УРУЧЕНА "БЛАГОДАРНИЦА" ВЛАДИЦИ АРТЕМИЈУ
Већ деценијама, шишатовачка светиња - мученик није имала радоснијег и достојанственијег догађаја од свечаности која је, у заједници са недељном архијерејском литургијом, узвеличала духовну саборност верујућег народа. Тако је, наиме, 18. јула ове године дочекивао и испраћао православну ухристовљену децу владика Артемије у сремској светињи, свом новом дому, неизaбраном, али с молитвеним миром прихваћеном.
У препуној сали конака у изградњи манастира Шишатовац, окупљени око трпезе љубави су присуствовали свечаној предаји одличја, Благодарнице, доскорашњем рашко-призренском епископу, а поводом његових 30 година рада и љубави уписаних у косовскометохијски крст. Благодарницу, израђену по највишим стандардима примењене уметности, уручио је владици Артемију главни и одговорни уредник ревије "Збиља", господин Момир Лазић. Подсећамо да су, поводом двадесетогодишњег јубилеја трајања ревије "Збиља", међу часницима и појединци и представници институција који не пате од моралне лености.
Владици Артемију је признање накнадно уручено у манастиру Шишатовац јер због познатих, а небивалих догађаја у крилу мајке Цркве, преосвећени није био у прилици да Благодарницу прими истовремено са другим часницима (академик, Василије Крестић, Рајко Петров Ного, Дејан Мировић, Момо Капор - постхумно, Сабор "Српске двери", Радомир Смиљанић, Анатолиј Дмитријевич Степанов, о. Стефан - игуман манастира Велика Ремета и Удружење књижевника Србије). Ипак, закаснела предаја овог одличја није умањила свечану атмосферу нити разлоге због којих је шесточлани жири, од људи из матице и расејања, у достојанственике уврстио и владику који посвећенички истрајава на светосавском и светолазаревском опредељењу.
Има, међутим, и неке необичне симболике у томе да се сам догађај предаје одличја догодио у манастиру Шишатовац, који је, уз манастир Кувеждин, највише пострадао (сравњен до темеља јула 1944.) од ондашњих хорди, немачких цивилизатора и хрватских домобрана и усташа. Иако су га подигли избегли монаси из манастира Жича 1520. године, и у њему сабирали рукописне и друге важне књиге и црквене реликвије (издвајамо рукописни Шишатовачки апостол из 1324.) - у данашњој светињи нема ни трага од тих драгоцености и 1500 вредних старих књига.
Није без значаја напоменути да је у манастиру архимандрит био и један од најученијих припадника Српске православне цркве, Лукијан Мушицки (1777-1837), песник и потоњи владика горњокарловачке епархије у Плашком. У светињи шишатовачкој су, све до априла 1941, почивале и мошти светог Стефана Штиљановића, приморског кнеза и носиоца бројих даровница (из 1527, 1533, 1538. и 1540.) због одбране хришћанства од Агарјана (Турака). Данас мошти св. Стефана Штиљановића почивају у Београду, у Саборној цркви, јер су заслугом универзитетског професора Радослава Грујића мошти светих Срба из фрушкогорских манастира Раванице (Врдник), Јаска и Шишатовца склоњене испред ондашњих варвара, а Београд прихватио "изгнане свете" 14. априла 1949.
Посебној душеполезности, поводом скромне свечаности у манастиру Шишатовац, допринео је и један несвакидашњи догађај. Наиме, ђакон Александар Љубанић је донео икону св. Василија Острошког, која мироточи већ 2,5 године, из цркве св. Апостола Петра и Павла (у Ноћају мачванском) и затражио благослов владике Артемија да поклоници целивају икону. После завршеног програма у конаку у манастира Шишатовац, верујући народ је у дугом реду и побожној тишини целивао мироточиву икону, изложену, за ову прилику у манастирској цркви.
Редакција сајта "Борба за веру" се придружује честиткама преосвећеном владици Артемију поводом добијања Благодарнице а сараднике и посетиоце сајта обавештава да ће ускоро објавити и видео-запис са овог догађаја. Иначе, архијерејској литургији и додели одличја присуствовали су и познати поклоници српских светиња: Милоје Стевановић, Душко М. Петровић, Слободан Костић, Тиодор Росић, Предраг Р. Драгић Кијук, Ангелина Марковић и Наташа Јовановић.
|