header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow "Печат": С Богом остај Косово
"Печат": С Богом остај Косово Штампај Е-пошта
субота, 12 јун 2010

С БОГОМ ОСТАЈ КОСОВО

 „Опет бесни Иридијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода главу Јована Крститеља! Опет Језавеља хоће да отме Навутејев виноград и протера Светога Илију у горе“

(Св. Јован Златоусти, Беседа на Усековање)

Пише: Наташа Јовановић

Mислио сам да ће се наш народ једном сабрати у Грачаници да ме испрати на починак овде у манастирско гробље. То би ми лакше било него ово данас, али нека буде Божја воља, ја одлазим тамо где морам, ви остајте тамо где морате, остајте, чувајте наше светиње и наше Косово. Данас није свечаност нити жалост. У својим молитвама до краја живота бићу на Косову. Овим речима после 33 године боравка, борбе и сабирања монаштва, умировљени владика рашко-призренски, поздравио се од косовске земље, верника и монаха. Манастирску капију владика Артемије напустио је у возилу Еулекса у чему су многи препознали тужну симболику предавања Косова, које се последњих дана суочило и са најавом представника Кфора да постоји могућност препуштања заштите српских манастира Гориоч и Будисавци, Косовској полицији.

 

ОДЛАЗАК МОНАШТВА

Владика рашко-призренски Артемије не само да је трајно склоњен са епископског трона у својој епархији, већ му је већином гласова чланова Светог архијерејског Сабора забрањен боравак на Косову и Метохији, на територији Рашке области коју покрива поменута епархија и одузето право духовног оца над својим монаштвом. Управо у овој последњој чињеници лежи и разлог масовног напуштања манастира у овој епархији које је у најтежим временима погрома над српским живљем бројало више монаха него што то данас има цела Бугарска православна Црква. Без канонског отпуста за владиком су кренула и његова духовна деца. Братство манастира Црна река после вишедеценијског служења Богу у овој епархији сместило се на приватно имање у околини Чачка, део монаштва манастира Гориоч у сремској епархији, своја духовна средишта напустило је сестринство манастира Кончул, смештено на имању код Београда, док манастир Свети Архангели и Зочиште, Свети Јован из Велике Хоче и манастир Дубоки поток чекају одговор на упућени захтев о канонском отпусту.

 

КУДА ИДЕ ГЛАВА, ИДЕ И ТЕЛО

За њима на Косову остаће гробови светог Харитона, монаха Црне реке коме су Шиптари 1999. године у Призрену одсекли главу, расуте мошти духовника манастира Будисавци, Стевана (Пурића) убијеног у Истоку, остала је прича о киднаповању монаха манастира Зочиште 1998. године, те прича о игуману манастира Драганац оцу Кирилу који је у време егзодуса Срба са Космета легао на пут, молећи своју православну паству да остане на свом огњишту. Иза свега остаће и празне зидине манастира Самодрежа у којој је оне давне 1389. године цар Лазар причестио српску војску пред косовски бој, гроб цара Душана, мошти Козме и Дамјана... Они су, како то коментаришу преостали Срби на Космету, намењени да постану део туристичке понуде косовских власти у оквиру пројекта Косовска културна баштина.

Без канонског отпуста овим монасима забрањен је улазак у било који манастир у Србији. Без крова над главом, црне ризе понављају: Када је Аву Јустина позвала комунистичкавласт на разговор (а спремали су му ликвидацију) са њим је пошло и целокупно сестринство манастира Ће-лије. Када је полиција покушала на вратима општине да заустави сестре, оне су одговориле: Куда глава иде и тело иде за њом!

Извор: „Печат“ бр. 118/2010. стр. 40.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 12 јун 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.