Владици Артемију

33 године Косовски завет

ношаше

на својим детињим плећима,

спремајући се за Крст Христов,

прогнане и попљуване

Улицом бола Грачаничком

Распеће Христолико

Владика Артемије доби.

Највише почасти

Бог га удостоји –

Да се Њему највише уподоби.

Они који те прогнаше

Још Христоликијим

Те начинише.

Венац на глави блиста ти,

О, нови Лазаре,

Нови Јоване,

За Истину пострадали!

И Лазаре Четвородневни,

За којим Христос заплака

Кроз Светог Саве две иконе.

И син твој,

Свети Харитон,

Пострада од руке албанске,

А, ти, о, страдалниче,

Од продужене нечије.

Детиња душа твоја,

Безазлена, кротка,

Као Јагње

Поднесе прогоне.

На Небу

Сва звона забрујаше,

Пратећи те изгнаног

Новом Сеобом Срба.

Сеобом до сад небивалом,

Од исте вере,

Истог језика.

Деца твоја, ко птићи

Кротки,

Чекају храну од тебе,

И заштиту и помоћ.

Ко Христос што се вазнесе,

И обећа послати Духа Утешитеља

Својим ученицима,

И ти би удаљен од деце твоје,

Обећавајући да их нећеш оставити сироте.

Невероватно колико

Они који ти зло мислише,

Учинише

Да личиш на Господа.

Беше ти- онај који задржава

Српском роду.

Сад је Пандорина кутија отворена.

Само Бог може дати Косову слободу.

Твоја суза детиња

Пред Богом ће претегнути

Тас твојих непријатеља.

Кроз њу Само Дете-Христос

Погледа-

ВЛАДИЧИНУ СУЗУ КОСОВА.

 ***

 «Крај извора црни гавран слетео,

Српској земљи незван је долетео.

Боже мили, нисам га ни слутио,

Кад је извор воду моју замутио.

Од извора света суза остала,

молитва за навек ми је остала,

да се чува, да се памти довека,

где је Српско срце, Српска колевка.

Метохијом цркве су ми рушили,

Али корен нису им осушили,

У њему је песма светих гробова,

А у песми српска суза Косова.

Са олтара твог сам вина попио,

ој, Косово равно, и Метохијо,

Земљо мила, бићеш моја довека,

Ти си моје срце, моја колевка!»

 Димитрија Спасовић

 +++

СУЗА ВЛАДИЧИНА

Заболе ме суза владичина
Сам је Господ виде са висине.
Ова суза к’о бисер се сија,
Жална суза Светог Артемија.

Лагано се низа лице слила.
Из бистрога ока се излила.
Није суза, већ су многе биле
На срцу су и на Крст се слиле.

На грудима што их светац носи,
Које патње неправде подноси.
Те су сузе многе расплакале
Гнев праведних страшан изазвале!

Ко Чарнојевић некад Арсеније,
Тако пође и наш Артемије.
Ка северу од српских земаља,
Понавља се историја стара.

Историја ово је срамнија,
Артемија прогони братија,
Која твори сатански и адски,
Која пљује на крст Светосавски.!

Ове нове срамне потурице,
Сврсташе се уз НАТО убице.
Боже мили, срамотнога чина
УБИЛА ИХ СУЗА ВЛАДИЧИНА!

Јуни 2010 Миладин Р. Шошкић

http://www.novinar.de/2010/06/11/suza-vladicina.html