МАНАСТИРЕ БРАНЕ ВЕРОМ

Верски аналитичар Мирко Ђорђевић сматра да албанској страни не би одговарало да у овом тренутку упадају у манастире и руинирају их.

- Не верујем да би Албанци упали у манастире, јер би то била агресија високог ризика. Уосталом, ово је унутрашње питање СПЦ. Ситуација у њој је врло компликована и неочекивано брзо се одвија. На КиМ имамо побуну монаштва које напушта епархију, солидаришући се са владиком Артемијем. Сада немамо притисак Албанаца, али овога пута сами напуштамо наше светиње. Ако се овим темпом побуне наставе, никако неће бити добро. Владика Амфилохије вуче одмерене и разумне потезе у духу политике патријарха Иринеја, али резултата нема. Још увек нисмо у расколу, али смо на опасној ивици њега - закључио је Ђорђевић. Зоран    Чворовић,    асистент Правног факултета у Крагујевцу, каже да одговорност за безбедност српских светиња на КиМ мора да преузме СПЦ.

- Они у СПЦ, који су уочи противуставног разрешења владике Артемија били опоменути његовом јасном изјавом да ће та смена бацити бомбу на КиМ, морају да преузму одговорност. Владичина изјава није плод никакавог самољубља, већ производ дугогодишњег управљања Епархијом рашко-призренском - рекао је Чворовић и подсетио да у време када није било државне власти, у појединим деловима Космета, манастири су били места окупљања и духовног окрепљења српског народа, а бројно монаштво плод духовног рада владике Артемија.

- Он је одбијао сарадњу са органима такозване државе Косово и наводним пријатељима у међународној заједници. Такве потезе СПЦ оценила је као политички штетне, а занимљиво је да сада своју забринутост исказује владика Теодосије, који је примао локалне представнике КиМ Шиптара и Џозефа Бајдена. Оно што је сигурно, јесте да српске светиње неће сачувати ни КФОР, ни КПС, ни Бајден, већ Господ и Свети Сава ако Срби буду достојни наследници свог православља - нагласио је Чворовић.                       

Велика сеоба братстава и сестринстава

Марко Павловић, професор Правног факултета у Крагујевцу, истакао је да напуштање манастира у Епархији рашко-призренској поприма велике размере.

- Сеобе српских монаха подсећају на Велику сеобу Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Као што патријарх Арсеније није био одговоран за сеобу и њене последице, тако ни сироти монаси, чији је духовни отац протеран, не могу бити одговорни за судбину манастира који могу да запусте. Страха од могућег раскола не треба да се плаше чеда светосавске цркве, него они који се одвајају од народне цркве љубећи руку папи, као свемогућем шефу свеопште духовности - објаснио је Павловић.

    М. Карић

+++

ЗАКАСНЕЛА ОДБРАНА СРПСКИХ СВЕТИЊА

У тешкој и ванредној ситуацији, која је последњих месеци задесила Епархију рашко-призренску и косовско-метохијску, још једну реакцију изазвало је peaГoвање епископа Теодосија, поводом најављеног повлачења КФОР-а. Оно је најављено најпре из манастира Гориоч и Будисавци, а потом из Пенке Патријаршије, Грачанице, Високих Дечана, Девича, Зочишта и Светих Архангела. Јеромонах Ксенофонт, из манастира Свети Архангели код Призрена, каже да епископ Теодосије најављује да „црква не може да прихвати да њене најзначајније светиње обезбеђује косовска полиција", и да то реаговање не би изискивало „тук на утук", да у њему није било могуће прочитати неколико, у најмању руку чудних, елемената, који можда захтевају и неко додатно разјашњење, имајући у виду да долазе из уста једног тако високог достојанственика СПЦ.

- Процес предавања безбедности почео је још одавно, а представници наше цркве били су готово неми када се КФОР повлачио из бројних српских енклава и села, препуштајући сигурност косовских, а поготово метохијских Срба, на „професионалну бригу" КПС-а - каже отац Ксенофонт, и додаје да човек мора да се запита откуда тек сада овако бурно реаговање из врха СПЦ. - Многе од светиња, које је обнављала комисија у којој је учествовао преосвећени Теодосије, предане су одавно на „чување" косовској полицији, а међу њима и Саборна црква у Призрену, са епископским двором, као и древна Богородица Љевишка, најлепша градска црква на Балкану, са јединствено сачуваним, оригиналним звоником. Зашто се још тада није реаговало на чињеницу да КФОР предаје Љевишку на чување КПС-у, и чиме је то манастир Гориоч важнији од Љевишке? Како то да срце Рашко-призренске епархије, Саборна црква и епископски двор, нису били вредни пажње да се од КФОР-а, још тада, затражи останак? - наглашава отац Ксенофонт.

Он подсећа да епископ Теодосије нити једном речју у свом обраћању не помиње Резолуцију 1244 СБ УН.

- Она је још увек једини општеприхваћени међународни документ, којим се дефинише статус Космета унутар Србије и предвиђа будући статус КиМ, као „суштинску аутономију", и тиме гарантује интегритет и суверенитет. Преосвећени Теодосије иде корак даље, тврдећи, попут неких кругова у међународној заједници, да је мандат КФОР-а статусно неутралан, што је апсолутно нетачно. Значи ли то да црква фаби корацима напред у следовању српским политичарима, а можда им даје и охрабрење, ка неком умекшаном   и   полуприметном признању Косова, или барем прагматичном и „добросуседском" приступу? Да ли у том правцу иде и најављено дељење Епархије рашко-призренске на њен рашки и косовски део? Чујемо да је тај план полузванично већ представљен многим представницима међународне заједнице на Косову при њиховим сусретима са новом управом епархије, а пре икаквог информисања српске јавности - забринут је отац Ксенофонт.

Превентивно затварање манастира

Јеромонах Ксенофонт сматра изузетно важном   својеврсну претњу КФОР-у, да ће бити извршено превентивно затварање манастира, уколико заиста одлучи да напусти Гориоч и Будисавце.

- Веома чудно и неразумљиво. Вероватно ће преосвећени Теодосије рећи да немам право на критику, јер због подршке владици Артемију и сам напуштам Светоархангелску светињу. То ситуацију чини још чуднијом, јер се прича о превентивном затварању манастира и гашењу монашког живота у њима, а монасима који траже канонске отпусте, да би удомљење пронашли у некој другој епархији, прете црквеним процесима и најстрожим казнама - закључује је отац Ксенофонт.

Епархија: Парохије раде редовно

Епархија рашко-призренска саопштила је јуче да „највећи део монаха и монахиња" и даље живи у својим манастирима и редовно обавља своје дужности.

- Сви парохијски свештеници су и даље на служби у епархији и редовно обављају парохијске дужности. Са жаљењем мора да се каже да је једна мања група монаха самовољно напустила неке од манастира епархије, како је то објављено у медијима, али ниједан манастир епархије није остао празан. Већим делом је реч о монашким лицима која су више пута и пре тога мењала своје место боравка и која су, како се сазнаје, сада одлучила да живе по приватним кућама или објектима, истиче се на сајту епархије.

 М. Карић

Извор: „Правда“, уторак, 15.јун 2010, стр. 10-11.

Приређивач: „Борба за веру“