МНОГИ родитељи данашњих основаца и средњошколаца памте црне и тегет кецеље или радне мантиле који су били део обавезне школске гардеробе. Иако оваква школска обележја постоје у многим земљама, код нас их више од две деценије нема. Учионице које све више личе на модне писте и промоцију голих ногу и стомака, натерале су директоре школа у Србији да се добро замисле.

Они напомињу да униформе не би решиле проблеме српског образовања, али сматрају да би могле да унесу мало реда у школе - бар да "протерају" лоше навике и облачење по угледу на естрадне звезде.

Од прошле јесени ђаци смедеревске ОШ "Др Јован Цвијић" на часове долазе у школу исто обучени. Девојчице имају тексас кецеље кратких рукава, а дечаци облаче прслуке. На гардероби је и амблем на којем је извезен знак школе са натписом "Цвијићевци". Директорка Драгица Голубовић каже да су поједини ученици на почетку имали отпор према униформи, али сада је сви носе и поносни су што иду баш у ову школу.

- Долазила нам је чак и инспекција, јер су нас неки родитељи пријављивали - прича Голубовићева. - Ми смо, међутим, све урадили по прописима, спровели смо анкету и чак две трећине, односно 67 одсто мама и тата, подржало је наш предлог. Савет родитеља је сматрао да је то добро решење, јер униформе стварају осећај припадности школи и побољшавају радну дисциплину.

Професори не носе униформе, али за све запослене постоји правилник облачења, па ни наставнице не долазе на часове у минићима и у мајицама на бретеле.

Заговорници униформног облачења кажу да би се повратком кецеља ублажио и појавни облик социјалних разлика, док противници ове идеје тврде да би се тако нарушила индивидуалност деце. Директорка сматра да тврдње противника униформи лако "падају у воду", јер оне нити су скупе, нити угрожавају дечију посебност.

- Кецеље коштају 560 динара - наводи наша саговорница. - Родитељима је једноставније да једном годишње плате толико него да стално купују нове мајице, дуксеве и осталу гардеробу. Код нас се прича о томе како кецеље уништавају креативност, док у западним земљама то већ деценијама постоји и нико није приметио да се она тако губи.

И Весна Јањевић-Поповић, психолог у београдској ОШ "20.октобар", тврди да школски систем може да угрози особеност појединца, а не униформе.

- У Енглеској, која има традицију ношења униформи, нема мање креативности и индивидуалности - сматра школски психолог. - То има везе са начином образовања, па је тако у нашој земљи, као и у Русији, циљ да деца дају тачан одговор, док је на западу поента да ђаци дају креативан одговор, а он не мора нужно бити и тачан. На тај начин се подстичу машта и размишљање, а не кроз облачење.

У Крушевачкој гимназији покушали су да "униформишу" ђаке, али су пре четири године одустали. Директор Вукман Кораћ објашњава да је концепт истог одевања постао бесмислен, јер је половина ученика на наставу долазила у кецељама, док су се остали облачили како им падне на памет.

- Једноставно, нису сви хтели да поштују правила и да се исто обуку - прича Кораћ. - Ученици су злоупотребљавали униформу, па су у њих сакривали "пушкице" и писали градиво по шавовима, а споља су исписивали пароле и качили беџеве. Тако су униформе изгубиле смисао због којег су уведене. Чак су их и бацали. Нисмо пронашли начин да их натерамо да их носе. Није било пријатно ни што су, у јуну и септембру, када је најтоплије, професори долазили на наставу у мајицама, а они су морали да носе униформе и да се презнојавају.

Претходни директор је заустављао ђаке по ходницима и враћао их кући да се пресвуку. И санкције за непоштовање правила тада су биле строге, па је свако ко није хтео да носи униформу добијао "двојку" из владања.

Одлука је на родитељима да процене да ли ће њихова деца носити униформе у школи, али једно је сигурно - кодекс облачења је свакој школи неопходан, јер превише је оних који не знају шта значи појам "пристојно".     

УЧЕ И ВЕРОУЧИТЕЉЕ

ЗБОГ притужби школа да поједини наставници који предају веронауку у школу долазе у кратким блузама које откривају пупак, мајицама на бретеле и "излизаним" панталонама, Архиепископија београдско-карловачка донела је прошле године Правилник о облачењу, који је потписао епископ хвостански Атанасије (Ракита).

Овај интерни документ препоручује вероучитељима да се скромно облаче "како не би изазвали саблазан код деце и родитеља".

Правилник не препоручује екстравагантне фризуре, нападну шминку и ношење превише упадљивог накита. Пирсинг је забрањен, а жене могу да носе само минђуше на ушима, док је мушкарцима забрањено да фарбају косу.

Патријаршијске препоруке о облачењу нису са симпатијама дочекане мађу 260 вероучитеља у главном граду.

ПОЧЕЛО СА "ДУШАНКАМА"

УНИФОРМЕ су се појавиле у Србији када су ђаци београдског Лицеја 1847. године почели да облаче "душанке", јакне са украсима. Између два рата дечаци су носили качкете или шајкаче, а девојчице црне или тегет беретке. Униформе су морале да буду чисте, а коса и ципеле уредне.

После Другог светског рата кецеље су биле скромне, јер је ђацима говорено да су ту да уче, а не да показују из које су породице и јесу ли богати. Из времена детињства многих генерација остала су сећања на гужве по радњама са конфекцијом које су трајале пред почетак сваке школске године и шивење кецеља у кућној варијанти.

Деведесетих је обавеза ношења кецеља потпуно ишчезла, а социјалне разлике су постале врло јасно видљиве због трке за новим моделима фармерки и патика.

ОСЕЋАЈ ПРИПАДНОСТИ

- ИМАМО сет различитих одевних предмета, беле мајице, дуксеве и прслуке, а све је то деци удобно јер је памучно, и они то радо носе - каже Младен Шарчевић, из образовног система "Руђер Бошковић", у којем се налазе приватна основна школа и гимназија. - Нема отпора, јер смо то правило увели од првог разреда основне школе. Нисмо се одлучили за ово због социјалног момента, јер у приватне школе иду деца чији родитељи имају новца, већ смо хтели да развијемо осећај припадности код ученика и да буду уредни. А и спречили смо их да у школи "шетају" маркирану одећу и да се тако "такмиче".

Златица Ракић, 13.09.2008 18:42:31

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=128467&datum=2008-09-13