, а не да, у овом случају, реформише затечено монаштво, као што упорно чини владика Атанасије. Тренутно, покушава, пошто-пото, да смени игумана у Светим Архангелима, оца Бенедикта, који је хтео да потпише своју смену, али му то његово верно братство једногласно није дозволило. Не желе да прихвате никаквог новог игумана, безразложном сменом постојећег. Владика Атанасије је запретио црквеним судом оцу Бенедикту, потом отишао да прети у манастир Зочиште, успут обећавајући да ће одмах да оде и у Црну реку и у Девине воде, да све то разреши на његов каубојски начин. Уместо да буде смирен и светоотачки, он се понаша и осећа као разјарени геније.

Зашто се сада, након смене владике Артемија, све то дешава?

- Ми ћемо молитвама под патријаршијским прозорима протестовати у недоглед само због екуменизма, који је извор свих ових зала и који је, у ствари, рак рана српског православља. Они јесу сменили Артемија, али све време причам и понављам: ниje њима сметао само он, сметамо им и ми, који знамо у шта верујемо, који знамо шта су Свети оци проповедали и учили, и не одступамо од тога. То што они не престају да вршљају и стављају све под „своју шапу", представља доказ да се све ово дешава само због најављеног доласка папе 2013. године. Они хоће да имају апсолутно мирну Србију, неправославну, екуменистичку, која ће да гледа како ће се они љубити са љубичастим римским јеретиком. У целу ову причу улази дух католицизма, а ушао је изгледа и у Сабор СПЦ, јер се проповеда да је званични врх цркве у ствари њена суштина, и да је послушност том врху исто што и послушност Христу, што никада до сада у православљу није било. То је одлика католика, који желе војним методама да завладају над масама људи. Код нас важи да само онај ко исповеда, Светим оцима кристално јасно очувано Свето учење, представља цркву. А епископи, свештеници и православци су сви заједно чувари те свете вере, а не институције црквених звања, а лажних учења. Страшна је ствар што је сада брат устао на брата. Они врло добро знају да владику Артемија паре никада нису интересовале, да је његов једини грех његова наивност и ништа више. Народским језиком желим да их питам и Амфилохија и Иринеја бачког, и Игњатија и Јована шумадијског, и Атанасија, где ће им душа после оваквих недела? Тачно знају шта раде, а ово што причам доказаће се после неколико година, верујем кроз глас побожног народа Божјег, који ће схватити ова лукавства синодско-режимска, или боље - јудино-пилатовска.

Говори се и о смени неких другиx епископа?

Наиме, пошто је уклоњен наивни правоверни патриота Артемије, сада ће наводно патријарх посмењивати и још неке епископе који су стварно достојни смене, све како би о истом трошку уклонили и још понеког православног праведника, односно антипаписту међу њима, како би се у групи са разбојницима уклонили и сви они њима неподобни.

Шта се тиме постиже?

- Тиме се жели постићи да се што више уздигне ауторитет садашњег патријарха, који је иначе, као епископ нишки, већ много пута позвао многе бискупе, а преко њих и папу, на прославу 2013. године. Покушава се институција патријарха уздићи на познати ниво непогрешивости и светости у очима нашег народа, да би се, када он позове папу, сви сложили са „Амин, то мора да је воља Божија чим то вели патријарх".

Да ли мислите дa ће се народ, након cвегa oвогa, запитати да ли уопште има истине у цркви?

- Ђаво је устао на истину православну и покушава на све могуће начине да је поколеба. Како је време пролазило, од комуниста па на овамо, много је покушаја да се вера разводни и умлачи, али увек има светоотачких појединаца, који вазда смирено знају у шта верују. Дух опуштености, лакомислености и безверја је деловао на то да су неки епископи пристали да буду млаки у вери, уместо огњени вођи народни у Христу и ка Христу.

Шта ће бити са екуменству склоним владикама и вером у народу?

- Владика Иринеј бачки је исто ово што ја сад причам говорио 1972. године, када је критиковао владику Лаврентија што ради са јеретицима. Сада на нас тај исти Иринеј гледа као на нешто пгго је он давно искусио и, дошавпш до неких магловитих висина, из те магле посматра нас као неке болеснике који су тек на том ступњу на ког се он давно уздигао. Он се сада развио више Светих отаца, сада зна све и више не слуша никога. То се у православљу зове прелест, самозаблуда. Када мислиш да ниси у прелести, већ да све знаш, кажу Свети оци, то је први знак да си у њој. Кога год да питате, Атанасија, Амфилохија или Иринеја, они све знају, од фудбала па до тога како се пале свеће и хода улицом, верује... Дубоко знају да су се погордили и постали немирни изнутра. Уз државну помоћ, као што сад раде, отеће нам све манастире и православље ће српско бити у шумама и становима. Видите да у току увођења новотарије у литургију у Венчацу* код Аранђеловца иде прво полиција, која треба да смири народ. Потписе народа за очување православља опет спречава полиција пред Патријаршијом, патријаршијска полиција. Стога, за веру у народу огромна је одговорност епископа који тај народ духовно води.

Монаштво се заветује Богу, а не Сабору

Против вас је покренута канонска оптужба, шта се са тиме дешава?

- На дееет страна сам добио с тужницу, на чијем крају влади Иринеј бачки, који ју је и скројио, што препознајем по техници писња и по детаљности праћења ситуације, пише тамо „размонашити“ иако то у православљу не постоји, јер је то завет Богу, а не Сабору, Иринеју Буловићу нити било ком другом епископу. У оптужници још се додаје „и искључити из црквене заједнице",  односно забранити причешће, а у загради каже се „макар на дужи рок"! Више је жалосно него смешно. Пошто администратор није легална личност, шаљу ме на велики црквени суд у Беране да то не добије на јавности. Рекло би се да je ово ново жонглирање канонима, како би се изразио Григорије херцеговачки. Срео сам свог судију, епископа Јоаникија, и он ми је казао да је боље да сам скинем мантију него да ми они то ураде, нашта сам му предложио да буде само праведни судија, мада и не мора. У његовим очима видим да се боји, јер је под обећањем Иринеју бачком да ме пошто-пото „размонаши". Мантију нећу скинути, сем ако то не учини патријаршијска полиција, јер само због папе мени се овде суди.

Сабор као парламент

Тврдите да се сада лагано прелази на католички начин функционисања цркве?

- И у овом Сабору имате нешто такво: као парламент постаде Свети Сабор, нешто се гласа за и против. Сам појам да се у Светом Православном Сабору нешто гласа, значи да се ради о једној групи која обавезно лаже и другој, која је сигурно у истини, јер иначе не би било Цркве. У Сабору мора бити једногласје са јасним учењем Светих отаца. Црква није ни патријарх, ни институција, то су од ње направили католици својом јеретичком, папском непогрешивошћу. Епископ значи надзорник у преводу са грчког, онај који надзире учење Светих отаца цркве, јер је то њено учење од којег се не сме одступити ако ћемо душе спасавати у благодати православља.

Мирјана Карић

Извор: „Правда“ бр. 968, субота-недеља, 8-9. мај 2010.

Приређивач: „Борба за веру“