Реч грешног Милоја

         „Не улазим у разлоге због којих су црноречки монаси остали без крова, али не могу да им откажем гостопримство”, каже Милоје Стевановић, верник из Чачка

Чачак – Милоје Стевановић (61) из Чачка, на чијем имању је од 3. јуна смештено 10 монаха (од којих четворица јеромонаха) и седам искушеника из манастира Црна Река, није услишио писану препоруку архијерејског намесника из Чачка, Саше Јоловића, да им откаже гостопримство. О разлозима за своју одлуку Стевановић је јуче, такође писмом, обавестио намесника. Дакле, због чега је као верник одбио послушност?

– Једно је одбити послушност, друго немати моћи. Ја сам своју немоћ покушао да објасним архијерејском намеснику. Осим тога, постоје многи примери из историје православља који нас уче да не смемо отказати гостопримље нити погазити дату реч – рекао је Стевановић јуче за „Политику”.

Он се годинама познаје с црноречком братством и објашњава како им је понудио бивак у свом етноселу у Лозници, на падинама Јелице.

– У Љубљани сам, током пута, прочитао саопштење црноречких монаха да ће напустити манастир и поручио сам им: „Ако немате где главу склонити, и ако вам није испод части да уђете у дом грешног Закхеја, врата моје куће су вам отворена. И то да не буде сваког госта за три дана доста.”

Стевановић је тада монасима понудио да потпишу уговор и овере у суду, нудећи братству две могућности. Или да им поклони све што има на том имању од неколико хектара или да им, пошто су се сопствене имовине одрекли приликом монашења, етносело да у закуп на одређено време и без икакве накнаде.

– Уговор о закупу без накнаде потписали смо и оверили у Основном суду у Чачку, 2. јуна ове године. Дакле, пре него што сам, 4. јуна, добио писмо архијерејског намесника којим ми се препоручује да монасима откажем гостопримство.

Стевановић моли намесника да му опрости што не испуњава препоруку и тражи разумевање: „Не улазим у разлоге због којих су црноречки монаси остали без крова над главом, али не могу да им откажем гостопримство.”

– Не могу, најпрво, јер сам дао реч. Потомцима сам у својој књизи „Казивања” оставио упозорење: „И пази добро шта обећаш. Или заветујеш. Оно и да испуниш. Јер во се веже за рогове, а чо’ек за реч.” Не могу ни због тога што поштујем ове божје људе и знам да су они пред Богом неупоредиво вреднији од мене грешног. Не могу ни због суза које сам видео у њиховим очима – приповеда Стевановић који је своју поменуту књигу потписао као „Грешни Милоје”.

Надлежни епископ за ово подручје, владика жички Хризостом, преко намесника из Чачка, поручио је братству из Црне Реке да се врате у манастир и све своје недоумице решавају с надлежним старешином, митрополитом Амфилохијем. Међутим, калуђери то не прихватају. Они су напустили станиште после смене владике Артемија Радосављевића са места столујућег у њиховој, Рашко-призренској епархији, и тада навели да не могу прећи преко чињенице да им је одузет њихов духовни отац, као и право да се код њега исповедају. Монаси су се у међувремену одјавили са боравком у Тутину и пријавили боравиште на подручју Полицијске управе у Чачку.

– Искрено се надам да ће калуђери Црне Реке, милошћу архипастира наших, ускоро решити свој канонски статус, да ће наћи манастир у коме ће наставити свој подвиг и кренути даље, божјим путем – рекао нам је Милоје Стевановић.

Гвозден Оташевић

[објављено: 09.06.2010.]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Rech-greshnog-Miloja.sr.html