header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow "Вечерње новости": Стравичне последице "Милосрдног анђела"
"Вечерње новости": Стравичне последице "Милосрдног анђела" Штампај Е-пошта
уторак, 18 мај 2010

Живот без очију

        17.05.2010 21:00:07

            Четворогодишња Николина Петковић заточеница је вечног мрака. Нина је рођена без оба ока, шест година пошто су њени родитељи пред бомбардерима „Милосрдног анђела“ из свог дома у Ђаковици пребегли у Србију. За лекаре, Нина је медицински феномен, тема за истраживачки рад, пример на којем би могле да се докажу последице бомбардовања... За родитеље - само бол. Довека.

Петочлану породицу Петковић рат је 1999. заробио у двадесетак квадрата собе 203, хотела „Србија“ у Бору, принудном дому косметских невољника. Југослав и Снежана Петковић, са двоје деце и остарелим оцем, пет година касније, у октобру 2005. године, дочекали су Нину.

- Редовно сам ишла на ултразвук. Рекли су да је све у реду. После порођаја, отпуштена сам из породилишта, а нико ми није објаснио због чега је моја беба рођена без очију. Нису ми, чак, ни дали упут за Београд, ни санитет, нисмо имали пара ни за аутобус. Као да никога није било брига - описује мајка Снежана почетак очајничког тражења спаса за своје дете.

- Без очних протеза, Нинини глава и мозак не би могли нормално да се развијају - прича отац.

- Како расте, потребне су нове. Завод за здравствено осигурање плаћа само једну годишње.

А ми смо их купили безброј. Сваке године 15-20.

Ова девојчица, Николина, како наводи др Радомир Ковачевић из Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“, само је једна од многих жртава последица тромесечног НАТО бомбардовања, од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Тада је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, баш као и у Ираку, где су немачки лекари открили сличне случајеве деце рођене без очних јабучица.

Последице трају до данас и све су евидентније. С обзиром на то да је век полураспада уранијума и његових оксида четири и по милијарде година, може се закључити да ће хемијско и радиоактивно загађење бити вечно. У најбољем случају, стручњаци предвиђају да ће се генетске мутације код будућих генерација појављивати и после 60 поколења!

 

Епидемија рака

Следећег месеца навршиће се пуних 11 година, а још се не зна колико је тачно пројектила са уранијумским пуњењем просуто по Косову, југу Србије и полуострву Луштица у Црној Гори. Према признању НАТО, у питању је 31.000 пројектила. Према подацима Војске Србије 50.000.

Према руским изворима невероватних 90.000!

Највише су гађана подручја између Пећи и Ђаковице (где је касније био распоређен италијански батаљон Кфора), јужно од Призрена (где је касније био немачки батаљон), око Урошевца и Гњилана, затим од Косовске Митровице према административној линији са југом Србије, као и општине Бујановац (села Братоселце и Боровац), Врање (предајник на Пљачковици) и Прешево (Рељан).

Укупно око 112 локација.

Занимљиво је да на подручје на коме је данас војна база „Бондстил“ за време рата није бачен ниједан пројектил са уранијумским пуњењем.

Како су нам потврдили у Министарству здравља Србије, само на територије општина Бујановац, Врање и Прешево, испаљено је око 3.500 метака обогаћених уранијумом 238 (У-238), односно једна и по тона! Када се томе дода и Косово, процене се крећу између девет тона (подаци НАТО) и 15 бачених тона (српски подаци) овог опасног радиоактивног елемента.

Нико не може са сигурношћу да тврди докле сежу последице, али је чињеница да број оболелих од леукемије и малигних болести драстично расте. Званични подаци Министарства здравља показују да је од бомбардовања 1999. године стопа учесталости оболевања од рака драматично порасла: код мушкараца за 21,8 одсто, а код жена за 16,8! Код мушкараца је, рецимо, стопа оболевања од рака простате порасла чак за 60,3 одсто, док су код жена болести рака дебелог црева и ректума повећане за готово четвртину.
Према информацијама др Радомира Ковачевића, у угроженим крајевима повећан је број спонтаних побачаја, деца се рађају са мањом тежином, а у природи се појављују и неке невероватне генске мутације. Тако је екипа у којој је и сам учествовао 2002. године, у селу Братоселце, код Бујановца, открила близанце са Дауновим синдромом, што је невероватна реткост.

- Тада смо испитивали 29 људи који живе у околини места бомбардованих осиромашеним уранијумом - тврди овај токсиколог. - Код већине, од деце до стараца, три године после бомбардовања и даље су постојали трагови уранијума у урину! Један је чак имао невероватних 3.759 нанограма по литру урина (3,7 милиграма), а уранијума у људском организму не би смело да буде уопште. Он је радио на реконструкцији бунара који је гађан уранијумским пројектилима.

 

Рађање монструма

Оно што посебно брине, по Ковачевићевим речима, јесте и то што су на југу Србије пронађени трагови плутонијума, који је токсичнији и радиоактивнији од уранијума. Да би се закључило колико је опасан, довољно је рећи да је „мали дечак“, атомска бомба која је збрисала Хирошиму, имао једну мегатону пуњења, а сада га замењује плутонијумска бомба од свега осам грама!

Али, нису забележене само генетске промене на људима, већ и на животињама. Према административној линији са Косовом мештани и ловци су виђали пацове са огромним реповима као у веверице, рибе са три репа, животиње са две главе. Тако се код Врања родило теле са две главе, а ветеринари упозоравају и на пораст леукемије код оваца, коња и говеда. Како су нам потврдили у Ловачком савезу Србије, ловци из околине Врања, одмах после бомбардовања, масовно су пријављивали рађање зечића са две спојене главе и срна са по пет ногу!

Др Стојан Секулић, директор болнице у Грачаници, потврђује за „Новости“ да су и они уочили генетске промене, на нивоу хромозома, због којих се код плода, док је још у мајчином стомаку, јављају аномалије. Срећом, такве аномалије се откривају ултразвуком веома рано, а трудноћа се прекида.

- Ипак, пре неколико месеци код нас у болници рођена је беба са тако тешким недостацима, да није личила на људски род - каже Секулић. - Чак је и мени као лекару било тешко то да видим. У питању је жена из гњиланског региона, која пре порођаја није долазила на ултразвук. Беба није преживела. Имали смо и невероватан, запуштен тумор дојке, такође код неке старије жене из гњиланског краја, који се не среће ни у медицинским уџбеницима.

 

Страдање војника

Ова прича добила је и међународне размере. И то још пре десет година, када се пред италијанским сенатом нашао случај њихових војника, оболелих од, како га зову, „балканског синдрома“. Према последњим званичним подацима, од осиромашеног уранијума у Босни, на Косову, у Ираку, Сомалији и Авганистану, умрло је 174 италијанских војника, „миротвораца“, а 2.534 је оболело од различитих врста рака. Епилог приче десио се у новембру прошле године, када је римски суд породицама страдалих доделио одштету од 1,4 милиона евра.

Да ли ће ико икада породици мале Николине и осталих болесних у Србији платити одштету, тек ће се видети. Дотле, породица Петковић успела је тек толико да се после осмогодишње патње и собичка у избегличком хотелу, 2008. године пресели у скромну кућицу на периферији Смедеревске Паланке. Југослав се запослио као варилац у „Гоши“, и од плате од око 20.000 динара издржава троје деце и супругу. Оно најболније питање, зашто је Нина рођена без оба ока, још их мучи.

- Питали смо лекаре. Неће да кажу. Али, како је наша Брана, која је рођена 1999. године, здрава? - пита Југослав.

Четворогодишња Нина премалена је да разуме мрак око себе. Не зна ни шта су протезе, бомбардовање, уранијум. Широм затворених очију савршено се сналази. Брат Младен (14) и сестра Брана (10) брину да је свака ствар на свом месту. Не узмиче пред гостима, причљива је и не одваја се од омиљене лутке. Плаве, зна, иако не може да је види.

 

ЗАБРАНА НЕДОЗВОЉЕНОГ ОРУЖЈА НА ЈЕСЕН?

Прича о последицама бомбардовања Србије наћи ће се пред Уједињеним нацијама на јесен, у извештају који ће поднети Међународна коалиција за забрану уранијумског оружја из Манчестера. Они су до сада издејствовали доношење две декларације којима се ограничава употреба овог оружја, а сада је на реду изгласавање и треће, за коју очекују подршку званичног Београда. Како сазнајемо, наша министарства здравља и спољних послова за ту прилику припремају озбиљне извештаје.

 

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=179317&title_add=%C5%BDivot%20bez%20o%C4%8Diju&kword_add=bombardovanje%2C%20uranijum

 

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 78 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.