Артемијеве присталице траже поштено суђење

          Зо­ран Чво­ро­вић, прав­ни исто­ри­чар на Прав­ном фа­кул­те­ту у Кра­гу­јев­цу, ина­че члан недавно осно­ва­ног Ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра за за­шти­ту прав­ног по­рет­ка СПЦ, ко­ји још чи­ни неколи­ко уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра и по­зна­тих адво­ка­та, на­шао се ме­ђу по­се­ти­о­ци­ма манастира Цр­на Ре­ка на дан од­ла­ска мо­на­ха. Он је за ,,По­ли­ти­ку” украт­ко об­ја­снио:

– Овај од­ла­зак мо­на­ха без ка­нон­ског от­пу­ста је­сте цр­кве­но-прав­ни пре­ступ. Њи­ме ће се, ме­ђу­тим, отво­ри­ти пи­та­ње пр­вог, знат­но те­жег пре­сту­па ко­ји је ини­ци­јал­но на­ру­шио цр­квено-прав­ни по­ре­дак. Реч је о про­тив­у­став­ној од­лу­ци о укла­ња­њу епи­ско­па Ар­те­ми­ја са трона епар­хи­је ко­ја је из­вр­ше­на про­тив­но чла­ну 111 Уста­ва СПЦ. Тај члан пред­ви­ђа да, са­мо као из­у­зе­так од ина­че до­жи­вот­не ар­хи­је­реј­ске слу­жбе и ко­ји се при­ме­њу­је ри­го­ро­зно, она може пре­ста­ти и то у слу­ча­ју ка­нон­ске осу­де, до­ка­за­не фи­зич­ке не­мо­ћи, оправ­да­не мол­бе за пен­зи­ју и пре­стан­ку јед­ног од основ­них усло­ва за ар­хи­је­ре­ја. Ни­је­дан од по­ме­ну­тих раз­ло­га ни­је по­сто­јао, а у од­лу­ка­ма Си­но­да и Са­бо­ра би­ло је и низ про­це­ду­рал­них гре­ша­ка. Та­ко да, по­што ни­је реч о суд­ској од­лу­ци, већ о са­бор­ској, до­не­тој гласови­ма ве­ћи­не, ра­ди се о управ­ном ак­ту ко­ји је мо­гу­ће по­ни­шти­ти. Та­ко да се са­мо по­ни­ште­њем пр­вог иницијалног пре­ступа мо­же ус­по­ста­ви­ти прав­ни по­ре­дак у пу­ној сна­зи и хи­је­рар­хи­ји. То би зна­чи­ло да се вла­ди­ка Ар­те­ми­је вра­ти и да му се омо­гу­ћи по­ште­но и пра­вед­но су­ђе­ње и од­бра­на.

Чво­ро­вић, та­ко­ђе, на­во­ди и низ дру­гих слу­ча­је­ва бе­за­ко­ња по­пут од­лу­ке Си­но­да да се Ар­те­ми­ју за­бра­ни по­вра­так у епар­хи­ју као ду­хов­ни­ка, јер он ни­је осу­ђен као је­ре­тик.

– Ина­че од­ла­ску мо­на­ха прет­хо­дио је и ла­нац кр­ше­ња ка­нон­ских пра­ви­ла по­пут јед­но­обра­зно­сти бо­го­слу­жбе­ног по­рет­ка у цр­кви, од­но­сно од­лу­ци Са­бо­ра да се ли­тур­гиј­ска слу­жба у цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма вр­ши јед­но­о­бра­зно и она­ко ка­ко се слу­жи­ла и ра­ни­је. То по­је­ди­ни епи­ско­пи ни­су по­што­ва­ли и уво­ди­ли су но­ви­не ми­мо од­лу­ка Са­бо­ра, нај­ви­шег ор­га­на у СПЦ. Да­кле, реч је о ни­зу на­ру­ша­ва­ња прав­них ака­та у СПЦ. Та­ко­ђе, би­ло је и по­вре­де не­про­менљи­вих дог­мат­ских ка­но­на, по­пут слу­же­ња са ино­слав­ни­ма и реч је о не­по­што­ва­њу нај­виших ака­та цр­кве – ис­ти­че Чво­ро­вић.

М. Д.

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Artemijeve-pristalice-traze-poshteno-sudjenje.sr.html

 +++

 Манастир Црна Река – бунт монаха

Ни­смо срећ­ни што иде­мо, на­род зна да ми по­др­жа­ва­мо на­шег ду­хов­ног учи­те­ља Артеми­ја, ре­као је бив­ши игу­ман Ни­ко­лај

Цр­на Ре­ка – „Ово ни­су ра­ди­ли ни не­при­ја­те­љи...Ни­је ово не­ки оби­чан ма­на­стир, та­ман по­сла да за­пу­сти”, го­во­рио је је­дан вер­ник при­сти­гао на „ис­пра­ћај” цр­но­реч­ким мо­на­си­ма. Ме­ђу­тим, кад смо га упи­та­ли ко их го­ни, ко је крив а ко прав... ни­је имао од­го­вор. И, не са­мо ње­му већ су мно­ги­ма још не­до­ку­чи­ва и не­ја­сна сва зби­ва­ња у Ра­шко-при­зрен­ској епар­хи­ји, ко­ја су кул­ми­ни­ра­ла про­ме­ном епaрхијске упра­ве и од­ла­ском мо­на­ха и ис­ку­ше­ни­ка из Цр­не Ре­ке.

А, ре­кло би се, да је исти­на ка­ко Цр­на Ре­ка ни­је „оби­чан” ма­на­стир. Не са­мо због то­га што по­сто­ји ве­ко­ви­ма, што се у ње­му под­ви­за­вао Све­ти Јо­а­ни­ки­је Де­вич­ки и још од тур­ског роп­ства чу­ва­ју ко­сти ве­ли­ког ду­хов­ни­ка Пе­тра Ко­ри­шког, ко­ји је био учи­тељ и Ца­ру Душану... већ што је и у са­вре­ме­ни­јем до­бу од ве­ли­ког зна­ча­ја за на­род и ве­ру. Та­ман кад је по­рат­них го­ди­на при­лич­но за­пу­стео, у „жи­вот” га је, кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на, сво­јим дола­ском вра­тио баш та­да­шњи игу­ман Ар­те­ми­је. Ус­пео је да га об­но­ви, ка­ко у по­гле­ду изград­ње и ре­кон­струк­ци­је обје­ка­та та­ко и у број­но­сти бра­ти­је. Уз то, исти­на је и да се ми­ну­лих де­це­ни­ја ов­де де­си­ла сна­жна об­но­ва ду­хов­но­сти ко­јој је и у дру­гим ма­на­сти­ри­ма доприне­ло на де­се­ти­не мо­на­ха ко­ји су одав­де та­мо оти­шли. Из Цр­не Ре­ке по­те­кло је и неколи­ко игу­ма­на као и три епи­ско­па...

Сто­га је још ве­ћа од­го­вор­ност мо­на­ха ко­ји су без ка­нон­ског от­пу­ста од ад­мин­стра­то­ра епар­хи­је вла­ди­ке Ам­фи­ло­хи­ја овај манaстир на­пу­сти­ли. То је, сва­ка­ко, и под­ста­кло мо­на­хе на до­го­вор, о ста­ву и по­на­ша­њу, од­но­сно, ка­ко је бив­ши игу­ман Ни­ко­лај об­ја­снио, „да од­ла­зе­ћи то не сма­тра­мо не­ким ве­ли­ким де­лом, ни­ко­га при том не кри­ви­мо и

иде­мо у са­мо­пре­ко­ру, али ни­смо спрем­ни на не­ка­кве ре­фор­ме. Ни­смо спрем­ни да мењамо Устав, пра­ви­ла, све­те ка­но­не већ смо у ма­на­стир до­шли да ме­ња­мо се­бе и мо­ли­мо се за оне ко­ји то чи­не да пре­ста­ну пре не­го што их Бо­жи­ја во­ља за­у­ста­ви...”

Овим ре­чи­ма бив­ши игу­ман Ни­ко­лај је још до­дао и по­ја­шње­ње „ми ни­смо срећ­ни што иде­мо, на­род зна да ми по­др­жа­ва­мо на­шег ду­хов­ног учи­те­ља Ар­те­ми­ја, али про­ме­ни­ла се упра­ва ов­де и ни­је ле­по су­прот­ста­вља­ти се цр­кве­ном ве­ли­ко­до­стој­ни­ку епи­ско­пу Амфилохију ко­ји са­да има пу­ну власт у епар­хи­ји. И, да не би би­ло тр­ве­ња, сва­ђа и по­де­ла... За­што да се де­ли­мо и сва­ђа­мо, за­што? Свуд је зе­мља Го­спод­ња, има ме­ста под овим сун­цем Бо­жи­јим за све нас”.

На­ме­ру да не иза­зи­ва­ју тр­ве­ња и по­де­ле цр­но­реч­ки мо­на­си су по­ка­за­ли

и на де­лу, по­шту­ју­ћи епи­ти­ми­ју, од­но­сно за­бра­ну ли­тур­ги­је и при­че­сти за 40 да­на ко­ју им је из­ре­као још вла­ди­ка Ата­на­си­је ко­ји је до­шао на ду­жност ад­мин­стра­то­ра од­мах по сме­ни Ар­те­ми­ја. За по­не­ког је би­ло и збу­њу­ју­ће да су то­ком ју­тар­ње ли­тур­ги­је, ко­ја је прет­хо­ди­ла од­ла­ску из ма­на­сти­ра, мо­на­си по­ми­ња­ли вла­ди­ку Ам­фи­ло­хи­ја.

Све у све­му, мо­гло би се за­кљу­чи­ти да су би­ли спрем­ни на по­што­ва­ње епар­хиј­ског трона и ка­нон­ског по­рет­ка, али ни­ка­ко без свог ду­го­го­ди­шњег ду­хов­ног учи­те­ља...

М. Ду­га­лић

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Manastir-Crna-Reka-bunt-monaha.sr.html

+++

 Сукоб „синодалаца” и „артемијеваца”

Са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” сма­тра­ју да од­ла­зак мо­на­штва из Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске без ка­нон­ског от­пу­ста, упр­кос по­тре­си­ма, не­ће до­ве­сти до рас­ко­ла

Де­вет мо­на­ха и се­дам ис­ку­ше­ни­ка на­пу­сти­ли су ма­на­стир Цр­на Ре­ка. Они, ка­ко су рекли, иду за епи­ско­пом Ар­те­ми­јем, уми­ро­вље­ним вла­ди­ком ра­шко-при­зрен­ским, не уважава­ју­ћи мол­бе ад­ми­ни­стра­то­ра Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске ми­тро­по­ли­та цр­но­гор­ско-при­мор­ског Ам­фи­ло­хи­ја да оста­ну у ма­на­сти­ру.

Уми­ро­вље­ни вла­ди­ка ра­шко-при­зрен­ски Ар­те­ми­је у крат­кој из­ја­ви за „По­ли­ти­ку” ре­као је да не мо­же да ко­мен­та­ри­ше нај­но­ви­ја де­ша­ва­ња у епар­хи­ји на чи­јем је че­лу про­вео 19 годи­на, јер ви­ше ни­је над­ле­жан за де­ша­ва­ња у њој. На пи­та­ње ка­ко ту­ма­чи то што се у јавности по­сле по­след­њег за­се­да­ња Са­бо­ра у апри­лу ства­ра сна­жан ути­сак да по­сто­ји по­де­ла на „си­но­дал­це” и „ар­те­ми­јев­це” крат­ко је до­дао да не мо­же да го­во­ри о то­ме. Ка­ко незванично са­зна­је­мо у цр­кве­ним кру­го­ви­ма, са епи­ско­пом Ар­те­ми­јем раз­го­ва­рао је и админи­стра­тор Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске, ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он му је пре­до­чио да су га цр­но­реч­ки мо­на­си оба­ве­сти­ли да ће на­пу­сти­ти ма­на­стир и без ка­нон­ског от­пу­ста и за­тра­жио му да по­мог­не да их за­др­жи у том ма­на­сти­ру. Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је, ме­ђу­тим, ре­као да не може то да учи­ни и за­тра­жио да оста­не ду­хов­ник цр­но­реч­ком брат­ству, што ми­тро­по­лит Амфи­ло­хи­је ни­је при­хва­тио.

Озбиљ­ност не­су­гла­си­ца из­ме­ђу мо­на­штва и цр­кве­них вла­сти мо­же се са­гле­да­ти и у званич­ним са­оп­ште­њи­ма, упу­ће­ним јав­но­сти. Мо­на­си су у сво­јим са­оп­ште­њи­ма тра­жи­ли, на при­мер, пред за­се­да­ње Са­бо­ра „да ан­ти­ка­нон­ска, тј. ан­ти­цр­кве­на и цр­кво­ра­за­ра­ју­ће оку­па­ци­о­на екс­пе­ди­ци­ја у ли­ку бив­шег епи­ско­па за­хум­ско-хер­це­го­вач­ког Ата­на­си­ја” бу­де по­ву­че­на. „Си­нов­ски сми­ре­но” оба­ве­сти­ли су Са­бор да не мо­гу да при­хва­те од­лу­ку Си­но­да о разрешењу вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер је сма­тра­ју не­ка­нон­ском. На­сто­ја­тељ ма­на­сти­ра Све­ти Архан­ге­ли код При­зре­на, чи­је је брат­ство та­ко­ђе на­ја­ви­ло од­ла­зак из ма­на­сти­ра, је­ро­мо­нах Бе­не­дикт не­дав­но је пи­сао: „Еп. Ар­те­ми­ја зна­мо, за њим иде­мо и ње­гов глас чу­је­мо, а вас оста­ле ’па­сти­ре’ не зна­мо и ре­чи ва­ше не раз­у­ме­мо”. Си­нод и Епар­хи­ја ра­шко-при­зрен­ска упо­зо­ра­ва­ју да се та­квим де­ло­ва­њем под­ри­ва цр­кве­ни по­ре­дак, да „апел” ко­ји су мо­на­си упу­ти­ли Са­бо­ру ви­ше ли­чи на сек­та­шке пам­фле­те, да та­квим де­ло­ва­њем оте­жа­ва­ју по­ло­жај вла­ди­ке Ар­те­ми­ја, јер га до­во­де у ве­зу „са сво­јим не­цр­кве­ним и раз­би­јач­ким ста­во­ви­ма”. Пред на­пу­шта­ње Цр­не Ре­ке, из Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске сти­же са­оп­ште­ње у ко­јем се мо­на­си упо­зо­ра­ва­ју да је ха­ри­змат­ска ве­за с „ду­хов­ним оцем” не­цр­кве­ни став, као и да је мо­на­си­ма усме­но об­ја­шње­но да „Цр­ква не мо­же до­зво­ли­ти псе­у­до­зи­лот­ско гру­па­ше­ње ко­је под­ри­ва цркве­но је­дин­ство”. И јед­ни и дру­ги пре­шли су с ре­чи на де­ла: мо­на­штво је у гру­па­ма по­че­ло да на­пу­шта ко­сов­ско­ме­то­хиј­ске ма­на­сти­ре, а цр­кве­ни суд раш­чи­ња­ва по­је­ди­не мо­на­хе – Симе­он Ви­лов­ски вра­ћен је у ред све­тов­ња­ка и из­ба­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це на три го­ди­не, а са­брат Цр­но­ре­ча­на Ан­то­ни­је ли­шен је мо­на­шког чи­на и на две го­ди­не ис­кљу­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це.  

Без об­зи­ра на све то, не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли сма­тра да од­ла­зак мо­на­штва из епар­хи­је без ка­нон­ског от­пу­ста и на­ја­ве бу­ду­ћег оси­па­ња ра­шко-при­зрен­ских „цр­но­ри­за­ца” не­ће до­ве­сти до рас­ко­ла, иако су мно­ги од њих ми­шље­ња да би та­кав по­сту­пак мо­гао да на­ште­ти вла­ди­ци Ар­те­ми­ју. Цр­но­реч­ко брат­ство, уз са­оп­ште­ње да на­пу­шта манастир са или без ка­нон­ског от­пу­ста, до­да­је и да ће при­хва­ти­ти сва­ку ка­зне­ну ме­ру „не одва­ја­ју­ћи се на тај на­чин од те­ла Цр­кве као ње­на вер­на ча­да”.

Вла­ди­ка Ар­те­ми­је је у не­дав­ном ин­тер­вјуу за је­дан не­дељ­ник ре­као да су си­нод­ска одлу­ка да бу­де раз­ре­шен упра­вља­ња епар­хи­јом и са­бор­ска од­лу­ка да бу­де трај­но раз­ре­шен и уми­ро­вљен про­тив­у­став­не, али да их он при­хва­та, као и да је ка­жњен без су­да и осу­де, али да о рас­ко­лу не­ма ни го­во­ра. „То не до­ла­зи у об­зир. Су­шти­на је да љу­ди не при­хва­та­ју не­прав­ду и ту је тач­ка”, обра­зло­жио је вла­ди­ка Ар­те­ми­је.

„Не­по­слу­шност” Цр­но­ре­ча­на, ко­ји су због ода­но­сти епи­ско­пу Ар­те­ми­ју све­сно прекрши­ли ка­но­не, као и на­ја­ве да би слич­но мо­гли да ура­де и дру­ги мо­на­си, Жи­ви­ца Ту­цић, вер­ски ана­ли­ти­чар, ви­ди као пре­ступ, али не и мо­гу­ће одва­ја­ње од Цр­кве.

– У свим цр­ква­ма, не са­мо пра­во­слав­ној, не­ре­гу­лар­ни од­ла­зак све­ште­ни­ка или мо­на­ха, без до­пу­ште­ња над­ле­жног епи­ско­па, сма­тра се кр­ше­њем цр­кве­них про­пи­са и по­вла­чи за собом по­сле­ди­це ко­је мо­гу би­ти раз­ли­чи­те. Мо­гу се по­зва­ти да се вра­те, чак ви­ше пу­та, мо­гу би­ти, по­том, при­вре­ме­но или трај­но ка­жње­ни. То ни­је рас­кол, он на­ста­је тек ка­да се ства­ра по­себ­на струк­ту­ра. То­га је би­ло у Грч­кој, Ру­си­ји, Бу­гар­ској, Ру­му­ни­ји то­ком по­след­њих стоти­нак го­ди­на. Они ко­ји се одва­ја­ју мо­ра­ју има­ти не­ког око ко­га се оку­пља­ју, ко их предводи и ко је са­гла­сан са тим вођ­ством. Мо­на­си из Цр­не Ре­ке има­ју епи­ско­па ко­га сматрају ду­хов­ним оцем, ка­ко ка­жу, сле­де га, ме­ђу­тим, он се до са­да ни­је јав­но из­ја­снио да ли је са­гла­сан са тим – ка­же Ту­цић.

Је­ле­на Ча­ли­ја

[објављено: 06/06/2010]

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Sukob-sinodalaca-i-artemijevaca.sr.html