ИЗВЕШТАЈ О ХОДОЧАШЋУ МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ И ПОСЕТИ МОНАСИМА У ЕТНО-СЕЛУ У ЛОЗНИЦИ КОД ЧАЧКА Данас је наша Света Православна Црква Србска прославила празник посвећен Св. Јустину Ћелијском. У манастиру Ћелије окупио се велики број народа, свештенства и монаштва из Србије, Русије и Румуније.
Литургију је служио Митрополит Амфилохије са неколико епископа СПЦ и великим бројем свештенства. Слава Богу, Литургија је овај пут служена по типику. И као што су медији већ известили, у току Литургије Епископу Иринеју је позлило па је морала да интервенише и хитна помоћ. По завршетку Литургије народ је кренуо на гроб Св. Јустина где је пререзан колач, а потом су верници запевали богомољачке песме. Највише је певана песма посвећена Св. Јустину и Мученику Харитону. Занимљиво је било да је један део верника био у мајицама са ликом Владике Артемија, а такође се доста људи, не знајући да Владика није ту, распитивало по порти манастира да ли је Владика Артемије дошао. Након Благослова које смо понели из Ћелија одлазимо у Лелић где смо се поклонили и целивали мошти Св. Владике Николаја. Поред ходочашћа које смо имали у манастиру Ћелије и Лелић, отишли смо и до села Лозница код Чачка да однесемо помоћ монасима из Рашко - призренске епархије коју смо сакупили уз помоћ браће и сестара из Београда. У етно-селу смо дочекани са братском љубављу. Разговарали смо са о. Николајем и осталим монасима. Присутни су били и верници из Чачка, који сваки дан долазе код монаха доносећи помоћ и тражећи Благослове. Након кратког времена, један од од монаха долази са информацијом да монаси који су данас напустили епархију стижу за двадесетак минута. Излазимо сви из куће да дочекамо братију из Сопоћана, Девиних вода, Сочанице, Брајине, Бањске, Дубоког потока, који су свратили у етно-село да би се видели са Црноречким монасима, ту законачили и сутрадан наставили према својим крајњим одредиштима. На лицима монаха је била присутна невероватна смиреност и радост. Лепо је било видети о. Николаја који је озарен са осмехом чекао на капији петнаест минута да братија стигне. Уследио је тренутак доласка монаха у неколико аутомобила и затим братски целиви... У тим тренуцим велика благодат се осећала. Након послужења узимамо благослове од отаца и полазимо пут Београда са великим осећањем благодати. Нажалост, због пута који нас је чекао нисмо дочекали још неке монахе који су у тим тренуцима били у Краљеву. Током боравка у селу Лозница имали смо прилику да разговарамо са многим монасима и монахињама из Рашко –призренске епархије. Речено нам је да је до сада 67 монаха, монахиња и искушеника напустило епархију. За њима ускоро крећу и други. Небојша са братијом из Београда Сл. 1
Сл. 2 Сл. 3
Сл. 4 Сл.5 Сл. 6 Сл. 7 Сл. 8
Сл. 9 Сл. 10 Сл. 11
Сл. 12 Сл. 13 Сл. 14
Сл. 15 |