Уредништво „Борбе за веру“

ПОВОДОМ НАПАДА НА „БОРБУ ЗА ВЕРУ“ НА ЗВАНИЧНОМ  САЈТУ

ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

         Изношење неистина и клевета на званичним сајтовима СПЦ постала је уобичајена појава. Ово је чињеница достојна јеремијинског плача. Јер ако неистине говоре они који треба да сведоче Истину и по цену живота, попут Господа нашег Исуса Христа који је у свет дошао да сведочи истину (ср. Јн. 18, 37), шта ће остати од вере оних – у вери недовољно утврђених? „А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да потоне у дубину морску“ (Мт. 18,6).

Но, хвала Богу, у Српској Православној Цркви не лажу епископи, већ они који се понашају као псевдоепископи! То су ови што систематски руше јединство Српске Цркве не поштујући одлуке Сабора, ови што кваре Веру лажним учењима, бескрупулозно газе Божије заповести и своје заклетве дате на хиротонији, нарушавају вишевековни литургијски поредак, ови што каче каноне „мачку о реп“, скрнаве постове, прогоне правоверне епископе, монаштво, свештенство и вернике, ови којима су сви јеретици из ССЦ-а ближи и милији од српских православних верника, ови псевдотеолози који се својим небулозама улизују латинским јеретицима, ови који су „до суза“ били ганути папиним речима "Где су они весцови Серби - српски епископи који су били код њега", они које је папа даривао крстовима и прстењем које даје једино својим бискупима, ови што фалсификују трапаве седмице у малом црквеном календару, „не би ли на тај начин открили фалсификаторе“, а у ствари релативизују и сам православни календар, изазивајући сумњу код верника у оно што им је до сада било свето и неприкосновено, итд, итд.

Али, уз сва настојања и трудове, нисмо успели да спознамо како неко може тако безочно да лаже, да у јавност изнесе нешто што се лако може проверити и утврдити да је лаж.

Драги наши посетиоци,

Молимо вас да обратите пажњу на следећу реченицу из текста „Одбегли монаси из Црне Реке нашли уточиште код псевдозилота у Епахији Жичкој“, објављеног на званичном сајту Епархије рашко-призренске (http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/odbegli-monasi-iz-crne-reke-nasli-utociste-kod-psevdozilota-u-eparhiji-zickoj):

„На овом („Борби за веру“ – прим. „Борба за веру“) и сличним сајтовима који раде без благослова надлежних Епископа редовно се објављују клевете против Патријарха и Епископата СПЦ.“ (подвлачење наше - прим. "Борба за веру")

Е сада, ако неко пронађе и једно једино место где ми нападамо српског Патријарха и епископат (Сабор), ми ћемо се јавно извинити и затражити опроштај, и попут цара Давида обућићемо кострет, посути главу пепелом и кајати се за свој грех!

Али, зашто се ови клеветници и лажељубитељи заклањају иза Патријарха и Сабора износећи своје лажи?

Зато што знају да је ПАТРИЈАРХ светиња код Срба и да ће изазвати код оних који читају њихове лажи осуду оних који, ето, нападају чак и Патријарха и Сабор.

Иначе, на нашем сајту се не напада нико, већ се само износи истина о онима који нам РУШЕ ЦРКВУ и њиховим (не)делима. Само то, и ништа више од тога!

Међутим, ови неистинољубиви имају велики проблем (прелест). Њихов проблем је у томе што су поистоветили себе с пунотом Цркве, па опонашајући Луја XIV, „Краља сунца“, који је у наступу самозаљубљености („ја сам најлепши, најпаметнији и све сам то сам открио“), изјавио: „Држава – то сам ја“, узвикују: „Српска Црква – то смо ми“.

Ни поред свих мука да сазнамо у чему се огледа наша „антицрквеност“, то нисмо успели. А ови што нас нападају, осим што износе неистине, још нам то нису рекли. Осим тога, на нашем сајту сарађују угледна имена, за која нико не може рећи да су антицрквени делатници чији је циљ изазивање раскола. То што се ми боримо за Веру једном предану Светима (Јд. 1,3), а неки желе да нас уједине с белосветским јеретицима, основни је узрок погрда на наш рачун.

Званични сајт Епархије рашко-призренске, нападајући нас и наше сараднике (УГ „Законоправило“, г. Милоја Стевановића, кога, иначе, осуђују због учињених дела милосрђа и гостољубља), се позива на клеветничке текстове из 2008. године, на које је одавно одговорено  (http://borbazaveru.info/content/view/2475/77/

и  http://borbazaveru.info/content/view/2474/77/), а да се при томе ни једном речју не помињу текстови-одговори. Тако се читаоцима баца прашина у очи и виче „држ' те лопова“, како би се прикрила права истина о ономе што се у Цркви догађа.

Непрестано иста, лажна прича о некаквим „зилотима“, „бунтовницима против епископа“, „фундаменталистима“ – мутиводе у СПЦ су преузеле речник Мирка Ђорђевића и њему сличних „еврослинаваца“ (израз А. Јевтића) да би блатили људе одане Богу и Цркви, али који нису спремни да се мире са Равеном 2007, зизјуласовштином на Богословском факултету СПЦ, прекрајањем Св. Литургије,  одрицањем од Светог Владике Николаја и Светог Јустина Ћелијског, чије канонизације треба да камуфлирају одбацивање њиховог еклисиолошког наслеђа.

Но, клеветници нека и даље клеветају. Народ Божији (дакле, онај коме је Христос важнији од „Фарме“ и фудбалског првенства у Јужној Африци) зна где се може правовремено и ваљано обавестити о ономе што се у Цркви збива. То показује и посећеност „Борбе за веру“ у шта се свако, ко жели, лако може уверити.

И још на крају да напоменемо да су у поменутом клеветничком тексту на званичном сајту Епархије рашко-призренске помињани и „одбегли монаси“ из Црне Реке   (који, што је нашироко познато, нису одбегли, већ су на перфидан начин протерани, јер им не дају да им владика Артемије буде духовни отац), па ћемо, захваљујући једном од наших посетилаца, још колико сутра објавити текст „Каква је улога духовника у учењу Цркве“, у коме се јасно види да је одлука Црноречког братства заснована на учењу Светих Отаца.  

И наша порука клеветницима за крај је следећа: познајте Истину и Истина ће вас ослободити!