Јереј Бобан Миленковић НА ПУТУ КА ХРИСТУ
Неисточиви Изворе благодати Који напајаш и оживотвораваш закоровљену душу људску, својим надумним увек точећим и неисточним струјама, понеси душе наше да би Те, о Речи! славили силом Твојом и гледала очима Твојим.
Одузми глас од уста и затвори уши наше за говор људски, да би Ти потекао на уснама душа наших и зазвонио Духом Светим у срцима нашим. Угаси мудрост нашег ума росом благодати своје, Царе Небески, Који од вечности од Оца исходиш, а у времену кроз Сина освећујеш у Телу Његовом све оне који Те познаше, Боже Свесилни, као преизобилни извор благодати и предукус Царства Очевог. Нека замукну жеље наше, нек нестане воља наша у Теби Христе, Који се ради нас делиш нераздељујући се да би ми будући мноштво у Теби постали једно као что си и Ти у Оцу са Духом Једно, нераздељива Тројице Слава Ти. Упути нас како да Те славимо не само речима но и делима својим. Помози нашем неверју, Господе, избави нас из смрада плотског по коме просипамо, о лудости наше! дар живота који од Тебе добисмо. Учини да Те заволимо, Господе! Познај нас као своје, Спаситељу Христе! Велика Врбница, Крушевац на Св. Великомученицу Марину, 1999.год. |