Артемијеве присталице траже поштено суђење Зоран Чворовић, правни историчар на Правном факултету у Крагујевцу, иначе члан недавно основаног Иницијативног одбора за заштиту правног поретка СПЦ, који још чини неколико универзитетских професора и познатих адвоката, нашао се међу посетиоцима манастира Црна Река на дан одласка монаха. Он је за ,,Политику” укратко објаснио:
– Овај одлазак монаха без канонског отпуста јесте црквено-правни преступ. Њиме ће се, међутим, отворити питање првог, знатно тежег преступа који је иницијално нарушио црквено-правни поредак. Реч је о противуставној одлуци о уклањању епископа Артемија са трона епархије која је извршена противно члану 111 Устава СПЦ. Тај члан предвиђа да, само као изузетак од иначе доживотне архијерејске службе и који се примењује ригорозно, она може престати и то у случају канонске осуде, доказане физичке немоћи, оправдане молбе за пензију и престанку једног од основних услова за архијереја. Ниједан од поменутих разлога није постојао, а у одлукама Синода и Сабора било је и низ процедуралних грешака. Тако да, пошто није реч о судској одлуци, већ о саборској, донетој гласовима већине, ради се о управном акту који је могуће поништити. Тако да се само поништењем првог иницијалног преступа може успоставити правни поредак у пуној снази и хијерархији. То би значило да се владика Артемије врати и да му се омогући поштено и праведно суђење и одбрана. Чворовић, такође, наводи и низ других случајева безакоња попут одлуке Синода да се Артемију забрани повратак у епархију као духовника, јер он није осуђен као јеретик. – Иначе одласку монаха претходио је и ланац кршења канонских правила попут једнообразности богослужбеног поретка у цркви, односно одлуци Сабора да се литургијска служба у црквама и манастирима врши једнообразно и онако како се служила и раније. То поједини епископи нису поштовали и уводили су новине мимо одлука Сабора, највишег органа у СПЦ. Дакле, реч је о низу нарушавања правних аката у СПЦ. Такође, било је и повреде непроменљивих догматских канона, попут служења са инославнима и реч је о непоштовању највиших аката цркве – истиче Чворовић. М. Д. [објављено: 06/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Artemijeve-pristalice-traze-poshteno-sudjenje.sr.html +++ Манастир Црна Река – бунт монаха Нисмо срећни што идемо, народ зна да ми подржавамо нашег духовног учитеља Артемија, рекао је бивши игуман Николај Црна Река – „Ово нису радили ни непријатељи...Није ово неки обичан манастир, таман посла да запусти”, говорио је један верник пристигао на „испраћај” црноречким монасима. Међутим, кад смо га упитали ко их гони, ко је крив а ко прав... није имао одговор. И, не само њему већ су многима још недокучива и нејасна сва збивања у Рашко-призренској епархији, која су кулминирала променом епaрхијске управе и одласком монаха и искушеника из Црне Реке. А, рекло би се, да је истина како Црна Река није „обичан” манастир. Не само због тога што постоји вековима, што се у њему подвизавао Свети Јоаникије Девички и још од турског ропства чувају кости великог духовника Петра Коришког, који је био учитељ и Цару Душану... већ што је и у савременијем добу од великог значаја за народ и веру. Таман кад је поратних година прилично запустео, у „живот” га је, крајем седамдесетих година, својим доласком вратио баш тадашњи игуман Артемије. Успео је да га обнови, како у погледу изградње и реконструкције објеката тако и у бројности братије. Уз то, истина је и да се минулих деценија овде десила снажна обнова духовности којој је и у другим манастирима допринело на десетине монаха који су одавде тамо отишли. Из Црне Реке потекло је и неколико игумана као и три епископа... Стога је још већа одговорност монаха који су без канонског отпуста од админстратора епархије владике Амфилохија овај манaстир напустили. То је, свакако, и подстакло монахе на договор, о ставу и понашању, односно, како је бивши игуман Николај објаснио, „да одлазећи то не сматрамо неким великим делом, никога при том не кривимо и идемо у самопрекору, али нисмо спремни на некакве реформе. Нисмо спремни да мењамо Устав, правила, свете каноне већ смо у манастир дошли да мењамо себе и молимо се за оне који то чине да престану пре него што их Божија воља заустави...” Овим речима бивши игуман Николај је још додао и појашњење „ми нисмо срећни што идемо, народ зна да ми подржавамо нашег духовног учитеља Артемија, али променила се управа овде и није лепо супротстављати се црквеном великодостојнику епископу Амфилохију који сада има пуну власт у епархији. И, да не би било трвења, свађа и подела... Зашто да се делимо и свађамо, зашто? Свуд је земља Господња, има места под овим сунцем Божијим за све нас”. Намеру да не изазивају трвења и поделе црноречки монаси су показали и на делу, поштујући епитимију, односно забрану литургије и причести за 40 дана коју им је изрекао још владика Атанасије који је дошао на дужност админстратора одмах по смени Артемија. За понеког је било и збуњујуће да су током јутарње литургије, која је претходила одласку из манастира, монаси помињали владику Амфилохија. Све у свему, могло би се закључити да су били спремни на поштовање епархијског трона и канонског поретка, али никако без свог дугогодишњег духовног учитеља... М. Дугалић [објављено: 06/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Manastir-Crna-Reka-bunt-monaha.sr.html +++ Сукоб „синодалаца” и „артемијеваца” Саговорници „Политике” сматрају да одлазак монаштва из Епархије рашко-призренске без канонског отпуста, упркос потресима, неће довести до раскола Девет монаха и седам искушеника напустили су манастир Црна Река. Они, како су рекли, иду за епископом Артемијем, умировљеним владиком рашко-призренским, не уважавајући молбе администратора Епархије рашко-призренске митрополита црногорско-приморског Амфилохија да остану у манастиру. Умировљени владика рашко-призренски Артемије у краткој изјави за „Политику” рекао је да не може да коментарише најновија дешавања у епархији на чијем је челу провео 19 година, јер више није надлежан за дешавања у њој. На питање како тумачи то што се у јавности после последњег заседања Сабора у априлу ствара снажан утисак да постоји подела на „синодалце” и „артемијевце” кратко је додао да не може да говори о томе. Како незванично сазнајемо у црквеним круговима, са епископом Артемијем разговарао је и администратор Епархије рашко-призренске, митрополит Амфилохије. Он му је предочио да су га црноречки монаси обавестили да ће напустити манастир и без канонског отпуста и затражио му да помогне да их задржи у том манастиру. Владика Артемије је, међутим, рекао да не може то да учини и затражио да остане духовник црноречком братству, што митрополит Амфилохије није прихватио. Озбиљност несугласица између монаштва и црквених власти може се сагледати и у званичним саопштењима, упућеним јавности. Монаси су у својим саопштењима тражили, на пример, пред заседање Сабора „да антиканонска, тј. антицрквена и цркворазарајуће окупациона експедиција у лику бившег епископа захумско-херцеговачког Атанасија” буде повучена. „Синовски смирено” обавестили су Сабор да не могу да прихвате одлуку Синода о разрешењу владике Артемија, јер је сматрају неканонском. Настојатељ манастира Свети Архангели код Призрена, чије је братство такође најавило одлазак из манастира, јеромонах Бенедикт недавно је писао: „Еп. Артемија знамо, за њим идемо и његов глас чујемо, а вас остале ’пастире’ не знамо и речи ваше не разумемо”. Синод и Епархија рашко-призренска упозоравају да се таквим деловањем подрива црквени поредак, да „апел” који су монаси упутили Сабору више личи на секташке памфлете, да таквим деловањем отежавају положај владике Артемија, јер га доводе у везу „са својим нецрквеним и разбијачким ставовима”. Пред напуштање Црне Реке, из Епархије рашко-призренске стиже саопштење у којем се монаси упозоравају да је харизматска веза с „духовним оцем” нецрквени став, као и да је монасима усмено објашњено да „Црква не може дозволити псеудозилотско групашење које подрива црквено јединство”. И једни и други прешли су с речи на дела: монаштво је у групама почело да напушта косовскометохијске манастире, а црквени суд рашчињава поједине монахе – Симеон Виловски враћен је у ред световњака и избачен из црквене заједнице на три године, а сабрат Црноречана Антоније лишен је монашког чина и на две године искључен из црквене заједнице. Без обзира на све то, неколико саговорника са којима смо разговарали сматра да одлазак монаштва из епархије без канонског отпуста и најаве будућег осипања рашко-призренских „црноризаца” неће довести до раскола, иако су многи од њих мишљења да би такав поступак могао да наштети владици Артемију. Црноречко братство, уз саопштење да напушта манастир са или без канонског отпуста, додаје и да ће прихватити сваку казнену меру „не одвајајући се на тај начин од тела Цркве као њена верна чада”. Владика Артемије је у недавном интервјуу за један недељник рекао да су синодска одлука да буде разрешен управљања епархијом и саборска одлука да буде трајно разрешен и умировљен противуставне, али да их он прихвата, као и да је кажњен без суда и осуде, али да о расколу нема ни говора. „То не долази у обзир. Суштина је да људи не прихватају неправду и ту је тачка”, образложио је владика Артемије. „Непослушност” Црноречана, који су због оданости епископу Артемију свесно прекршили каноне, као и најаве да би слично могли да ураде и други монаси, Живица Туцић, верски аналитичар, види као преступ, али не и могуће одвајање од Цркве. – У свим црквама, не само православној, нерегуларни одлазак свештеника или монаха, без допуштења надлежног епископа, сматра се кршењем црквених прописа и повлачи за собом последице које могу бити различите. Могу се позвати да се врате, чак више пута, могу бити, потом, привремено или трајно кажњени. То није раскол, он настаје тек када се ствара посебна структура. Тога је било у Грчкој, Русији, Бугарској, Румунији током последњих стотинак година. Они који се одвајају морају имати неког око кога се окупљају, ко их предводи и ко је сагласан са тим вођством. Монаси из Црне Реке имају епископа кога сматрају духовним оцем, како кажу, следе га, међутим, он се до сада није јавно изјаснио да ли је сагласан са тим – каже Туцић. Јелена Чалија [објављено: 06/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Da-li-je-moguc-raskol-u-SPC/Sukob-sinodalaca-i-artemijevaca.sr.html |