Предлог онима који су за «по новом»

 Пошто кажу да све треба да се врати како је било раније, у првим вековима, онда би доследно томе требали да заступају став да се укину Богослужења на српском језику, и да се укине постојање Синода СПЦ, пошто је то творевина задњих пар стотина година, и као таква непозната Историји Цркве у току многих векова пре.

Кад човек боље размисли, Синод уопште не делује као нешто што је у духу Православне Саборности Првог Апостолског Сабора, него тачно изгледа као нека група која може и да злоупотреби свој положај. Раније мислих да се све Владике у Синоду мењају, што би било логично, по 2 године, а онда прочитах да њих бира лично Патријарх. Има Владика које никад нису биле чланови Синода. Не би требало неке сматрати мање способним, јер ако су већ изабрани за Владике и способни да руководе целом једном облашћу, зашто не би могли да буду и чланови Синода. Могу да разумем да није погодно да буду оне Владике које су у иностранству, због удаљености, и потребе да једном недељно присуствују седницама, али зато то не би био већи проблем онима који су на територији бивше Југославије.

То што су чланови Синода уједно и чланови Врховног суда (њих 3, а у случају немогућности присуства замењује опет неки од чланова Синода; а то ко ће то бити опет бира Синод) делује као једна сконцентрисана власт над Црквом у рукама пар људи, што баш не делује много Саборно, и све зависи од тога ко су чланови Синода, и какви су њихови ставови.

Ово може да буде прилика за злоупотребе. Не мора, али може. И то је чудно - да се већина Владика не пита ништа у вези општецрквених проблема, кад о свему одлучује Синод. Синод одређује и дневни ред Архијерејског Сабора, што значи да ако чланови Синода неће неку тему да уврсте у дневни ред, друге Владике могу само кротко да ћуте. Ако неко поднесе тужбу на неког другог Владику, а Синод, на пример,  то не жели да стави на дневни ред, и не испита ту тужбу, а за неког другог Владику прими, онда  значи да свега пар Владика одлучују о целој Цркви, а остали испада да само имају права да гледају своја посла у Епархији, и испада као да нису равноправни чланови Сабора.

Хранислав  Познановић