Ватикан остаје при непризнавању Косова

 Интервју са портпаролом Св. Столице, оцем Федериком Ломбардијем

Montag, 24. Mai 2010 um 00:00 Uhr

           (РИМ / ВАТИКАН) Отац Федерико Ломбарди је једна од најзаузетијих и уједно најприступачнијих личности Ватикана. У овом случају то није парадокс, јер Ломбарди је портпарол Свете Столице, те генерални директор Радио Ватикана и телевизијске станице «Centro Televisivo Vaticano» (CTV): човек који управља целокупним медијским радом римокатоличког града-државе.

У току нашег разговора у Ломбардијевој канцеларији у седишту Радио Ватикана у Риму сваких неколико минута звоне телефони. На вези је између осталог и коресподент Њујорк Тајмса. У Ломбардијевој канцеларији се спајају нити комплексне и непрегледне светске медијске мреже. Упркос томе, овај стрпљиви језуита и искусни новинар на сва питања одговара смирено и прецизно. Федерико Ломбарди говори више језика, а и о најосетљивијим темама је у стању да говори разложно и компетентно. Делује можда помало уморно, али не зрачи стресом карактеристичним за врх новинарске пирамиде: управо идеална личност за директора двеју глобално активних црквених медијских кућа. У интервјуу за информативну службу Српске православне епархије средњоевропске «СОК АКТУЕЛ», гласноговорник Бенедикта XVI говори о екуменском дијалогу, Папином држању према Православнима и актуелним проблемима на Балкану.

Година 2010. стоји у знаку православно-римокатоличког дијалога. Нови Патријарх Српски је почетком године сигнализирао спремност да дочека Папу у Нишу 2013. године поводом јубилеја «Миланског Едикта» из 313. године. У септембру се у Бечу поново састаје мешовита православно-римокатоличка Комисија за дијалог. Како процењујете држање Бенедикта XVI у погледу дијалога са Православнима?

Ломбарди: Папа је екуменски веома отворен: то је извесно један од приоритета његовог понтификата. Он је такође веома заинтересован за дијалог са источним црквама. Има много тога заједничког у држању наших двеју цркава. Важно је да одржавамо у животу заједничке корене наше цивилизације и да заједнички деламо. Православна црква је блиска католичкој када се ради о проблемима данашњег света. Има и разлика које морамо да обрадимо да бисмо нашли заједнички пут. Мислим да садашњег Папу и многи представници Православља посматрају као важан ослонац екумене. Он је веома отворен за даљи развој екуменских односа. У овом контексту би требало схватити и сусрет планиран за 2013. у Нишу, за који је идеју дао Патријарх Српски.

Кога би карактера био овај сусрет, ако до њега дође?

Ломбарди: После свих путовања са Папом у којима сам учествовао, мислим да ће најважнији бити духовни и екуменски аспект. Миротворни рад је исто тако важан моменат, пошто је у историји региона било много конфликата и многе рана из најновијих времена нису још зацељене. Све што доприноси миру – то помаже. Папа зна да не може да реши све проблеме, али може да понуди своју сарадњу у области разумевања међу народима. Верујем да је важно радити и на признавању учешћа Балкана у европској историји и култури. Но, религиозна и екуменска страна су приоритет: духовна перспектива човека. То је и основни допринос који Црква и хришћани треба да дају у данашњем свету, јер је потреба за духовном храном велика.

Да се вратимо на политичке аспекте о којима сте малочас причали. Може ли се Ваша изјава о важности признања «учешћа Балкана у европској историји и култури» схватити и као сигнал да би Св. Столица била спремна да се изјасни у корист пријема Србије у Европску Унију?

Ломбарди: Папа је више пута јасно рекао да није у домену његових компетенција да се изјашњава о таквим питањима. Тако се примера ради изјаснио и приликом посете Турској. Но, он је такође увек изнова наглашавао да морамо да радимо на стварању заједнице народа; морамо да радимо на заједничким вреднстима и коренима, као и на способности за дијалог. Тада ће политички аспекти представљати признавање стварности. А за нас је битна стварност. Ако постоји стварно заједништво, онда и његове политичке димензије имају свој смисао. Ако то бива наметнуто одозго, без основа у области људског, религиозног, друштвеног и културног, онда је и политичко површно и непотребно.

Чињеница да Св. Столица није признала Косово је позитивно допринела имиџу Ватикана у Србији. Који су били разлози за такав став?

Ломбарди: Још увек се сећам драматичне кризе и насиља на Косову. То је за све нас представљало велики проблем. Но, човек мора бити опрезан и односе међу народима посматрати уз велико поштовање и пажњу. Св. Столица у том смислу не дела преурањено. Ситуација у региону се паживо прати, увек у намери да се унапреди мир. На Косову Св. Столица позива на помирење, правду и мир.

Постоје ли иницијативе да се држање Св. Столице у вези са признањем Косова промени?

Ломбарди: Када се ради о Косову није ми познато да постоје иницијативе за промену статуса. Свима народима и културама региона прилазимо са љубављу и поштовањем. Наше држање остаје какво јесте. То је држање унапређења мира и нема посебних иницијатива да се заузму нове позиције.

Интервју са оцем Ломбардијем водио је у Риму одговорни уредник Информативне службе Епархије средњоевропске, СОК АКТУЕЛ, Тихомир Поповић.

http://www.serbische-diozese.org/03/index.php?option=com_content&view=article&id=649%3A2010-05-25-07-11-13&catid=66%3A2009-01-03-03-52-46&lang=de