Европски стручњаци утврдили нову листу штетних додатака ОПАСНИ АДИТИВИ КОД ДЕЦЕ ИЗАЗИВАЈУ ПОРЕМЕЋАЈЕ Адитиви који боје намирнице у црвено или жуто у року од 18 месеци у земљама Европске уније мораће да буду посебно назначени. Европски парламент се на овај потез одлучио након што је утврђено да ти додаци могу негативно да утичу на хиперактивност и пажњу код деце.
Стручњаци тврде ће оваква одлука тешко бити примењена у Србији, јер ни до сада српски произвођачи, упркос закону, нису упозоравали на присуство штетних додатака у својим производима. Није спорно да ће се адитиви Е102, Е104, Е110, Е122, Е124 и Е129, које је Европски парламент након дугогодишњег истраживања означио као штетне, наћи на негативној листи додатака и у Србији. Ипак, питање је да ли ће српски произвођачи бити принуђени да упозоравају на њихову опасност по здравље на својим амбалажама или ће им се, као и до сада, гледати кроз прсте. - Правилник о исправном декларисању производа донет је још 2005. године. Сви наши произвођачи били су дужни да посебно назначе штетне адитиве које _______________________________________________________________ Неки од штетних адитива -Е102 - тартразин -Е104 - квинолин жута -Е110 - сансет жута -Е122 - цармоизин -Е124 - понс 4Р -Е129 - црвена АЦ Најчешће се стављају у: -пекарске производе -месне прерађевине -безалкохолна пића -сладоледе -сиреве -воћне јогурте -супе -кремове и десерте | ________________________________________________________________ производ садржи. Велике компаније тада су тражиле рок од додатних шест месеци да то ураде како би имале времена да промене амбалаже. Међутим, прошло је скоро три године, а они се тиме уопште нису бавили. Очито се ради о јаком лобију, јер чак и стручњаци који их прате код нас избегавају да причају о томе - каже Горан Паповић, потпредседник Националног удружења потрошача Србије. Утицај поменутих адитива на здравље европски стручњаци пратили су 10 година. Истраживања су показала да ови додаци могу имати за последицу пад концентрације и импулсивност, која негативно утиче на учење, а утврђено је да су најугроженија деца од три до осам година. - Стране компаније и саме се баве оваквим истраживањима. Кад утврде да неки производ може бити опасан по здравље, повлаче га сами, јер би у супротном морали да плате велику одштету - прича Паповић. Додатака који боје у црвено или жуто има у готово свим прехрамбеним намирницама. Најчешће се стављају у пекарске производе, производе од меса, безалкохолна пића, сладоледе, сиреве, воћне јогурте, супе, кремове и десерте. Зато ће се за 18 месеци на амбалажама производа у којима их има у земљама Европске уније наћи натпис: „Може негативно да утиче на активност и на пажњу код деце.“ - Лепеза адитива за које је утврђено да су штетни још није затворена. Светска здравствена организација и даље истражује. Ради се најсавременијом техником и методама и сигурно је да ће се још многи наћи на овој листи. Пре само десетак година било је незамисливо да ће се доћи до оваквих закључака. Иако се употребљавају минималне дозе оваквих додатака, у комбинацији са загађеним ваздухом, водом и, уопште, животном средином, могу бити кобни по здравље - каже др Љубомир Пфаф, нутрициониста. Истраживање које је утврдило штетност адитива који боје намирнице наишло је на велики отпор индустрије и покушаје дискредитације стручних кругова. Неки представници српских компанија тврде да оваквих адитива нема у нашим производима или се врло ретко користе. Ако ћемо судити по амбалажама, вероватно је тако. Ипак, готово сваки нутрициониста то ће демантовати. Треба знати: Иако се употребљавају минималне дозе, у комбинацији са загађеним ваздухом, водом и, уопште, животном средином, адитиви могу бити кобни по здравље. Истраживање које је утврдило штетност адитива који боје намирнице наишло је на велики отпор индустрије и покушаје дискредитације стручних кругова. СМС-ом до информације о адитиву Национално удружење потрошача упутило је и званичан предлог надлежним органима Републике Србије да финансирају пројекат информисања о адитивима преко СМС. Тако би сваки потрошач, чак и из продавнице могао да пошаље поруку и врло брзо добије информацију о додатку који се налази у одређеном производу. На овај начин потрошач би знао да ли је адитив биљног или животињског порекла, да ли може имати било какав утицај на здравље човека, односно да ли се налази на позитивној или негативној листи. | Аутор: Наташа Корлат http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=57814 |