|
Душа без страдања ради Господа Христа - њива је непоорана Нанесе нас живот у ћутање - тим гласније крикнимо. Како би рекао Св. Јустин Ћелијски, херувимски ревнитељ српски: "Био бих кукавни заробљеник страха и бедни роб неправде ако бих сада ћутао." Много ревности истрошише бесомучно гонећи благочасшће. Дакле, "ко чита, да разуме". Или ће крикнути савест правоверна, светосавска, светониколајевска и светојустиновска, или ће завапити грачаничка трава!
Уколико само замислимо слику, када је разуларена маса урлала: "Распни Га, распни Га!", онда нас не може ни зачудити ни поразити немилосрдност устанка против правдољубивог владике Артемија. Јер... -Ја знам ко сам, и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада. Но, радујмо се браћо и сестре, заблагодаримо Смислодавцу, славословимо! "Ко не преживи реалност распетог Христа, не може преживети ни реалност васкрслог Христа", подсећа нас свети Авва Ћелијски. Скривена савест целе СПЦ и народа (грчки теолог и академик Јован Кармирис за богомудрог оца Јустина) пише и ово: „Душа без страдања ради Господа Христа - њива је непоорана. Страдање је изоре, испретура, припреми за сејидбу. Треба испунити сваку правду у свету; а правда у свету иде на ногама страдања." Верујем да је душа владике Артемија добро избраздана, а да ни ноге правде неће поклекнути. Ко не разуме, нек' отвори св. Јеванђеље. Јер Христова реч је старија од времена и свих људских слабости. "Ако вас мрзи свет, знајте да је Мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света, него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет..." (Јн.15,18); "Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам досао да донесем мир, него мач" (Мт.10,34); "Ово вам кажем да се не саблазните. Изгониће вас из синанога; али долази час када ће сваки ко вас убије, мислити да Богу службу приноси" (Јн. 16,1). Облагодаћен ум Христов зна да не може закон јачега против Закона Најјачега. Знао је и зна то наш мили владика. Не могу га уплашити они "који јашу велике коње и заседају праведнике". У контексту екуменског трчкарања, скакутања и грљења, придодаћу још и опаску Небојше Крстића (сада већ житеља Небеске Србије): „Прича о екуменизму нам се вешто сервира и подмеће по принципу скуване жабе: жаба се стави у лонац и кува постепено, тј. вода се лагано загрева, тако да жаба неће осетити и неће искочити, јер већ ће се скувати. По томе закључивању владику Артемија нису могли скувати! Као што рекох, крикни светосавска савести или "нећеш бити постојао" (Џорџ Орвел). Од Господа утврђење у апостолској ревности и смиреноумном расуђивању желим. Амин. Симона Константиновић |
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА 
