header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Мали Инквизитор би да потпали ломачу
Мали Инквизитор би да потпали ломачу Штампај Е-пошта
петак, 25 јун 2010

МАЛИ ИНКВИЗИТОР БИ ДА ПОТПАЛИ ЛОМАЧУ

      Уважена редакцијо,

      Видели смо да је свештеник Велибор Џомић у листу „Правда“ добио сталну колумну (вероватно плаћену од „Свете иквизиције“ за коју иначе пише тужбе против правоверних и лажна саопштења), под насловом „Борба за веру“ (чланак о.Велибора Џомића објављен у „Правди“ под насловом „Црквоборци“ доносимо у прилогу – прим. „Борба за веру“). Тиме се показало да о. Велибор по ко зна који пут испуњава народну пословицу „Ко лаже, тај и краде“.

     Својевремено је лагао следбенике Љотићевог „Збора“ говорећи о три велика српска мученика: Димитрију, Дражи и Милану, а кад им је узео паре, постао је главни непријатељ „Љотићеваца“. Ви сте га, такође, разобличили као лажљивца у тексту „Пречасни са нечасним намерама?“ (http://borbazaveru.info/content/view/1446/77/). Затим је украо књигу „Истина о случају владике Артемија“ из штампарије, а ево сад вама краде наслов сајта за своју колумну. Међутим, у савременом свету изрека „Ко лаже, тај и краде“ има и наставак, а он гласи: „Ко краде, има чоколаде“. Отац Велибор је своју чоколадицу добио постављењем за професора црквеног права на Богословском факултету у Фочи, одакле су отерали нашег угледног теолога, свештеника Радомира Поповића.

Уважена редакцијо, шта ћете учини по питању овог најновијег лоповлука о. Велибора Џомића? Хоћете ли га тужити за крађу интелектуалне својине?

С поштовањем,

Драгутин Селић

+++

ПРАВДА - Колумна "Борба за веру" - пише протојереј Велибор Џомић

Обавештавамо читаоце да је од данас, сваког четвртка, протојереј мр Велибор Џомић, с благословом Високопреосвећеног Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија у својој редовној колумни под називом "Борба за веру" у днвеном листу Правда објављивати своје текстове везано за актуелне догађаје у Српској Православној Цркви (посебно у вези разумевања црквеног права, светих канона, али и псевдозилотизма као нецрквеног и антицрквеног покрета који постоји и у другим помесним Православним Црквама). Отац Велибор је већ раније објављивао своје текстове у колумни Гласа Јавности (око 140 текстова) као и у другим дневним и стручним часописима. Овом приликом вредно је поменути да је Правда преко ове колумне омогућила да се чује глас српских свештеника, посебно о овако актуелним темама. У наставку следи први текст колумне протојереја Велибора Џомића под насловом "ЦРКВОБОРЦИ"(новински чланак у ПДФ формату)

БОРБА ЗА ВЕРУ, Правда 24. јуни 2010. год.

ЦРКВОБОРЦИ

         Протојереј мр Велибор Џомић

Од како се Српска Црква, након увођења вишестраначја, вратила у жижу јавности и друштвеног живота тако су се намножили самозвани "социолози религије", "верски аналитичари", "стручњаци за верска питања", "експерти за правни поредак СПЦ", "познаваоци прилика у СПЦ" или тзв. "борци за веру", како воле да се називају по разноразним интернет сајтовима којима се не знају ни оснивачи, ни финансијери, ни уредници, а ни одговорна лица.

Морам да признам да се ни у широј, а ни ужој, стручној јавности још увек није појавила објективна анализа или студија о деловању тзв. самозваних и напред побројаних "експерата" у разним медијима у Србији и региону само, на пример, око боловања блаженопочившег Патријарха Павла, саборских заседања у време његове болести или око избора 45. Патријарха СПЦ. Да не говоримо о савременим "тумачима небеских прилика" у Епархији Рашко-Призренској од фебруара ове године до данас.

Једно је сигурно. "Борба за веру" самопроглашених "експерата" се у ово време најпре претворила у борбу против одлука Светог Синода, а потом и против одлука Светог Архијерејског Сабора, а, следствено томе, и против одлука Патријарха Иринеја као председавајућег Сабора и Синода. "Борба за веру" се, по природи ствари, на тај начин претворила у борбу против Цркве. "Вероборци" су постали црквоборци, а то је чињеница која је видљива и са земље и са неба.

Самопроглашени "експерти за СПЦ" су "у име борбе за веру" у јавности месецима од сваког догађаја, па и око догађаја у Епархији Рашко-Призренској, старали слику као о наводном "преседану у СПЦ" и тиме покушавали да духовне потомке Светога Саве на нови начин и у новом времену одбијају од Цркве Светога Саве. Тако је продужена стара прича - да Србе у новом времену на нови начин, а тобоже у име Цркве, супротстављају њиховом Сабору, Синоду и Патријарху и то лансирањем теза да је само "народ чувар вере".

Онима који бар мало познају историју Цркве Христове, па и историју Српске Цркве, није тешко да, као и у животу, раздвоје жито од кукоља, Патријарха Иринеја од сајташких "бораца за веру", Свети Архијерејски Сабор, Синод и сву пуноћу Српске Цркве од неколико десетина одбеглих калуђера из Рашко-Призренске Епархије.

Историја Цркве Христове показује да све ово што се данас дешава није ништа ново, непознато, а ни необично. Историја Цркве Христове показује благочешће верности верника и трагедију отпадије од Цркве оних који, на жалост, нису имали довољно вере, духовног расуђивања, смирења и послушности у различитим искушењима, па и овим данашњим.

У новије време се појавила једна невиђена новотарија која се покушава наметнути као „предањска“ само због тога што се на до сада невиђен начин наводно бори за „Свето Предање и његово поштовање у Српској Цркви“.

Интернетовско-сајтовски новотарци као тобожњи "борци за веру" објављују текстове у којима се за потребе шире и углавном теолошки необразоване јавности, кроз секташки питке и класичне замене тезе, као и неметолодошке приступе православној теологији, напада српска свештена јерархија за наводна „духовна застрањивања и већ спремљену издају Православља“. С друге стране, јавност остаје ускраћена за информацију ко су власници, финансијери, уредници, пропагатори и подржаваоци тих сајтова.

У тобожњој „борби за веру“ се непрестано позивају на Свете Оце, који се, као што је познато, нису крили него су своју веру исповедали јавно и борили се, чак и по цену највећих страдања, само под својим именом и презименом. Борци против Цркве под паролама наводне "борбе за веру“ на тај начин покушавају да уведу некакве своје новотарије или новачења покушавајући да постану, како то воле другима да кажу и залепе, новатори, новаци или новотарци.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/mediji/pravda-kolumna-borba-za-veru-pise-protojerej-velibor-dzomic

Последњи пут ажурирано ( петак, 25 јун 2010 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.