Ранко Гојковић

 „КИПАРСКИ“ СЦЕНАРИО У СПЦ

           Руска Народна Линија је доста писала о дешавањима у епархији Рашко-Призренској СПЦ и смени владике Артемија. У овом тексту бих желео да руским читаоцима пренесем једну врсту хронолошких догађања око тога, духовну димензију и упозорења која су све то пратила и резултат свега који већ даје помало трагичне обрисе. 

 Oсим огромног духовног значаја који има ова епархија, ово питање има и врло конкретну политичку позадину о којој на жалост у Србији а ни у свету нико не говори. Наиме, понавља се „Кипарски сценарио“ када су по овом моделу напада на благочестивог владику, монаси напустили манастире у окупираном од стране Турака делу Кипра. То су Турци једва дочекали и одмах те манастире претворили у музеје као део „културне баштине“  врло добро знајући да су живи православни манастири највећа препрека турској окупацији Кипра.

Епархија Рашко Призренска је епархија која у свом саставу има једну петину од укупног броја монаштва СПЦ и самим тим представља најчвршћу брану за потпуно одвајање Косова и Метохије од српског тела. У најтежим тренуцима по српски народ, у време страшних дивљања шиптарских терориста, монаштво ове епархије је било уз свој верни народ и са њим пролазило кроз сва страшна страдања која су задесила српску Цркву и народ у протеклом периоду.

Владика Артемије је као достојан ученик новопројављеног српског светитеља, преподобног Јустина Поповића и одлучан борац против увођења новотарија у богослужења у СПЦ постао мета црквене бирократије окупљене око Синода СПЦ и неких владика. Почетак озбиљног синхронизованог синодског удара на владику Артемија било је његово одбијање да да благослов Џозефу Бајдену за посету српским манастирима на Косову и Метохији. Средства јавног информисања у Србији, која су углавном под контролом великог србофоба и мрзитеља свега православног Џорџа Сороша су започела прави линч у најбољим традицијама Гебелсове нацистичке пропаганде. И методи и резултати и извршиоци медијске кампање која је покренута против владике Артемија показују да је она испланирана у истим оним центрима који су испланирали и наместили масакр на Меркалама и Сребреницу и Рачак и све друге гадости које су протуране да би се оцрнио православни народ српски. Но, да не дужимо, наводимо редослед догађања који је уследио:

-У суботу, 13.02.2010.год. (уочи почетка Великог Ускршњег поста) Свети Синод СПЦ је удаљио епископа Рашко-Призренског од управљања епархијом(неканонски). За новог администратора је постављен ПЕНЗИОНИСАНИ епископ Атанасије (такође у канонима непознат израз, владика који је на свој захтев тражио да се разреши управљања епархијом због немоћи, моћан је да преузме најзначајнију епархију СПЦ. Како човек који је себе исписао из епископског чина, преузима другу епархију после свог „умировљења“. Да човек не поверује да се то све дешава у Православној Цркви)

-Највећи заступник Срба  пред Господом, Свети Сава Српски, два пута је проплакао у кратком временском периоду. Прво је замироточила његова икона на Светој Земљи а затим и на Криму.

http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/04/26/eto_yavnyj_znak_edinstva_treh_bratskih_narodov_velikorossov_malorossov_i_serbov/

Неки умни људи су упозоравали да је Србија управо захваљујући молитвеношћу, у првом реду монаха Рашко-Призренске епархије, била поштеђена великих природних катастрофа. Али то изгледа није занимало црквену бирократију.

-Администратор одмах започиње синхронизовани удар по свим манастирима који су се дрзнули да не прихвате увођење новотарских богослужења него су наставили да врше службу по вековно установљеном поретку.http://borbazaveru.info/content/view/1988/1/

-Смењује игуманије и игумане у више манастира и у време Великог Поста,

http://borbazaveru.info/content/view/2056/37/ изриче епитимије и забране служења свете литургије. Врхунац представља епитимија изречена на Велику Среду, дан јудине издаје, највећем после Хиландара српском манастиру Црна Река.http://borbazaveru.info/content/view/2182/1/

-Сабор СПЦ забрањује владици Артемију да борави у епархији Рашко-Призренској и оставља Синоду да одлучи где ће владика Артемије да борави.

http://www.ruskline.ru/news_rl/2010/05/5/episkop_rashkoprizrenskij_artemij_pochislen_na_pokoj/

-Читаво време трајања Сабора СПЦ, верни народ, осећајући да се отровна шапа Ватикана надвила над Светосавском Црквом, свакодневно се окупља пред зградом Патријаршије и уз певање духовних песама покушава да српским архијерејима уручи писмо-петицију за разматрање на Сабору.

http://borbazaveru.info/content/view/2374/37/

-Међутим, ни 15.000 потписа верног народа није довољно да би се тај захтев узео на разматрање на Сабору а Синод тражи од државе обезбеђење зграде Патријаршије, па кордон специјалаца не дозвољава да се преда петиција верног народа. Па зар је потребно да милиција чува српске архијереје од верног народа. Упамтио сам карактеристичну реченицу коју је тада изрекао Анатолиј Степанов, главни уредник РНЛ, који је у време трајања Сабора СПЦ био у Србији - „Па да су четири верујућа човека поднела захтев за разматрање Сабору, Сабор је дужан да тај захтев  размотри“. У том писму-петицији се јасно каже да се у контакту са иновернима отишло толико далеко, да су неки од архијереја заједничким молитвама са иновернима прекршили читав низ канона.

-Убрзо после Сабора расчињује се монах из Црне Реке, Антоније Давидовић, који се три године подвизавао у усамљеном безмолвију у скиту који припада манастиру Црна Река, који после прогона свог духовног оца Артемија напушта скит и придружује се верном народу који потписује петицију Сабору. Експресно формиран црквени суд га драконски кажњава лишавањем монашког чина, без позива и могућности да на том истом суду изнесе своју одбрану. http://borbazaveru.info/content/view/2400/1/

-Угледни српски правници се организују и формира се „Иницијативни одбор српских правника за очување правног поретка и јединства Цркве“. Они убрзо сатављају јавни „Апел за одбрану правног поретка СПЦ“ који се свакодневно надопуњава новим правничким именима. Како су правници нагласили у свом апелу “ ...ми се не окупљамо око личности владике Артемија, већ око Цркве Светога Саве која је старија од свих нас“. http://borbazaveru.info/content/view/2402/1/

-Убрзо после Сабора  „умировљеног“ администратора замењује на месту администратора митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије.http://borbazaveru.info/content/view/2414/1/  Он одмах наставља тамо где је стао његов претходник и смењује игумана манастира Црна Река, највећег српског манастира после Хиландара. Монаштво манастира одано свом игуману и владици Артемију обраћа се јавности и Синоду да не жели да остане у епархији Рашко-Призренској и тражи канонски отпуст да пређе у епархију код свог духовног оца. Исто се дешава и са манастиром Свети Архангели код Призрена и игуманом Бенедиктом.У потресном писму монаштва Црне Реке каже се између осталог следеће: “... Братству је немогуће да остане у кући из које је протеран њен духовни отац, тим пре што ју је он из темеља обновио, препородио и удахнуо у њу светопредањски дух. Протерати њега без доказане кривице, значи протерати и нас, његова верна чеда  јер смо ми двоједно и нераздељива целина стварана у протеклом крстоносном периоду распете епархије. То су требали да знају они који су одлуку о разрешењу и прогону донели. ... У случају да не добијемо канонски отпуст, братство ће и без канонског отпуста колективно напустити манастир 03.06.2010 године, При том прихватамо сваку казнену меру црквених власти не одвајајући се на тај начин од тела Цркве као њена верна чеда“.http://borbazaveru.info/content/view/2428/1/

   ***

Последице

Тако се полако остварује замисао непријатеља Православља коју смо навели на почетку овога текста. Када у српским манастирима на Косову и Метохији више не буде српских монаха, то ће се они брзо по „кипарском сценарију“ претворити у музеје. А музеји сигурно неће допринети останку Косова и Метохије у саставу Србије.

Тако је једна издвојена теолошка „елита“, која је услед разноврсних компромиса и притисака водила дијалог са иновернима и у име СПЦ прихватала документе супротне православном учењу, својим понашањем довела до врло тешких последица које се одражавају на све нивое живота српског народа. Преподобни Јустин Поповић се канонизује на Сабору а владике модернисти су га протерале са Богословског факултета СПЦ. Први пут у историји тога факултета предаје један римокатолик, Хрват Јуре Зечевић. А преподобни Јустин Поповић је екуменизам звао СВЕЈЕРЕСЈУ.

Многе поплаве и одрони су постали део свакодневнице Србије. Огроман део српског народа је буквално на ивици глади.  Српски верски великодостојници ужурбано припремају долазак римског папе. Црквена бирократија, како је луцидно приметио Владимир Семенко, као да жели смену целе пастве.

http://www.ruskline.ru/monitoring_smi/2010/05/29/narod_bozhij_i_cerkovnaya_byurokratiya/

Јер црквеним модернистима не требају људи који ће их подсећати на каноне, они се угодније осећају у друштву Катарине Собчак, рокера бејкера или Ивана Демидова. Али српска црквена бирократија је отишла корак даље од руске. Тако је на „Духовским свечаностима“ испред цркве Свете Ружице у Београду, поред српског патријарха Иринеја у првом реду седео Горан Бреговић, човек који је написао богохулне стихове „а он је био копиле и јад“ алудирајући на самог Господа Исуса Христа. Па зар је то друштво за српског патријарха? http://borbazaveru.info/content/view/2390/1/

Али, како је у интервјуу листу „Печат“ рекао после Сабора епископ Артемије, верни народ ће очувати веру Православну. Нема зла без добра каже стара српска пословица. Човек снује Господ пресуђује. Надамо се у Господа да ће Он, Својом Промишљу и овај удар Ватикана на СПЦ претворити у огањ вере, покајања и очишћења верног народа српског који ће сагорети све модернистичке антиправославне саблазни са тела Српске Светосавке Православне Цркве и да ће Срби остати народ Светог Саве, народ Христов а не папин.

Нека тако буде. Амин.

         За РНЛ – Гојковић Ранко